[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 7. septembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS ISTRAŽUJE

Koliko je moguće da Srbi masovno zaposednu prelaze u Pokrajinu, a potom i svoje kuće na Kosovu i Metohiji

Reka izbeglica još bez povratka

Srbi koji žele da se vrate slažu se u jednom: da treba naterati međunarodnu zajednicu da ih u tome zaštiti

Nepregledne kolone automobila, traktora, kamiona, kuće u plamenu... poslednja je slika koju su u sećanju poneli Srbi prognani s Kosmeta juna 1999. Od tada do danas, za njih oko 250 hiljada vreme kao da je stalo. Malo je onih koji su uspeli da prodaju kuće, stanove, imanja i počnu iz početka - od kašike i viljuške.

Onih koji su uspeli da se zaposle još je manje, jer za "privremeno raseljene" kosmetske Srbe, nepisanom odlukom tadašnje Vlade, mesta u društvenim firmama nije bilo. Retki su direktori koji su preuzeli odgovornost da prihvate svoje radnike iz delova preduzeća u južnoj pokrajini.

Svak na svome

Kosmetski Srbi u startu su i kod Komesarijata za izbeglice, na čijem čelu je tada bila Bratislava Morina, dobili drugačiji tretman, pa je i pomoć bila oskudna: nisu izbeglice, nego privremeno raseljeni.

I Unmik planira

Nenad Radosavljević, savetnik u Unmikovoj kancelariji za povratak, podseća da je Unmik pripremio projekat povratka, te da se radi na konkretnim programima s kojima će se izaći pred međunarodnu zajednicu, kako bi se obezbedili donatori. U skupštinama opština i regionima formirano je 30 radnih grupa za povratak, kako bi se osiguralo sprovođenje principa za povratak i okruženje podesno za život.
Za programe ovratka Srba u okolinu Peći, Istoka i Kline obezbeđeno je oko 10 miliona evra, a Evropska agencija za rekonstrukciju finansiraće rekonstrukciju i izgradnju kuća u Prizrenskoj župi.

- Već tri godine više od 60.000 naših članova ne prima ni dinar, a oni i njihove porodice na rubu su biološkog opstanka. Međunarodna zajednica pravi diskriminaciju između Srba i nealbanaca u odnosu na Albance kojima, bez obzira da li su radili ili nisu, isplaćuju stipendije. U isto vreme Srbima i nealbancima ne žele da dozvole ni osnovno pravo na rad i život. Sva naša obraćanja Unmiku i ostalim predstavnicima međunarodne zajednice i traženje istog tretmana i za raseljene nisu naišla na razumevanje - kaže predsednik Veća Sindikata Kosova i Metohije Života Koprivica i podseća da je u kolektivnim centrima oko 20.000 kosmetskih Srba koji žele samo jedno - da se vrate kućama i poslu.

Upravo ovo, uz potrebu da svako ima pravo da živi na svome, motivisalo je članove Odbora za povratak prognanih Srba i njihovih potomaka od 6. aprila 1941. do danas da organizuju masovan povratak Srba na Kosovo i Metohiju.

- Prognanici će se uputiti na Kosmet s tri osnovna cilja: vraćanje domovima i radnim mestima, kao i kolektivno obeštećenje za uništenu, opljačkanu i uzurpiranu imovinu - najavljuje Miroslav Šolević, jedan od članova Odbora i dodaje da su u 11 centara u Srbiji i Crnoj Gori vrše poslednje pripreme za povratak oko 100.000 ljudi.

Do 2252. godine

Zvonko Trajković, član Odbora, primećuje da će, sadašnjim tempom, Srbi vratiti za 250 godina.

- Prošle godine se vratilo 120 Srba, a u isto vreme odselilo se oko 7.000 ljudi. Taj trend se nastavlja. Ako se uz pomoć međunarodne zajednice za mesec dana, u leto 1999, vratilo više od 100.000 Albanaca, a Srbi ne mogu da se vrate, onda je jasno ko je kriv. Odgovornost je na međunarodnoj zajednici, na Unmiku i Kforu, koji su na Kosmetu okupaciona snaga. Oni su obavezni da zavedu red i podjednaku sigurnost za sve. Ako nisu to u stanju, neka idu - primećuje Trajković i ponavlja da će Srbi blokirati svih deset prilaza Kosmetu i tamo ostati dok im se zahtevi ne reše.

Robert Najman, zamenik šefa misije u Ambasadi SAD koji je razgovarao s članovima Odbora, protivi se masovnom povratku. On nije protiv pojedinačnog povratka, ali samo u bezbedne sredine i u dogovoru s Kosovskom vladom i Vladom Srbije.

Policija na gotovs

Bari Flečer, portparol Unmik policije, upozorava da će oni preduzeti mere ukoliko Srbi blokiraju puteve.
- Mi smo spremni na sve što se eventualno može dogoditi. Bilo je i ranije najava masovnog povratka, ali nisu se ostvarile. U ovom trenutku rano je kazati da li su i ove realne. Ali, ako kosovski Srbi blokiraju puteve, policija će morati da ih deblokira. Ako bude ilegalnih aktivnosti, mi ćemo preduzeti akcije - kaže Flečer, koji smatra da bi povratak Srba trebalo da se temelji na procenama situacije na Kosovu.

Premijer Kosova Bajram Redžepi, u nastojanju da u očima sveta bude demokrata, deklarativno se zalaže za povratak i obećava punu pomoć manjinama koje žele da se vrate. Ali, masovan povratak, ni po njemu, nije realan.

Paraliza neradom

Srbi misle drugačije. Koprivica ističe da Veće Saveza sindikata Kosmeta podržava sve akcije na rešavanju problema raseljenih. On poziva članove Sindikata u proteste do konačnog rešenja.

