[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 31. avgust 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS istražuje

Odakle mladima toliko oružja koje ih tako rano nacini ubicama (2)

Pogledaj sivi dom svoj, andele

Samo "odabrani" mladi kriminalci dospeju do vaspitno-popravnih zavoda; vecina ih se vraca u razorenu porodicu, u iskvareno društvo, na stranputicu

Od 5.000 registrovanih maloletnih delinkvenata u Srbiji koji su ukrali, pretukli, ubili, protiv njih 3.500 pokrene se postupak pred sudom. Od toga, gotovo polovina, ili 2.400, dobije samo disciplinske mere, a šacica njih završi u nekoj od vaspitno-popravnoj ustanovi. Ostala deca se prepuštaju brizi porodice, uz pojacan nadzor socijalnih službi. I na tome se uglavnom sve završava.

Oko hiljadu delinkvenata, po toj racunici, nikada ne stigne do strucnog nadzora. A to je populacija koja, prema proceni strucnjaka, ima najviše uslova da završi medu najtežim kriminalcima.

Dom bez nade

U Srbiji postoje tri ustanove, iz tv serije poznatije kao sivi dom, za prevaspitavanje dece-prestupnika: zatvor za maloletnike u Valjevu, vaspitno-popravni dom u Knjaževcu, a u Beogradu jedan dom i dve vaspitno-popravne ustanove. I Slovenija i Hrvatska imaju slicne probleme s decom, ali, za razliku od nas, imaju više institucija koje se bave njima. U Sloveniji, recimo, koja je triput manja od Srbije, ima 33 takve ustanove.

U Americi dete koje dospe do vaspitne ustanove je bezbedno, a socijalni kontaktira s detetovom terapeutom, advokatom, porodicom i jednom mesecno daje procenu resocijalizacije, ponovnog vracanja deteta u društvo.

Oni koji završe u nekim od naših vaspitno-popravnih ili kaznenih domova za maloletnike, kažu upuceni, nema nade da ce izaci prevaspitani.

- Malo je maloletnika koji su izvršili krivicno delo koji dospe do vaspitne ustanove. Poslednji podaci pokazuju da se na podrucju Srbije, na osnovu odluke suda, godišnje smesti izmedu 80 i 90 maloletnika. Zbog najtežih krivicnih dela, godišnje u kazneno popravni dom dospe 60 do 70 maloletnika. S druge strane, izvan institucija ostaje najveci broj onih koje je evidentirala policija, a koji su prakticno van strucnog nadzora. Mimo institucija, ili, kako se to strucno kaže, vaninstitucionalan nacin zbrinjavanja maloletnika kod nas gotovo i da ne postoji - kaže dr Zoran Ilic, dekan Defektološkog fakulteta u Beogradu.

Dr Đurad Stakic, psiholog, direktor Psihološkog servisa za maloletnu adolescenciji i profesor na Pensilvanija državnom univerzitetu u Americi, kaže da su se pre desetak godina maloletna delikvencija kod nas i u Americi razlikovala.

Sada su i deca promenjena

Poznih šezdesetih i tokom sedamdesetih kod nas je mnogo maloletnika "pozajmljivalo" automobile. Onda je nastupila oseka, da bi se 1990. problem aktuelizovao.
Krajem osamdesetih bile su tri grupe maloletnih delikvenata: prva grupa su bili oni "obicni", koje smo poznavali; drugi grupa bila je novi tip, hladan i proracunat, i oni su odmah prelazili na teška krivicna dela, bez osecanja sapatnje za žrtvu, profesionalno... Unutar te skupine bilo je onih koji su uzimali drogu ili su imali mentalne probleme, a delinkventi su. Treca grupa su mladi koji su uvuceni u delinkvenciju, to jest, imaju probleme s ponašanje, koji se u normalnim uslovima ne bi našli na tom putu. Godine 1995, pre nego što sam otišao u Ameriku, nisu se deca promenila, vec okolnosti u kojima su rasla. Sada su se i naša deca promenila. Deset godine krize ucinile su svoje -kaže dr Stakic, koji je 1990. bio jedan od osnivaca Koordinacionog centra za maloletnicku delinkvenciju u Beogradu.

