[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 6. oktobar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Knjiga "Živi i mrtvi" oživela sećanja na Nišliju Miku Aradžiju

Priča o plemenitom

Sećanje uglednih Jevreja koji su preživeli zahvaljujući Srbima

Proteklih dana je u Nišu i Beogradu, a u svetu će tek biti promovisana knjiga Jaše Almulija "Živi i mrtvi" (Razgovori sa Jevrejima), štampana u okviru nezavisnih izdanja Slobodana Mašića iz Beograda. Autor u predgovoru ističe da knjiga sadrži intervjue sa 16 uglednih Jevreja koji su zahvaljujući izuzetnom dobročinstvu Srba sa svojim porodicama uspeli da prežive Drugi svetski rat i izbegnu zlu sudbinu mnogih svojih sunarodnika.

U knjizi "Živi i mrtvi" govori šest profesora univerziteta, četiri književnika, dva muzičara i po jedan vajar, novinar i bankar. Među njima je i svedočenje profesora biologije Jakova Danona, koji je rođen u Sarajevu 1925. umro u Beogradu 1997. godine, gde je bio profesor na Veterinarskom fakultetu. Pred samu smrt za Američki memorijalni holokaust muzej u Vašingtonu izgovorio je dirljivu priču o niškoj porodici koja ih je pod lažnim imenom zbrinula i sačuvala od stradanja.

Porodica Jakova Danona došla je iz Sarajeva u Beograd 1937. Otac je bio tapetar, a majka domaćica, rodom iz porodice Musafija iz Bijeljine. Dani Drugog svetskog rata bili su i dani crnih slutnji za Jevreje, pa su Danonovi juna 1941. preko nekih srpskih prijatelja dobili lažne legitimacije i preporuku da otputuju u Niš i jave se Mihajlu Jankoviću zvanom Aradžija. Tako je i bilo.

Mikino stablo

Mihajlo Janković Aradžija, sa suprugom Jelenom ostavio je za sobom brojne potomke. Preko najstarije kćeri, sada pokojne Vere, ostavio je unučad Božidara, Svetlanu i Mirjanu. Sin Jovan, sada 79-godišnjak, ima Snežanu i Ljubišu. Druga kći Radmila ima Momčila i Jelenu, treća Gordana ima Dragana i Draganu, a četvrta kći Branislava ima Jadranku i Draganu.
Ostali smo bez dedine imovine, ali ne i bez plemenitosti i obraza, živeći skromno i pošteno. Ne mora iz Izraela ni da stigne taj Orden pravednika, i ova knjiga "Živi i mrtvi" će dovoljno otići u svet da sačuva uspomenu na deda Miku, rekoše Jankovići reporteru "Glasa".

- Došli smo u Niš, javili se Miki Aradžiji i odmah od njega dobili kuću, džak brašna, pasulja, šećera, drva za ogrev i sve to bez ikakve nadoknade. Mika nam je obezbedio i lažne legitimacije, pa sam ja bio Žarko, tata Mirko, sestra Ljubica, a prezime nam je bilo Milošević, svedoči Jakov Danon u knjizi "Živi i mrtvi".

On još dodaje da je gazda Mika tih ratnih godina sklonio na svoje imanje još dve jevrejske porodice iz Beograda. Jakov, koji je imao 14 godina kada je došao u Niš, još naglašava da su Srbi iskazali izuzetnu solidarnost sa Jevrejima i da su ih sačuvali rizikujući svoje živote i živote svojih porodica. Naglašava i da je njegova porodica ostala u kući Mike Aradžije sve do 1945. kada se ponovo vratila u Beograd, ali je nastavila svoje kontakte sa niškim prijateljima.

Oživelo sećanje

I taman kada je posle smrti Jakova i Mike vreme pretilo da u zaborav odnese prijateljstvo između Jankovića i Danona, promocija knjige "Živi i mrtvi" prošle nedelje u Nišu oživela je sećanja. Potomci Jankovića došli su na promociju. To je izuzetno obradovalo i autora knjige Jašu Almulia. Spontano je pao predlog da porodica Janković dobije najviše priznanje jevrejske države - Orden pravednika.

