[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 30. septembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Za funkcionisanje železničkog Koridora 10

Da vozovi idu brže,
treba 1,3 milijarde evra

BEOGRAD - U planu je da ŽTP Beograd predloži Vladi Srbije dokument o konceptu razvoja Koridora 10 kroz Jugoslaviju za duži vremenski period, kaže za "Glas" Janko Kovljanić, pomoćnik generalnog direktora za infrastrukturu ŽTP-a Beograd.

Prema sadašnjem stanju železničke mreže, prvi prioritet je njeno revitalizovanje da bi bila sposobna za maksimalne postojeće brzine. Trenutno, brzina saobraćaja iznosi od 60 do 100 kilometara na sat, shodno stanju donjeg i gornjeg sloja kontaktne mreže, a predviđena brzina je od 120 do 160 kilometara na čas.

Zaostajemo za susedima

Mađarska je za rekonstrukciju koridora dobila značajne kredite, kao i Češka, Slovačka, Poljska. Hrvatska i Slovenija su koristile kredite Evropske banke, Rumunija takođe, Bugarska nešto manje. U odnosu na ove zemlje, mi smo po količini dobijenih sredstava, u zaostatku - dodao je Kovljanić.

Razvoj Koridora 10 bio bi korak dalje, a osim radova na pruzi i rekonstrukciji mreže, usledilo bi i popravljanje projektnih elemenata. To je koncept razvoja, koji će ŽTP predložiti Vladi na verifikaciju. Koridor 10 je u osnovi definisan da povezuje Salzburg i Grac sa Ljubljanom, Zagrebom, preko Beograda, Niša do Bitolja, sa Grčkom. U tom koridoru je i krak koji vodi od Beograda do Budimpešte, kao i krak od Niša do Sofije, objašnjava Kovljanić. Cilj koridora je povezivanje delova Evrope sa Rusijom i Bliskim istokom.

- Plan je da još u toku ove godine imamo definisan dokument sa naše strane. Za 2003. godinu planirana je reorganizacija u okviru železnice, pošto jedno preduzeće treba da se definiše u dva dela: deo jedan koji će se baviti infrastrukturom i drugi koji će se baviti prevozom putnika i robe, tzv. operator na železnici. Odluka Vlade o formiranju novog javnog preduzeća to podrazumeva - obrazložio je Kovljanić.

Pruga Beograd-Bar

Na poslednjoj međunarodnoj konferenciji, održanoj u Helsinkiju, bio je predlog da se napravi dopuna koridora 4 i 5, sa ubacivanjem kraka Beograd-Bar i Beograd-Vršac-Arad.
- Pokušali smo da dokažemo da je i ovo jedna od značajnih veza. Evropska zajednica i Evropska banka, shvatajući taj značaj, insistirale su da obavimo deo radova i na potezu Beograd-Bar, rekao je Kovljanić.

Prema nekim procenama od prošle godine, u našoj zemlji neophodno je oko milijardu i tri stotine miliona evra za postizanje zadovoljavajućeg nivoa Koridora 10. Finansijska sredstva mogu da se obezbede preko Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke.

Naredne godine, najavio je Kovljanić, u većoj meri će se realizovati i dobijenih 70 miliona evra od Evropske investicione banke.
- Ali, moraćemo da tražimo i alternativne izvore finansiranja, putem koncesija ili drugih vidova ulaganja - dodao je on.

Početkom septembra, boraveći u Nišu, generalni direktor ŽTP Beograd Slobodan Rosić izjavio je da će Srbija početkom sledeće godine konkurisati kod međunarodnih donatora i kreditora za finansiranje železničkog dela Koridora 10.

A. Matić


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:02h

Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o igrama na sreću

17:11h

Za funkcionisanje železničkog Koridora 10, treba 1,3 milijarde evra

17:19h

Manji ovogodišnji rod kukuruza

17:34h

Finansijsko poslovanje EPS-a: Smanjeni gubici, povećana naplata

17:53h

U Komercijalnoj banci u Priboju krediti za perspektivne privrednike

 



     


FastCounter by LinkExchange