[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 3. oktobar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


"Glas" istražuje: Zašto su agencije pozitivno ocenile novinarsko praćenje predsedničke kampanje

Ponosni na medije u nedostatku dokaza

Novinari izbegli zamku "fatalnog" značaja predsedničkih izbora, ali ponegde podlegali navijanjima

Objektivno - tako su agencije koje su istraživale ponašanje 13 dnevnih i nedeljnih izdanja sa 4.709 tekstova o kandidatima i izborima, ocenile rad medija tokom predsedničke kampanje.

Tako je CeSid zaključio da su mediji profesionalizovani, a da su novinari sada izbegli zamku "fatalnog" značaja predsedničkih izbora i preuveličavanja događaja. Tim pre što su iz sučeljenih političkih tabora dolazili neposredni signali da deluju u tom pravcu.

Slično je zaključilo i Udruženje građana za praćenje medija "Medija vorks" i dalo prelaznu ocenu većini medija u Srbiji. A sekretar tog udruženja Milorad Radičević rekao je da je većina medija "ispoštovala objektivnost i profesionalizam i ostvarila svoju osnovnu ulogu - izveštavanje javnosti".

Da li su ove ocene tačne? Da li su mediji, ovog puta, pošteđeni političkih manipulacija - ili su svesno ulazili u njih?

Emitovanje spota vlade Srbije u toku izborne ćutnje i ponašanje nekih privatnih medija za vreme izbora upali su u oči i običnim građanima.

Istraživač i saradnik Instituta društvenih nauka Marko Blagojević iz CeSida kaže da se njihove analize odnose samo na određene medije.

- Kritički je posmatran rad samo onih elektronskih medija koji imaju informativno-politički profil, a tu se Pink, sa svojom programskom šemom, ne uklapa. Što se tiče kampanje Vlade Srbije i emitovanja njihovih spotova u vreme ćutnje, može se samo reći da nije fer, jer je Đinđić otvoreno podržao jednog kandidata. Međutim, ona, po zakonu, nije prekršila izbornu ćutnju - smatra Blagojević.

Mr Jovanka Matić, saradnik Instituta društvenih nauka, za "Glas" tvrdi da je navijanje nekih medija bilo veoma očigledno.

- Simptomatičan je primer Pink TV, koja je, u specijalnoj emisiji posvećenoj predstavljanju kandidata po jednakoj, dobro zamišljenoj šemi - osnovni biografski podaci, značajna predizborna izjava - standarde jednakosti grubo narušila kad je pri predstavljanju Labusa uključila direktan prenos njegovog mitinga u Beogradu.

Javni cenzor tračeva
Agencija "Media vorks" je u izveštaju o analizi rada medija u predizbornom periodu između 11. i 20. septembra objavila da je izveštavanja bilo neuporedivo objektivnije, a da vesti na elektronskim medijima nisu postale predizborne hronike.
Mediji su imali i ulogu javnog cenzora i filtera korisnih informacija koje su stizale, izbegavajući prizemnu terminologiju i govor mržnje. Najviše su u medijima ipak bili Koštunica i Labus, a na račun Koštunice je izrečeno najviše negativnih kritika.

Opet krivi Amerikanci
Bušov telegram, obično protokolarno pismo, koje je američki predsednik poslao 18. septembra premijeru Srbije i predsedniku SRJ, pres službe Vlade Srbije i kabineta predsednika SRJ iskoristile su kao"pismo podrške". Do drugog dnevnika RTS (kad je po protokolu prvo pročitano pismo upućeno predsedniku države, pa premijeru) medijima je prezentovano kao da je upućeno samo Đinđiću i njegovoj vladi (posredno, podrška Miroljubu Labusu), da bi se tek u drugom dnevniku izvestilo da je isto pismo stiglo i Koštunici.
Novinska agencija Beta potvrdila je da je vest o pismu Đinđiću dobila od pres službe Vlade Srbije oko podneva i emitovala je u 12.28, a da vest o pismu Koštunici iz kabineta predsednika SRJ oko 19 časova i da je emitovano 12 minuta kasnije.
Slične priče imaju i agencije FoNet i Tanjug. TV Studio B tog dana nije zaboravila da naglasi da je "Đinđić prvi dobio telegram".

