[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 22. septembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Koga sve Haško tužilaštvo smatra Miloševićevim saučesnicima

Na spisku generali, političari, dobrovoljci…

Istraga protiv svih za koje se sumnja da su učestvovali u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" u Hrvatskoj i Bosni

Optužnica koju je Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo protiv Slobodana Miloševića za zločine u Bosni i Hrvatskoj tereti veći broj osoba koje su se od 1. avgusta 1991. do juna 1992. godine nalazile na visokim državnim dužnostima, ili su učestvovale u ratu.

Miloševića optužnica, između ostalog, tereti da je radi uspešne realizacije "zajedničkog zločinačkog poduhvata" radio u sprezi sa ili preko nekolicine pojedinaca. Svaki učesnik ili saizvršilac zajedničkog zločinačkog poduhvata, navodi se u optužnici, odigrao je svoju ili više uloga.

- Osobe čija se imena pominju u optužnici nisu optuženi. Ali, tužilaštvo je pokrenulo istrage protiv njih zbog učešća u zajedničkom zločinačkom poduhvatu - potvrđuje za "Glas" portparol Tužilaštva Florans Artman.

Borisav Jović, potpredsednik i predsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1989. do aprila 1992. godine, predsednik SPS do novembra 1995. godine i Branko Kostić, potpredsednik i vršilac dužnosti predsednika Predsedništva SFRJ u relevantnom periodu, zajedno sa drugima, navodi se u optužnici, komandovali su, rukovodili ili na drugi način rešili efektivnu kontrolu nad jedinicama JNA, TO i dobrovoljačkim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa JNA i pod njenim nadzorom. Ista "krivica" stavlja se na teret generalu Veljku Kadijeviću, saveznom sekretaru za narodnu odbranu od 15. maja 1988. do 6. januara 1992. godine i njegovom kolegi Blagoju Adžiću, načelniku štaba JNA oktobra 1989. do 8. maja 1992. godine i vršiocu dužnosti saveznog sekretara za narodnu odbranu od januara 1992. do 8. maja 1992.

Pod istragom je i general Aleksandar Vasiljević. U optužnici protiv Miloševića navodi se da je Vasiljević u svojstvu generala JNA i do 8. maja 1992. godine šefa Uprave za bezbednost JNA, a naročito kontraobaveštajne službe, učestvovao je u aktivnostima smišljenim da pobude mržnju, strah i nasilje, što je znatno pomoglo da se ostvare ukupni ciljevi zajedničkog zločinačkog poduhvata. Agenti KOS-a usmeravali su i pružali podršku lokalnim vođama hrvatskih Srba, lokalnoj srpskoj policiji i vojnim snagama, uključujući i pripadnike TO-a i dobrovoljce iz Srbije, tvrdi se u optužnici.

Jovica Stanišić se tereti da je u svojstvu šefa DB Republike Srbije od marta 1991. do oktobra 1998. godine, komandovao rukovodio i na drugi način rešio efektivnu kontrolu nad pripadnicima DB-a koji su učestvovali u činjenju zločina koji se navode u ovoj optužnici. Pored toga, kaže se, obezbeđivao je oružje, finansijska sredstva, obuku i drugu značajnu pomoć i podršku srpskim dobrovoljačkim jedinicama i policijskim jedinicama koje su navodno počinile zločine.

Franko Simatović je, piše u optužnici, kao načelnik odeljenja za specijalne operacije DB-a Republike Srbije komandovao, rukovodio i na drugi način vršio efektivnu kontrolu nad agentima DB-a koji su počinili navodne zločine. Pored toga, piše, obezbeđivao je obuku, finansijska sredstva, oružje i drugu značajnu pomoć i podršku pripadnicima "Martićeve policije" i srpskim dobrovoljačkim jedinicama.

Za Tomislava Simovića se navodi da je, zahvaljujući svom položaju ministra odbrane Republike Srbije na kojem se nalazio od 31. jula 1991. pa najmanje do 19. decembra 1991. godine, formirao raspoređivao i pružao znatnu pomoć i podršku srpskim dobrovoljačkim jedinicama i drugim srpskim snagama.

