[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 12. septembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Rajko Grlić, reditelj, pred odlazak u Zagreb, o životu na dva kontinenta

Film je mala bezobrazna igračka

Beogradu će puno boje trebati da se vrati na staro. Ptica rugalica je važna u igri stvarnosti

Reditelj Rajko Grlić ("Samo jednom se ljubi", "Štefica Cvek u raljama života") prisustvovao je u Muzeju jugoslovenske kinoteke otvaranju retrospektive svojih filmova i primio Plaketu JK za izuzetan doprinos sedmoj umetnosti. Šta ćete reći kako je bilo u Beogradu, pitamo za "Glas" pred polazak u Zagreb.

- Reći ću da sam strašno mnogo pričao, da nisam znao da ima toliko novinara i televizija, da u Beogradu ima mnogo više ljudi, da su ulice življe. Da će puno boje trebati da se vrati na staro. Malo je vremena za stvarne zaključke i dojmove. Sreo sam mnogo dragih ljudi.

Mnogo puta ste pozivani poslednjih godina, na Palić, Festival autorskog filma. Primili ste Plaketu JK sa dve godine zakašnjenja?
- U tom periodu snimio sam dva filma i imao tri operacije. Takav je bio splet okolnosti. Živim na dva kontinenta. Paralelno u Hrvatskoj i Americi. Tamo imam najvišu profesorsku titulu koja omogućava da ne moram uvek predavati. Mogu raditi i na projektima, a da me sveučilište podržava. Izabrao sam dva doma, jedan u brdima Amerike, drugi u Zagrebu. I zasad to funkcioniše. Različiti životi su preduslov za šizofreniju. Međutim, ja se još dobro osećam.

Kada ćemo videti vaš novi film "Džozefina"?
- Ne znam, tri producenta filma su bankrotirala. Završen je pre skoro godinu dana. Reč je o nemačko - engleskoj koprodukciji sa nemačkim, češkim i američkim glumcima. Priča o jednom malom čoveku koji radi u lokalnoj mlekari u malom češkom mestu i želi da ostvari san da provede jednu noć sa nekim ko liči na Džozefinu Bejker.

Dubravka Ugrešić
Šta znači knjiga Dubravke Ugrešić koju sada nosite sa sobom? Novi zajednički film?
- Dubravku Ugrešić cenim kao pisca. Videli smo se nedavno u Njujorku. Danas sam u Beogradu našao njenu knjigu o piscima i izdavačima koje nema u Zagrebu. Uradili smo dva filma zajedno, a da li će ih biti još ne znam.

Na Paliću smo pitali koreditelja "Novog vremena" Igora Mirkovića kakva je vaša pozicija u Hrvatskoj danas. Rekao je da ste na ledu? Jeste li?
- Jesam. Sistemi se menjaju. Moja pozicija se ne menja preterano. Uvek imam mali odstup od sistema. Nisam čovek zaljubljen u pojam države a države vole kada ih se vole. Ja nemam potrebe iskazivati tu ljubav.

Iz igranih filmova, ali i nekoliko ranih kratkih prikazanih u Kinoteci, vidi se vaš buntovni i ironijski pogled na svet.
- Važno je propitivati stvari, igrati se, postavljati bezobrazna zamke. Ptica rugalica je važna u igri stvarnosti. Filmovi su mala bezobrazna igračka. Oni govore ono što se u pristojnim familijama ne govori i imaju pravo biti nepristojni. U filmovima sam uzimao tu slobodu.

Imate dobre mehanizme odbrane, ne dotiče vas baš stvarnost?
- Udarac stvarnosti je na sve nas sličan. Pokušavam joj se odupreti, amortizovati je, stvoriti distancu. To je način da se igram. Ako suviše uplovim, teško je igrati se. Za svaku igru je potrebna mala distanca. Ako je preterana iskačete i tu više nema igre.

Ovde se "Samo jednom se ljubi" smatra kultnim i jednim od naših najboljih filmova. Da li se on toliko vrti i u Zagrebu?
- Moji filmovi su se počeli prikazivati lane. Nova država nije bila njima preterano oduševljena. Čovek voli ili ne voli svoje filmove ne po tome šta su za njega napravili, nego ih pamti po komadu života koji su mu označili. Bio je to trenutak u kome sam imao slobodu sam prema sebi. Vrstu bezobrazluka koji su mi te godine omogućile. Sve što se kasnije događalo lepi, ružni trenuci, zabrane tog filma, nema tu težinu. Drago mi je da film funkcioniše u raznim prostorima i vremenima. To je priča o iluziji i deziluziji, nečem što je bilo važno ispričati.

Devedesetih kada su se veze pokidale i vama se gubi trag. Čuli smo da ste u Americi, da ste "protiv"... Šta vam se zapravo događalo?
- Neka ostane tako. Rasvetljavati osobnu ulogu u svetskoj istoriji nezahvalno je. Čovek svesno ili nesvesno vremenom stvori obojene priče. Pitanje osobne slobode igranja zaključio sam odlukom - bolje je otići nego raditi kompromise. Otići sa svojom familijom i sačuvati pravo na individualnost na kojoj sam 30 godina insistirao pričajući svoje filmske priče. Država se smanjila, a moć politike nad sudbinom postala prevelika da bih imao slobodu vlastitog biranja. Odlučio sam da se fizički premestim na drugi kontinent.

Vesna Milivojević
Foto: D. Briza


vesti po rubrikama

^kultura

16:03h

Reditelj Rajko Grlić, pred odlazak u Zagreb, o životu na dva kontinenta

16:12h

Otvorena Muzikoteka "Agustin Lara" u Beogradu

16:19h

Večeras u Negotinu počinju 37. "Mokranjčevi dani"

16:26h

Izložba Aleksandra Milenkovića u Finskoj

16:37h

"12 septembar", izložba Dragana Papića u SKC-u

16:49h

Višegrad: Obnova mosta na Drini, ovekovečenog u Andrićevom romanu

16:53h

Novi Sad: Otvaranje izložbe "Krv i med" proteklo uz incidente

17:07h

Najavljen program 34. Bemusa



     


FastCounter by LinkExchange