Ovako grubo favorizovanje jednog kandidata na račun drugih nije toliko značajno sa stanovišta kratkoročnog uticaja samog prenosa mitinga na birače, već dugoročnih posledica na standarde medijskog ponašanja u izborima. Ono pokazuje da se otvorena pristrasnost u korist jednog kandidata još ne smatra kršenjem profesionalne etike i da su i naši mediji i naša publika još daleko od svetskih standarda u kojima se ovakvo ponašanje tretira kao zloupotreba medijske slobode.

U samoj završnici, i ova kampanja je postala veoma dramatična i dominantno negativna i diskvalifikatorska, naročito u okršaju dva glavna rivala Koštunice i Labusa, a većina medija je najveću pažnju posvećivala incidentnim aspektima kampanje.

Propuštena je i šansa da jednak medijski tretman kandidata postane normalna praksa i redovan deo izborne procedure. Najveće promene u ovom pogledu ostvarene su na državnoj televiziji, i to je veoma značajno pre svega zato što je ona ranije prednjačila u nekorektnoj prezentaciji izborne trke i glavnih rivala.

Svi mediji su trku između jedanaestorice predstavili kao utakmicu između dva, eventualno tri, kandidata, ponovo navikavajući javnost da je normalno da bude jednakijih među jednakima i da je izborna procedura suviše komplikovana da bi se u potpunosti poštovala - smatra mr Matić.

Medijski istraživač Darko Broćić kaže da je državna TV do najsitnijih detalja medijsku kampanju pratila neutralno, verovatno opterećena nasleđem i prošlošću. Privatni mediji nisu imali tu obavezu.

- Pink je prenosio Labusov miting, ali "Art" je prenosio Koštuničin i Šešeljev, s tim što je pisalo "zakupljen termin", komentariše Broćić.

On napominje i da je "bilo izvesnih kršenja predizborne ćutnje", kao što je jedan predizborni spot na SOS kanalu u četiri ujutro, da se to najverovatnije potkralo tehničkom greškom, ali da je broj ljudi koji su ga videli zanemarljiv.

- Da li je emitovanje spota pesme "Govedina" grupe Beogradski sindikat, koja negativno govori o većini političara, narušavanje tišine, kao i kampanja republičke Vlade "Ponosni na Srbiju"? - pita (se) Broćić.

Ovaj medijski analitičar je napomenuo da se pokazalo kako je u medijima pred izbore najviše pažnje dobio predsednički kandidat Vojislav Koštunica, ali je nerazlučivo da li je vreme dobio kao kandidat ili kao jugoslovenski predsednik. Slično je i sa Labusom, mada je njemu posvećeno nešto manje vremena.

- Labus jeste imao više tv spotova, ali su na bilbordima Koštunica i Labus bili ravnomerno zastupljeni, kao i u štampanim medijima. A to nije zanemarljivo, jer nije bitna samo TV - naglašava Broćić.

A kako sebe u tom poslu ocenjuju novinari? Nino Brajović, predsednik UNS-a, smatra da su mediji ipak bili korektni.

- Ali, ono što bode oči i veoma liči na prethodni period jeste ponašanje državne TV i TV Pinka, koji su u tokom izborne tišine emitovali spot kampanje Vlade Srbije. To liči na, recimo, ono kad u vreme tišine izveste o kamenu temeljcu - lukavo i nemoralno.

I to što je TV Pink, koji se emituje na nacionalnoj frekvenciju, znači vidi se u celoj zemlji, prenosio miting samo jednog kandidata, Labusa, izgleda kao političko forsiranje koje veoma podseća na prljave kampanje iz prethodnog perioda. Ali, njihove su pare i mogu da rade šta hoće. Međutim mislim da su time samo oduzeli nekoliko hiljada glasova Labusu - kaže Brajović.

B. RISTIĆ
M. BJELOVUK


vesti po rubrikama

^tema

17:15h

"Glas" istražuje: Novinarsko praćenje izbora pozitivno ocenjeno

17:20h

"Glas" podseća dve godine kasnije - 3. oktobar 2000.



     


FastCounter by LinkExchange