Na spisku je i Milan Martić kome se stavlja na teret da je kao "sekretar Sekretarijata unutrašnjih poslova" SAO Krajine od 4. januara 1991. do 29. maja 1991. godine kao "ministar odbrane" SAO Krajine od 29. maja 1991. do 27. juna 1991. godine, i kao "ministar unutrašnjih poslova" SAO Krajine (kasnije Republike Srpske Krajine) od 27. juna 1991. do januara 1994. godine, osnovao, komandovao, rukovodio i na drugi način vrši efektivnu kontrolu nad pripadnicima svojih policijskih snaga (koji se pominju kao "Martićeva policija", "martićevci", "policija SAO Krajine" ili "milicija SAO Krajine"). Protiv Martića je podignuta optužnica koja ga tereti za bombardovanje Zagreba i on je od 15. maja ove godine u pritvorskoj jedinici UN u Ševeningenu. Martić je u Hag otišao dobrovoljno, a na prvom pojavljivanju održanom 21. maja izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Kao jedan od učesnika u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" pominje se i Milan Babić, predsednik Izvršnog veća SAO Krajine od 19. januara 1991. do 29. maja 1991. godine, predsednik vlade SAO Krajine od 29. maja 1991. do decembra iste godine i predsednik Republike Srpske Krajine od 19. decembra 1991. do 26. februara 1992. godine. Za Babića se navodi da je organizovao i upravljao akcijama zajedničkog zločinačkog poduhvata u SAO Krajini.

Goran Hadžić, je, navodi se u optužnici, u svojstvu predsednika Srpskog nacionalnog veća SAO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema od 17. marta 1991. pa do 25. septembra 1991. godine, predsednika Vlade SAO SBZS-a od 25. septembra 1991. do 26. februara 1992. godine, a zatim predsednika Republike Srpske Krajine do januara 1994. godine, osnovao, komandovao, rukovodio i na drugi način vršio efektivnu kontrolu nad jedinicama milicije i nad Srpskom nacionalnom bezbednošću. istražitelji su pronašli da je obezbeđivao finansijska sredstva i drugu značajnu pomoć i podršku jedinicama TO SAO SBZS i Republike Srpske Krajine. Pored toga, na teret mu se stavlja i da je lično učestvovao u zločinima navedenim u optužnici.

Pod istragom je i Vojislav Šešelj za koga se navodi da je kao predsednik SRS od februara 1991. godine, pa tokom celog vremenskog perioda na koji se odnosi ova optužnica, snabdevao ili na drugi način pružao značajnu pomoć i podršku srpskim dobrovoljcima, većinom poznatim pod imenom "četnici", "šešeljevci" ili "Šešeljevi ljudi", kojima se stavljaju na teret i zločini. Pored toga, kaže se za Šešelja, otvoreno je zagovarao i podsticao stvaranje "Velike Srbije" nasiljem i drugim protivpravnim sredstvima i aktivno učestvovao u ratnoj propagandi i širenju međunacionalne mržnje.

Nije pošteđen ni Momir Bulatović, jer je kao predsednik Republike Crne Gore od 1990. do 1998. godine mobilisao i pružao značajnu pomoć crnogorskim jedinicama, uključujući jedinice TO, te policijske i dobrovoljačke jedinice koje su kao deo snaga JNA poslate u Republiku Hrvatsku koje su optužene da su počinile zločine navedene u ovoj optužnici.

Istrage je obustavljena protiv Radovana Stojčića Badže i Željka Ražnatovića Arkana, koji su ubijeni u Beogradu.

Moguće je da se neka od osoba pod istragom pojavi kao svedok u slučaju Milošević, a nije isključena ni mogućnost podizanja optužnice protiv nekoga od njih ako haški istražitelji utvrde da ima osnova.

Ljiljana Staletović


vesti po rubrikama

^tema

16:31h

Koga sve Haško tužilaštvo smatra Miloševićevim saučesnicima

16:41h

Milan Gurović-(Đeneral u dresu)



     


FastCounter by LinkExchange