[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 7. septembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Policija i sekte (3)

Nada verovala u banjičke duhove

Govorili joj: Tu je bio logor, tu su kosti i duše mrtvih

Kakve poruke je Dejan dobijao, šta se poslednjih meseci dešavalo, to otac više nije znao. Uglavnom, sve se završilo tako što je Dejan pucnjem u slepoočnicu iz očevog pištolja izvršio samoubistvo.

Tačnije, to je bio pokušaj samoubistva, ali je, nažalost, posle nekoliko dana preminuo. Nekoliko dana posle, ocu će se javiti nepoznati ženski glas i pitati: "Da li je Dejan umro?" Posle dobijenog odgovora, nepoznata je ostala anonimna, spustila je slušalicu. Takođe, otac je od Dejanovih školskih drugova, nekoliko dana posle sahrane, saznao da im je ovaj poručivao da za nekoliko dana odlazi kod sestre. Tako se jedno iživljavanje na spiritistički način završilo tragično. Dejan je imao tek 13 godina. Bilo je to u jesen 1996.

Te iste godine, opet posle serije spiritističkih seansi, ubija se četrnaestogodišnja devojka iz Beograda, takođe iz očevog pištolja. Kako smo saznali, pokojna Vesna imala je loše ocene u školi, a vrlo stroge roditelje u kući. Na seansama se prizivao duh dotičnih nastavnika da se odobrovolje i pitaju je lakša pitanja. Međutim, narednih dana niko od njih nije tražio od Vesne očekivano gradivo, već nešto što ona nije znala. Tako se školska godina završila serijom zaključenih jedinica, što je značilo da Vesna gubi godinu. Izgubila je godinu, a sama odlučila da izgubi i život. Doduše, u ovom slučaju kao i u prethodnom možemo da se upitamo nije li već psiha to dvoje mladih bila poljuljana? Da li bi se možda to sve isto tako desilo i da nije bilo prizivanja duhova?

O spiritizmu je već pisano i upozoreno na opasnosti koje može da nosi sa sobom, stvarajući svojom sugestivnošću sistem paralelnih svetova kod praktikanata, jer prividno daje šansu onom u nevolji, tačnije, služi kao poslednja šansa. Ako se ne iskoristi i ta poslednja prilika, onda je ta poljuljana psiha još uzdrmanija, razočarenje još veće, dakle, nastaje opšta beznadežnost koja kod praktikanata može da stvori ideju o samoubistvu.

Nada je bila ponos roditelja. Najbolji đak u školi, primerna drugarica koja je svakome pomagala. U kući je sve više odmenjivala majku. Sve ju je interesovalo. Na studijama sve same desetke. Student generacije. Nekom ko je svestrano talentovan, skučenost, pasivnost i nemogućnost bilo kakvog rada više smeta nego nekom prosečnom.

Tako nastaju problemi. Jedna perfektna devojka, sa završenim fakultetom i prosekom 9,78 ne može da nađe posao. Radi se o 1991. godini, godini kada počinje raspad zemlje, rat, besparica. Napušta je i dečko, sa kojim je mislila da se venča posle zaposlenja. Naravno, polako pada u depresiju, ali prihvatajući se svakog ponuđenog posla, uz postdiplomske studije i razumevanje roditelja, te prijatelja psihijatra, vraća joj se optimizam, počinje da se zabavlja sa mladićima i posle nekoliko kraćih veza 1995. upoznaje novog dečka, svakako novokomponovanog i nazovi vernika.

Često joj priča o borbi demona i anđela, te da sve bolje uspeva da prepozna "demonizovanu" sredinu. "Banjica na kojoj ti živiš sva je nezdrava i demonizovana, jer tu je bio logor. Banjica leži na kostima mrtvih čiji duhovi obuzimaju ljude koji žive tu. I tvoju bolest su prouzrokovali banjički demoni". Neverovatno je koliko je Nada njemu verovala.

Verovala mu je do te mere da su joj se vratili simptomi depresije i pojavili simptomi šizofrenije. On je radosno u svemu tome video potvrdu svoje produhovljenosti. Roditelji su reagovali na vreme i opet odveli Nadu kod psihijatra koji je preuzeo adekvatnu terapiju. Međutim, Nada je dobila još jednog terapeuta, jednu ženu "isceliteljku" koja ima sposobnost isterivanja zlih duhova, a koju joj je preporučio dečko.

Takođe, dečko ju je nagovarao da što pre napuste Banjicu. Napustivši psihijatra, Nada se, kako je posle pričao otac, odlučuje da je leči ova isceliteljka, jer ona to može brže da razreši, a dobila je i neke lekove od nje. Upravo se razrešenje brzo i desilo, nekoliko dana kasnije, i to samoubilačkim skokom sa petog sprata. I ovo se desilo 1996.

"Darko, probudi se, ovi ljudi žele da popričaju sa tobom", zvala je medicinska sestra mladića sa kružnim zavojem iznad leve šake. "Izgubio je dosta krvi, iscrpljen je", dodala je sestra dok smo mi strpljivo čekali da se on probudi. "Da niste vi možda iz skupštine?", unezvereno i dosta glasno pitao je Darko.

Bili smo zbunjeni. "Ne, mi smo iz policije, samo bismo da nakratko porazgovaramo", odgovorismo, sve misleći da je mladić, koji je presecanjem vena pokušao samoubistvo, potpuno duševno oboleo. Međutim, on je naglo ustao, tražio da pokažemo službene legitimacije, a onda tiho počeo da priča:

"Moram ukratko da vam ispričam. Morao sam ovo da uradim, tako mi je došlo, ali nisam baš duboko zasekao. Umemo mi iz Bosne sa "ćakijom".

Piše: Zoran D. Luković
Sutra: misionarenje i bubanje biblije


vesti po rubrikama

^feljton

16:09h

Tajni razgovori Tito - Krajačić (30)

16:16h

Policija i sekte (3)

 



     


FastCounter by LinkExchange