Reporter "Glasa" potražio je potomke Mike Aradžije, čoveka koji je plemenitošću zadužio i mnoge Nišlije. I našao njegovog sina Jovana (79), koji je penziju dočekao kao vozač Hitne pomoći.
- Sećam se tih Jevreja, kako da ne, lično sam ih i slikao za lažne legitimacije kada su iz Beograda došli kod nas. Znali smo ko su oni i koja je to opasnost za nas što ih krijemo, ali smo i znali da je to jedini način da ti pošteni ljudi izbegnu logore i stradanje.

Sećam se i još dveju jevrejskih porodica koje je otac zaštitio, braće, kojima smo obezbedili legitimacije na ime Mirka i Ace Aleksića. Oni su bili takođe vredni i pošteni ljudi. Pročuli su se u Nišu kao majstori za popravku bicikli, dok su Danoni u gradu kupovali i po selima prodavali razne stvari za brašno, kukuruz i druge namirnice. A u kući su ručno i vešto pravili espadrile od kanapa. Ocu nikada nije palo na pamet da im naplati kiriju, kaže Jovan Janković.

Ko je bio Mihajlo Janković, zvani Aradžija. Nadimak je, kažu, dobio zbog nestašluka iz detinjstva kada ga je otac često grdio rečima: "Aman, samo araš"! (lomiš, praviš štetu). Mika je bio gazda, osnivač niškog naselja "Kolonija kralja Petra Drugog", kasnije nazvanog imenom maršala Tita, a još poznatog kao Durlan, kroz koji vodi put iz Niša za Svrljig i Knjaževac. Tamo je Mika tridesetih godina prošlog veka imao svoje njive i imanja, bilo je to iznad ondašnje "Ristićeve fabrike" (sadašnjeg "Niteksa").

Nisu zaboravili

Počeo je da ih parceliše po sopstvenom urbanističkom nacrtu, da prodaje placeve na kredit i mnogima daje garancije za kredit za nabavku građevinskog materijala. Jednog od prvih mušterija Tihomira Dejanovića upitao je kad misli da počne gradnju? Kada mu je odgovorio - kada skupim pare za materijal, a to je za tri meseca, Mika je Tihomiru vratio pare za plac rekavši: "Počni odmah, a meni vrati kad možeš"! I onda je Mika sa jedne i druge strane tadašnjeg puta za Knjaževac podigao čitavu koloniju, ali po sredini ostavio širinu poput današnjih bulevara, čime je lišio glavobolje savremene urbaniste u gradu.

Zasluge Mihajla Jankovića tadašnje vlasti su cenile, pa su još za njegova života treću ulicu od sadašnje OŠ "Njegoš" nazvale njegovim imenom. Posle Drugog svetskog rata ovo naselje od "kraljevskog" preraslo je u "maršalsko", a Mikina ulica prekrštena je u Dalmatinsku. On je proglašen je za "kulaka". Oduzet mu je vinograd na Gorici na 3,5 hektara i sa oko 25 hiljada čokota vinove loze, kafana i dućan u sadašnjoj Knjaževačkoj, brojne kuće pa i deo kuće u centru grada u ulici Oblačića Rada.

Dali su mu da bude čuvar na otpadu podignutom na njegovom imanju, a oduzeli i "građansko pravo glasa". Nije mogao sve to da izdrži i umro je 21. avgusta 1959. godine. Umro je gazda jedne velike i plemenite porodice, a ostaće zabeleženo da su još godinama posle njegove smrti dolazili i Jankovićima vraćali pare koje im je Mika za života davao i pozajmljivao bez kamate i "na reč".

Građani sadašnje Mesne kancelarije "Ratko Pavlović", čije su kuće utemeljene na imanju Mike Aradžije slali su inicijative da se Dalmatinskoj ulici vrati njegovo ime, ali je to bilo uzalud.

M. Doderović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:47h

Sve što se da videti u Strazburu svedoči o bogatstvu i moći EU

16:19h

Reporter "Glasa" leteo motornim zmajem kluba "Airbane"

16:52h

Knjiga "Živi i mrtvi" oživela sećanja na Nišliju Miku Aradžiju

 

 


     


FastCounter by LinkExchange