Prevaspitanje klinaca
Od 1.200 diplomiranih specijalnih pedagoga, njih dve stotine najboljih našlo je posao u svom zanimanju po svetu; Amerika, Kanada, Švedska, Novi Zeland… Kod nas oni rade uglavnom u policijskim odeljenjima, a ne u svojoj struci koja može da spreci probleme deteta. Naše društvo jednostavno nije spremno da reaguje ni u porodici ni u školi. Mi cekamo da dete uradi nešto loše, a tada je obicno kasno za reagovanje.

- Toga više danas nema. Mi smo, bar u tom pogledu, vec odavno Amerika. Razlika je bila ogromna. Danas su naša deca ucesnici teških pljacki, ubistava, organizovanog kriminala. Jedina razlika je u tome što su zapadna društva radila mnogo na prevenciji, a kod nas je poslednjih godina razgradeno i ono što smo imali. Suprotno mišljenju da je ovaj problem u Americi vrlo izražen, cinjenice govore drugacije. Istraživanja FBI govore da maloletnici ucestvuju sa svega 19 odsto u hapšenjima u Americi. A tamo dete možete biti uhapšeni ako skita, puši ili pije. Prema tim podacima, porast maloletnicke delikvencije tamo jenjava, i to u ucešce maloletnika u ubistvima i teškim kradama. To kod nas, na žalost, nije slucaj, cemu doprinosi tragicna situacija u sudstvu, u socijalnoj bazi i institucijama - kaže dr Stakic.

Odmah i sada

Dr Ilic veruje da smo daleko odmakli u definisanju problema, ali ne i u njegovom rešavanju, u šta moraju biti ukljucene i porodica i država.

- Konteks u kome danas živimo je takav da službe koje treba da rade na evidentiranju i otkrivanju su vrlo neefikasne. Tu, pre svih, mislim na policiju, škole i organe socijalne zaštite.

To je rezultat društva koje samo najtežim prestupnicima nalaze mesto u ustanovama. Ali, u vaspitnim ustanovama danas se nalaze škole, fakulteti, izbeglicki centri. Nije retkost da maloletnici služe kaznu s odraslima.

U Americi se podsticu strucni programi koji su otvoreni.
- Hitna intervencija i odgovarajuca sankcija prvo je pravilo u prevenciji delikvencije u Americi. To znaci da nema cekanja šest meseci da se završi sudski postupak, kao kod nas, jer: kome onda da pomognete? Velika je razlika izmedu deteta koji ima 14 godina u trenutku kad se problem desi, i 15, kad dobije kaznu. Posebna pažnja se posvecuje u razlikovanju izmedu mladih koji su slucajno uvuceni u delinkvenciju, i onih koji vrše teška krivicna dela. Ta selekcija mora biti brza. U vaspitno-popravnom domu na Voždovcu strucnjaci imaju velike probleme s decom koja su veoma problematicna i zaslužuju više pažnje, ali oni nemaju gde da ih smeste. U Americi taj kolosek je vrlo razdvojen. Kontrola kontakt dece sa drogom, oružjem i gangovima u Americi se posebno kontroliše i to je posebna grupacija delikvenata. Amerikanci ulažu velike napore da obezbede i najproblematicnijoj deci mogucnost za pravilan razvoj. I to je jedna od najboljih prevencija - objašnjava dr Stekic.

Još jedna stvar koju dr Stekic istice kao propust našeg društva je porodica.
- Naša porodica je decenijama razgradivana, a mi hocemo da joj sada, navrat-nanos, vratimo ugled. Velike su razlike u shvatanju porodice kod nas i na zapadu. Tamo dete nije vlasništvo s kojim roditelj može da radi šta hoce. Ukoliko ono ima problem, dolazice psihoterapeut u vašu kucu i provoditi sa vama sat ili dva pomažuci vam. On, ujedno, ima i ulogu supervizora koji ce, ako roditelj ne ispunjava obaveze, zaštititi dete - kaže Stekic i dodaje:

- Mladost je nestrpljiva. Jednom u životu imate 12 ili 14 godina, mladi ljudi nemaju vremena da sacekaju da se mi odrasli dogovorimo i izaberemo predsednika i dovedemo državu na zdrave osnove... Oni hoce da žive sada, i tu pocinju svi naši problemi.

BRANKICA RISTIC


vesti po rubrikama

^tema

16:30h

"Glas" istražuje: Odakle mladima toliko oružja koje ih tako rano nacini ubicama (2)

16:50h

"Glas" prenosi: Ricard Holbruk potvrduje "Financial times-u" da ce se pojaviti pred Haškim tribunalom



FastCounter by LinkExchange