[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 12. septembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Koliko je američka sojina sačma dobro došla našoj zemlji?

Poklonu se u gene (ne) gleda

Amerika nema šanse da nas daruje genetski neizmenjenom stočnom hranom, tvrdi Miroslav Malešević, pomoćnik saveznog ministra privrede

Dragan Veselinov, republički ministar za poljoprivredu, potpisao je 3. septembra ove godine ugovor o primanju poklona od SAD. U pitanju je sojina sačma, a Veselinov je ugovor potpisao s Robertom Normanom, zamenikom američkog ambasadora.

Veselinov je tada rekao da je sojina sačma ispravna, da je registrovana na evropskom tržištu, kao i da ta ponuda neće uticati na postojeće cene.

Zanimljivo je, prvo, što je naš republički ministar ugovor potpisao sa zamenikom američke ambasade. Zašto se ambasador Vilijam Montgomeri nije pohvalio donacijom vrednom čitavih 5,5 miliona dinara?

Drugo je mnogo važnije: da li je sojina sačma zaista ispravna i, što je najvažnije, genetski modifikovana?
- Amerika nema šanse da nam pokloni genetski neizmenjenu sojinu sačmu, pogotovo što je takva sačma izuzetno skupa na njihovom tržištu. SAD ima i ispravnu sojinu sačmu, a da li je njihov poklon genetski modifikovan, znaće se kad bude stigao u našu zemlju - kaže za "Glas" prof. dr Miroslav Malešević, pomoćnik saveznog ministra za privredu i unutrašnju trgovinu, zadužen za poljoprivredu, i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Koliko opasno?

Prema njegovim rečima, sojina sačma može biti ispravna u smislu ukusa, mirisa i mikrobiološki i da zadovolji sve kriterijume fito-sanitarne inspekcije, ali to još ne znači da genetski nije modifikovana.

- Kao što se zna, prošle godine smo od Amerikanaca dobili na poklon 50 hiljada tona genetski modifikovane sojine sačme. Prvo su nam nudili 25 hiljada tona sojine sačme i isto toliko kukuruza, takođe modifikovanog, ali smo mi tražili da nam isporuče sve u sojinoj sačmi. Tako su i uradili. U to vreme, (modifikovana sojina sačma je stigla u avgustu, prim. nov.) klima u zemlji je bila takva da smo morali da je primimo, najviše zbog našeg tržišta, na kome nije bila dovoljno sačme. U Saveznom ministarstvu poljoprivrede, u kome sam i ja radio, a koje je kasnije ukinuto, vodila se burna polemika o tome da li da se poklon primi ili ne. Mnoge firme, koje su želele uvoz takve stočne hrane, čak su i lobirale u Ministarstvu, jer su u pitanju bile velike pare. Pod njihovim pritiskom, sojina sačma je, na kraju, uvezena. Naša greška je tada bila što u burne polemike nismo uključili i nutricioniste i zdravstvene radnike - navodi danas Malešević.

Zdrava hrana

U Službenom listu već u petak bi trebalo da se štampaju Tehnički propisi o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji na prirodan način.
- Prvi put u našoj zemlji imaćemo stručnjake koji će kontrolisati gajenje takozvane zdrave hrane. U organskoj proizvodnji je isključena primena sredstava za zaštitu bilja, pesticida, i đubriva sintetičko-hemijskog porekla, regulatora rasta i aditiva. U organskoj proizvodnji se ne mogu koristiti genetski modifikovani organizmi.
Od od 19. do 21. septembra u Subotici će se održati savetovanje pod nazivom "Organska proizvodnja i zakonska regulativa", u organizaciji Saveznog ministarstva privrede - najavio je Malešević.

Opasna? Još se ne zna

- Kad se iz soje izvuče ulje, ostane sojina sačma koja može da ima i do 42 odsto proteina. Teorijski - ulje dobijeno iz modifikovane soje ne mora da bude modifikovano, pogotovo ako je rafinisano. Kod modifikovane hrane, pa i sojine sačme, zasad se ne zna da li će ostaviti posledice po čoveka. Možda posledice neće osetiti naša generacija, ali se može dogoditi da ih osete naredne.
Pored toga, postoji opasnost i od kontaminacije zemljišta, skladišta, ambalaže. Iako, možda, sada imamo neki ekonomski efekat od uvoza modifikovane sojine sačme, za nekoliko godina može se dogoditi da nam bude zabranjen izvoz stoke koja je koristila ovakvu hranu. A to može dovesti do veće ekonomske krize - smatra Malešević.

