Posle mladosti, posle seksipila, posle šoka, posle
spektakla, posle arogancije i mnogo posle garantovanih top 10
hitova, ono što ostaje za "Rolingstonse" je jedna jednostavna
stvar - muzika...
Tim rečima je Jon Pareles, muzički kritičar Njujork tajmsa započeo
tekst o bostonskom koncertu (Fleet Centrer, 3. avgust), najdugovečnijeg
i po mnogima najuticajnijeg benda u istoriji rokenrola.
Koncertu kojim je otpočela "slavljenička" turneja "Licks"
tokom koje će obići četiri kontinenta i obeležiti četiri "banke"
kotrljanja. Mada se to ne govori, lako bi moglo da se desi da
ovo bude i poslednja njihova turneja.
- Uz Albaniju, Bugarsku i Rumuniju, Srbija je jedina evropska
zemlja u kojoj "Rolingstonsi" nikada nisu svirali -
nije propustio da spomene Ivan Ivačković, na gala promociji svoje
knjige "Umetnost pobune" koja se odigrala preksinoć
u prelepoj bašti rezidencije britanskog ambasadora Čarlsa Kroforda.
Na Dedinju.
"Rolingstons tribjut bend" (sastavljen od članova grupa
"Beerdrinkers", "Point Blank" i "Električni
orgazam") fascinirao je prisutne poznavanjem gradiva. Svirali
su nekoliko sati, činilo se da bez problema mogu još toliko...
kao da bolje vladaju opusom od originalnih vlasnika. Atmosfera
jeste bila "slavljenička": zvanice (novinari, muzičari,
advertajzeri, nešto ljudi od vlasti i neizostavnih profesionalnih
pozera) su čavrljale uz pićence i kikiriki.
Bili su Bajaga, Slađana Milošević, Gile, Đule, bio je i nonšalantni
glodur BK televizije... Ipak, Džeger večeri bio je Čeda. Šef poslaničke
grupe. Najviše bliceva je sevnulo kad je on neobavezno razgovarao
sa autorom knjige. O čemu su pričaliŞ?
P. D.
