[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 28. septembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Veroljub Dugalić o sporu sukcesora oko stare devizne štednje

Svako isplaćuje štediše
na svojoj teritoriji

Teritorijalni princip utvrđen Sporazumom o sukcesiji. Mićunovićeva izjava nesmotrena

BEOGRAD - Ukoliko je Dragoljub Mićunović, boraveći na sastanku Saveta Evrope, zaista rekao, kako su preneli mediji, da stara devizna štednja mora biti vraćena štedišama u drugim bivšim ju- republikama i da o tome u zemlji još nije zauzet stav, onda je to nesmotrena izjava koja će imati štetne posledice, kaže za " Glas" Veroljub Dugalić, v. d. saveznog ministra za finansije.

On naglašava da je pristup SRJ tom pitanju utvrđen odlukom Komisije Saveta za primenu mira, koja je odredila jugoslovenski tim za pregovore o sukcesiji, i taj tim o staroj deviznoj štednji zastupa zvaničan jugoslovenski stav.

- Sporazumom o sukcesiji, koji su juna prošle godine u Beču potpisale države nastale iz bivše SFRJ, prihvaćen je teritorijalni princip koji obavezuje sve bivše republike da su osamostaljenjem prihvatile prava i obaveze nastale na njihovoj teritoriji, a jedna od tih obaveza je i stara devizna štednja. Pri tome, za sukcesiju kao relevantni datum preseka prihvaćen je maj 2001, kada je sporazum i bio prihvaćen. To, ujedno, znači da ni rešenja za staru deviznu štednju ne mogu biti u nesaglasnosti sa opštim Sporazumom o sukcesiji, a teritorijalni princip znači da sve nove države sukcesori preuzimaju na sebe garancije za devizne štedne uloge ostvarene na svojoj teritoriji, bez obzira na to gde su se nalazila sedišta banaka preko čijih filijala je ta štednja bila sakupljana, objašnjava Dugalić.

U Srbiji se vraća štednja

Dugalić naglašava da je Srbija preuzela obaveze vraćanja stare devizne štednje svim štedišama na svojoj teritoriji, bez obzira da li su je polagali u filijale banaka iz drugih eks ju- republika. Tako se danas vraćaju dugovi i građanima koji su štedeli u nekadašnjoj Ljubljanskoj banci, a posle Slavija banci, gde je, na primer, početkom devedesetih bilo oko 700 miliona maraka takvih obaveza.

On, takođe, podseća da su filijale, koje su postojale van svojih republika, prikupljale depozite, ali su devizne uloge prenosile u centralne banke tih republika, a na osnovu toga dobijeni dinari plasirani su na sopstvenoj teritoriji i mnogi od tih kredita nikada nisu ni vraćeni. Takođe, uglavnom sve te filijale su se osamostalile u posebne banke, preuzimajući svu zatečenu imovinu, aktivu i plasmane i sada bi zaista bilo neumesno da neko nadoknađuje obaveze prema štedišama iz drugih bivših republika, a da je tamo zadržana sva imovina i aktiva.

- SRJ prihvata sve obaveze na svojoj teritoriji, na tuđim ne, kako je i dogovoreno Sporazumom o sukcesiji. Ukoliko je tačno preneta Mićunovićeva izjava, ona je neodgovorna, tim pre što je on predsednik Veća građana u parlamentu koji je taj Sporazum usvojio i ratifikovao.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

16:41h

Dugalić o sporu sukcesora oko stare devizne štednje

16:57h

Direktor RUJP nije smenjen, odlazi po dogovoru

17:12h

Radović Đelićev savetnik

17:29h

Džentlmenska nagodba "Progresa" i RUJP-a

17:38h

SMIN mreža "Telekoma" nastavlja probni rad

17:53h

Srpska vlada usvojila predloge zakona o igarama na sreću

18:11h

SRJ i Slovenija zaključuju Sporazum o slobodnoj trgovini

18:19h

Božidar Đelić predstavio novi poreski paket

18:27h

Guverner NBJ prozvao uljarski kartel

18:38h

"Vital" od utorka ponovo isporučuje ulje po 59,90 dinara

18:51h

Rajfajzen banka kreće sa stambenim kreditima

19:04h

Uspešni pregovori NIS-a i Gasproma

19:16h

Rast maloprodajnih cena: Septembar skuplji 0,9 odsto

 



     


FastCounter by LinkExchange