On kaže da je većina stručnjaka protiv uvoza genetski izmenjene sojine sačme. Međutim, kod prošlogodišnjeg uvoza preovladalo je mišljenje manjeg broja stručnjaka da takva soja ne može da bude opasna po čovekovo zdravlje.

- Oni tvrde da se modifikovana sojina sačma kroz crevni trakt stoke razlaže do aminokiselina, koje nisu opasne po okolinu. Međutim, pokazalo se da se ipak ne razlaže do potpune razgradnje - tvrdi Malešević.

I dok se sojina sačma uvozi slobodno i nekontrolisano, modifikovana soja se po zakonu ne sme uvoziti.
- U Srbiji je locirano nekoliko parcela na kojima se upravo takvo bilje ilegalno gaji. To su neka mesta u Banatu, južnoj Bačkoj, zapadnom Sremu, Mačvi... Modifikovana soja, koja je uvezena prošle godine, uklonjena je sa tri do četiri hektara zemlje, ali dosad nijedan kilogram nije uništen. Na saveznom nivou ne postoji inspektor koji bi kontrolisao gajenje modifikovane hrane, dok su inspektori na republičkom nivou to odbili da urade, pravdajući se da je to posao saveznih organa.

Mogu i da tuže

Republičko ministarstvo poljoprivrede je u pravu što to odbija da radi, ali na saveznom nivou postoji zabrana primanja novih ljudi. Takođe je i ukinuto ministarstvo poljoprivrede, u okviru kojeg bi bili poljoprivredni inspektori koji bi se isključivo bavili kontrolom proizvodnje modifikovane hrane. Za razliku od soje, zbog nedorečenih propisa modifikovana sojina sačma se može uvoziti. Štaviše, mnoge firme mogu da tuže naše ministarstvo privrede ukoliko im zabrane uvoz i da čak dobiju odštetu - tvrdi naš sagovornik.

U maju prošle godine donet je Zakon o uvozu i gajenju modifikovane hrane, ali, kaže Malešević, koji je i sam protiv uvoza modifikovane hrane, da Savezni zavod za biljne i životinjske genetske vrste do dana današnjeg nije doneo tehničke propise, a to je trebalo da uradi najkasnije šest meseci od donošenja zakona.

- Po saveznom zakonu, prošle godine je konstituisan Nacionalni savet za biološku bezbednost, koji treba da odlučuje o tome da li neka modifikovana hrana, bilo za ljude ili stoku, može da se uveze ili ne. Pored donacija američke vlade, naša zemlja je prošle godine uvezla između 80 i 100 hiljada sojine sačme koja je u različitom stepenu modifikovana. Nacionalni savet je uvek davao pozitivno mišljenje o uvozu ovakve stočne hrane. Najgore je to što tri registrovane laborotorije u zemlji, na sertifikatu koji daju za uvoz sojine sačme, napišu samo to da li je ona modifikovana ili ne, a zna se da ta i druge vrste hrane mogu biti modifikovane od jedan do 100 odsto. Ovakav sertifikat najviše odgovara firmama koje uvoze sojinu sačmu. U Evropskoj uniji je, recimo, dozvoljeno da se gaji hrana koja je modifikovana do jedan odsto. U našem okruženju sve zemlje su donele zabranu o uvozu i gajenju modifikovane hrane, pa ne znam, zašto to ne bi važilo i za našu zemlju - pita se Malešević.

"Veliki " poklon Amerike trebalo bi uskoro da stigne u našu zemlju. Dolazak sojine sačme će se najverovatnije poklopi s njenom proizvodnjom u našoj zemlji.

Koliko je dobrodošao, kao što profesor Malešević kaže, znaće naša pokolenja.

Ćar jede vajdu

Modifikovana hrana dobija se kad se u biljku unese gen iz mikroorganizma koji treba u biljci da stvori otpornost prema nekim spoljnim faktorima. Kod soje je u pitanju otpornost prema herbicidu koji, recimo, može da uništi celu šumu.
- Bitno je da gajenje modifikovane soje ne daje veće prinose od nemodifikovane. Šta više, daje manje prinose od pet do deset odsto. Jedina ušteda u gajenju modifikovane soje je ta da ne moraju da se kupuju hemijska sredstva za zaštitu bilja - objašnjava Malešević.

MIROSLAVA CVEJIĆ


vesti po rubrikama

^tema

16:00h

"Glas" istražuje: Koliko je američka sojina sačma dobro došla našoj zemlji?

 



FastCounter by LinkExchange