Povodom članka koji je objavljen u Vašim novinama 18. septembra 2002. godine, pod naslovom "Sudski činovnici kičma pravosuđa" koji je potpisan inicijalima I. S. na strani 5, volela bih da ukažem na sledeće:

Misija OEBS u SRJ u potpunosti stoji iza naslova ovog članka. Deo aktivnosti ove misije u oblasti reforme pravosuđa zaista je posvećen statusu i radnim uslovima zaposlenih u sudstvu.

Nažalost, pisac ovog članka propustio je da lično proveri sa gospodinom Gerijem Kolinsom, šefom odeljenja za vladavinu prava u Misiji OEBS u SRJ, neke izjave koje su mu predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije pripisali. Lična provera informacija nije samo dobra novinarska praksa, već bi se i time izbeglo pominjanje citata koji nisu u potpunosti tačni, kao na primer jedan koji ukazuje na to da su promene u oblasti pravosuđa samo "kozmetičke".

Bila bih zahvalna da objavite ovo reagovanje u Vašim novinama. Takođe bih želela da Vas uverim da je Misija OEBS u SRJ uvek dostupna novinarima "Glasa" za sve dodatne informacije o aktivnostima Misije u oblasti pravosuđa.

S poštovanjem,

STELLA RONNER
PORTPAROL MISIJE OEBS U SRJ
BEOGRAD

Poštovani, moram da reagujem na članak vaših novinara M. Medenice i A. Klarić i ukažem na greške u podacima.

Naime spomenik knezu Mihailu (a ne Mihajlu) Obrenoviću delo je fiorentinskog vajara Enrika Pacija, a ne Masija kako ste objavili. Otkriven je 1882. godine, a idejno predstavlja oslobođenje Srbije od Turaka. Na postamentu stoji "Knez Mihailu M. Obrenoviću úúú, blagorodna Srbija" kao i imena gradova koji su sultanovim fermanom 1867. godine predati knezu Mihailu na upravu.

Po nekim pričama Enriko Paci je izvršio samoubistvo od očaja što je zaboravio da izvaja kapu knezu Mihailu. Na osnovu vašeg članka dolazimo do tužne činjenice da Beograđani ne znaju baš puno o znamenitim spomenicima u Beogradu. Bilo bi lepo da pokrenete neki feljton o spomenicima Beograda gde bi upoznali javnost sa tim delima.

S poštovanjem,

J. ATANASIJEVIĆ,
BEOGRAD