Sanda Rašković-Ivić, republički komesar za izbeglice, slaže se da u akciju treba da se uključi međunarodna zajednica.
- Bez pomoći i dogovora s njima teško je ostvariti masovan povratak. Ja sam nezadovoljna i skandalizovana paralizom i neradom međunarodne zajednice. Potreban je povratak što brojnih izbeglica zbog stabilnije situacije, jer će svakako Srbi biti bezbedniji ako se u jedno selo vrati pet stotina, a ne 50 ljudi. Ideju o masovnom povratku shvatam kao akt prvenstveno prema međunarodnoj zajednici kako bi se njihova javnost ustalasala i promenio stav o ovom problemu. Najavljeni masovan povratak treba shvatiti kao apel za pomoć - smatra Raškovićka-Ivić.

Još veća šteta

Vladika raškoprizrenski Artemije, međutim, strahuje da bi kolektivni povratak mogao da donese još veću štetu narodu. I on deli mišljenje većine sagovornika "Glasa" da se pitanju povratka Srba mora pristupiti ozbiljnije i odgovornije, te da uslove za povratak moraju da stvore Srbija i međunarodna zajednica. Vladika smatra da je povratak o Maloj gospojini preuranjen, te da predstavlja (još jednu) manipulaciju izgnanim narodom koji može da dođe do administrativne granice, da se digne malo prašine i da se tu sve završi.

Ljuba Vujović, član jednog od odbora za povratak Srba, mišljenja je da ideju Trajkovića i Šolevića treba da podrže svi dobronamerni ljudi koji istinski žele povratak Srba u maticu. Vujović to vidi kao čin pritiska na međunarodnu zajednicu da shvati da je prošlo vreme progona Srba.

Oliver Ivanović, član predsedništva Skupštine Kosova, slaže se da treba vršiti pritisak na svet, ali mora sve da bude pod kontrolom.
- Dakle, samo uz veliki oprez, dobru organizaciju i uz vođenje računa da ništa ne izmakne kontroli moguće je postići rezultate. Ukoliko izmakne kontroli, jer je masu teško kontrolisati, može doći do incidenta i odlaganja povratka na duži rok - upozorava Ivanović, koji primećuje da su raseljeni Srbi nestrpljivi i spremni na nagle poteze.

Ne zna se kada

Unmikova policija dobila je informaciju da će masovni povratak da se dogodi 10. septembra. Zvonko Trajković događaj najavljuje za sredinu meseca, a Miroslav Šolević kaže: na Malu Gospojinu.
Konfuzija oko datuma, saznaje "Glas" iz svojih izvora, namerna je, jer se dan drži u tajnosti zbog mogućih problema.

Slično misli i član SNV-a za severno Kosovo dr Marko Jakšić - da treba skrenuti pažnju javnosti na problem srpskih izbeglica, te da je to trebalo i ranije učiniti. Ali, primećuje on, Srbi nisu bili složni, a nije bilo ni komunikacije sa Koordinacionim centrom, pa se ove godine vratilo samo 15 Srba.
- To je naš adut. A treba paziti da taj adut ne potrošimo jeftino. Treba više postupnosti, manje najava. Bio sam u Kraljevu, u Udruženju raseljenih Srba, koji su se dogovorili da početkom avgusta organizuju 48-satnu blokadu sedam prelaza. Odustalo se. Treba organizovati skupove i ispred ambasada - savetuje Jakšić.

Za sve jednako

Šef Unmika Mihael Štajner ne spori pravo nikome da se vrati.
- Ali, taj povratak mora biti održiv, što zahteva korenit pristup i pripremu na terenu. To znači da ljudi moraju da imaju bezbednost, slobodno kretanje i osnovne uslove za život koji podrazumevaju krov nad glavom, redovno snabdevanje vodom i strujom, mogućnost obrazovanja i iste uslove za zapošljavanje. Unmik će svima koji se vrate osigurati jednak pristup obrazovanju, zdravstvenoj nezi, javnim uslugama i ostalim službama neophodnim za učešće u društvu, a ključnu ulogu o organizovanju povratka trebalo bi da odigra Unmikova kancelarija za povratak - jasan je Štajner.

A što se situacije tiče, Srbi i dalje nisu bezbedni, osim u enklavama koje obezbeđuje Kfor. Vožnja javnim prevozom za njih je misaona imenica, a za svaki izlazak iz enklava i ponovni ulazak potrebna je pratnja Kfora. Međutim, Srbi pristaju da žive i u takvim uslovima, a oni koji su ostali nadaju se novim komšijama.

Miloš Lazić, predsednik OO DS Obilića, kaže da se Srbi u enklavama nadaju se da će povratak dogoditi. U selima Babin Most i Plemetina, opština Obilić, i obližnjem Prilužju, u vučitrnskoj opštini, Srbi su spremni da u svojim kućama prihvate povratnike i pomognu im. Lazić kaže da je u Babinom Mostu sve spremno da prihvate 20 porodica.

Srbi bi primili i više ljudi, jer to vide kao poslednju šansu za povratak i naš ostanak i opstanak na ovim prostorima. U svakom slučaju, vele, biće im lakše da s njima podele patnju i nemaštinu, nego u kolektivnim centrima i u potucanju od nemila do nedraga.

LJILJANA STALETOVIĆ


vesti po rubrikama

^tema

16:10h

"Glas" istražuje: Koliko je moguće da Srbi masovno zaposednu prelaze u Pokrajinu, a potom i svoje kuće na Kosovu i Metohiji

 



FastCounter by LinkExchange