[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 4. septembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS prenosi

"Nepsabadšag" u bosanskim brdima

Vole Karadžića kao Mađari Košuta

Idem u šumu po pečurke, Rašo ih mnogo voli, prkosi stranim vojnicima, kaže piljarica Romana Brković. Karadžić u Čelebićima još ima status vođe i heroja

BUDIMPEŠTA (FoNet EKSTRA) - "Sasvim sam siguran da se skriva tamo negde gore", kaže Sulejman Kunovac, bošnjački vojnik u toku rata, pokazujući u pravcu brda nad Ustikolinom" - glasi početak opsežne reportaže u mađarskom listu "Nepsabadšag", čiji su reporteri nekoliko dana boravili u planinskom području oko Goražda.

"Kad god se u glavnoj ulici u ovom mestu pomene ime osobe koja se 'tamo negde gore skriva', ime Radovana Karadžića, u razgovor se uključuje i kafedžija Zaim Gluhačević", prenosi list reči ovog Bošnjaka koji tvrdi: "Ovaj najtraženiji haški begunac, bivši vođa bosanskih Srba, mora da se nađe pred sudijama Tribunala jer neko mora da odgovara za strahote i patnje koje su se u toku rata sručile pre svega na Bošnjake."

Oko 80 odsto Srba u RS protiv hapšenja
FRANKFURT
(SRNA) - U RS, gde vlada politička klima poput one od pre početka rata u BiH, oko 80 odsto Srba protivi se hapšenju Radovana Karadžića, kojeg Sfor intezivno traži već pola godine - piše nemački "Frankfurter rundšau".
Organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenel" i glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte optužuju SFOR da svojim akcijama samo upriličuju javne predstave.
Nemački dnevnik navodi da se tokom akcije vojnika NATO-a u istočnobosanskom planinskom području obruč oko bivšeg srpskog lidera, optuženog za ratne zločine, navodno, ponovo suzio.
"Frankfurter rundšau" ističe da, međutim, suprotno izveštajima o uspehu mirovnih snaga sada postaje glasnija kritika na račun njihovog rada, navodeći zahtjeve "Amnesti internešnal" da je posle godinu dana vežbi u odnosima s javnošću sada vreme za pravu akciju.
List podseća da je Del Ponteova ranije izjavila da ove snage svojim akcijama žele da ostave "dobar utisak u javnosti".

"Nepunih šest godina posle potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu, tragovi rata vide se na svakom koraku: mnogo je još oštećenih i porušenih kuća, mnogo izbeglica i raseljenih lica.

U Ustikolini, kod Goražda, gde je bošnjačko stanovništvo većinsko, ljudi uglavnom smatraju da krivci za sve to moraju da odgovaraju, a ostali treba da žive zajedno.

Pedesetogodišnji Safet s pažnjom prati kretanje helikoptera Sfora u okolini Foče i Čelebića, koji tragaju za Karadžićem, uveren je da se on krije u čelebićkim brdima i gustim šumama, ali i da će se već u oktobru naći u zatvoru.

Pripadnici Sfora su u avgustu još jednom pokušali da ga pronađu, ali opet bez uspeha. U dvorištu svoje kuće, 80-godišnja Mileva Popović ratoborno poručuje da se nikoga ne plaši, da se od oružja nikad ne odvaja, čak ni kad izvodi koze na ispašu.

'Samo što su otišli. Ništa i nikoga oni tu nisu našli. U februaru su prvi put upali u selo, kad su razvalili crkvenu kapiju, a kod mene vrata. Kad su prošli put bili, nisu ništa lomili ali su nam tražili lične karte' - ispričala je piljarica Romana Brković. Stranim vojnicima ona je rekla da ide u šumu, da skuplja pečurke, šaleći se da "Rašo mnogo voli vrganje, kad ih ona lepo spremi". Karadžić u Čelebićima još ima status 'vođe i heroja'.

Učitelji Milko Todović i Milko Vrana, koji zajedno imaju dvadeset učenika u školi u centru sela, građenoj za najmanje stotinu osnovaca, slažu se potpuno s tim. Todović je predočio 'istinu u Srbima', čija je suština u sledećem: 'Kao što Mađari poštuju Lajoša Košuta, koji je nekad bio njihov vođa, toliko mi poštujemo i volimo Rašu.' Ni za koje pare oni ne bi odali Karadžića, kojeg, kako uglas tvrde, nisu ni videli u ovim krajevima. O odgovornosti za ratne zločine ovde niko ne govori.

U Hrvatskoj, u nekadašnjoj Republici Srpskoj Krajini, ljudi su mnogo manje raspoloženi da žive zajedno, pa su tako među Srbima povratnicima i dalje mahom stari ljudi. U Kninu se tragovi razaranja više skoro ne vide, na trgu ispred železničke stanice postavljen je spomenik 'hrvatskim oslobodiocima' u bronzi, a za ogromnu hrvatsku zastavu koja se vije na brdu meštani kažu da će tamo zauvek ostati. Jedan Šime hvali se da 'sa Srbima nema baš nikakve veze'.

U okolnim srpskim selima izgradnja i popravka kuća očigledno se sporije odvija nego u hrvatskim.

U Kaldrmi, Kosovu, Siveriću, Skradinskom polju i drugim mestima mogu se videti uglavnom stariji ljudi, oštećene, porušene, spaljene kuće, na kojima su različiti natpisi. Na jednoj piše da je 'Gliho pobio četnike', na drugoj da je "zabranjen ulaz psima i četnicima". Mnogo je ruševina, tragičnih sudbina i nezaceljenih ratnih rana, ali je jedna Hrvatica, vlasnica kafane u jednom selu, umesto dobrodošlice, poručila: 'Treba da živimo zajedno, mesto nam je za jednim stolom. Previše je već krvi, proliveno'" - zaključuju svoju reportažu novinari mađarskog lista.

PRIREDILA: LJILJANA GOGIĆ


vesti po rubrikama

^tema

16:35h

"Glas" prenosi: Vlada Republike Srpske podnela optužnice Tribunalu protiv vođa napada na regrute u Sarajevu 1992.

16:55h

"Glas" prenosi "Nepsabadšag" u bosanskim brdima: Vole Karadžića kao Mađari Košuta



FastCounter by LinkExchange