[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 24. avgust 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Mladi i sekte (1)

Strah od budućnosti

Prisustvom u grupi mladi se prividno oslobadjaju raznih strahova


Uticaj sekti narocito je znacajan kada je rec o mladima. Mogucnosti uticaja koji imaju takve organizacije, daleko su vece kod onih koji odrastaju, sazrevaju, pogotovo u godinama puberteta i adolescencije nego kod odraslih koji raspolažu manje-više ucvršcenim stavovima o životu. Od mladih se ne može uvek ocekivati kriticka distanca prema novim idejama i idealima. Godine mladosti jesu godine emocionalnih naboja, uspona i padova, više ili manje uspešne društvene i profesionalne afirmacije, doba ranjivosti, doba kriza. U traganju za sopstvenom licnošcu mladi su skloni idolopoklonstvu, sugestibilni i najcešce slabo mogu da unapred procene do kojih posledica može dovesti odredjeno postupanje. Najcešce iskreno i otvorenog srca, olako poklanjaju poverenje nekom sa strane, ko nije iz njegovog okruženja, ko nije iz porodice, familije, škole...


Ako pokušavamo da odgonetnemo šta to dovodi mlade pred vrata sekti, doci cemo u stvari do prepoznatljivih faza narastanja i sazrevanja, kroz koje je, ne možda baš kroz sve, gotovo svako od nas prolazio.

Ne postoji mlad covek, a da nije ambiciozan, da ne želi bolje i više nego što mu je dostupno. Tim pre što skoro svako smatra da njegova licna dostignuca nisu dovoljno vrednovana pa je uglavnom nezadovoljan sopstvenim životom. Zato cežnjivo traži sadržaje, kvalitete, a kroz to i ljude drugacije od svog okruženja. On priželjkuje elitisticke atribute, jer treba da zadovolji potrebu da je nešto posebno, osobito kroz usvajanje 'tajnih znanja i tehnika''.

U isto vreme, kroz novo okruženje koje podrazumeva i svoje strogo ustrojstvo, hijerarhiju, time se zadovoljava potreba za novim uzorom 'novim roditeljom''. Neuralgicno vreme u kojem živimo, ucinilo je da se mladi plaše buducnosti te da su nesigurni da uzmu svoj život u ruke. Prisustvom u sekti, oni se prividno razrešavaju i od straha od odgovornosti projektujuci ga i prenoseci na grupu.

U okviru organizacije, mladi clan pronalazi i smisao života, naravno onako kako ga plasira vodjstvo sekte, a najcešce kroz kratke jezgrovite odgovore na pitanja aktuelnih opštih društvenih i pojedinacnih problema. Cesto sva ova nadanja, se vremenom transformišu u razocarenja, cak mogli bismo reci u galopirajuce frustracije, dok se malo bolje upozna pravo lice sekti.

Takodje recimo da se mladi upucuju u sekte i iz razloga što su usamljeni što imaju potrebu da pripadaju nekome, da nekom za nešto trebaju, da ih neko za nešto pita, što im treba duhovno utocište, pogotovo ako teško podnose posledice zbog skoro prekinute veze prekinuli. Razocarenje u ovakvim slucajevima, mladi prenose i na celo društvo pogotovu zbog izraženog materijalizma i egoizma. Ne retko se, posebno iz tih razloga traže sekte gde se kandidati podvrgavaju duhovnim iskustvima koja nadilaze površnost stvarnosti.

Posebna grupa mladih kandidata, izbegavajuci probleme svakodnevice, umesto da se uhvate u koštac sa iskušenjima života beže u sekte pogotovo u one koje nude tehnike protiv stresa, tehnike za umirenje, isceljenje…

Isto tako, krizu ili neuspešno školovanje, pojedinci mogu pokušavati rešiti opet necim što sekte nude, a to su tecajevi za poboljšanje potencijala mozga, za bolju koncentraciju, pamcenje…

Neki, koji imaju ozbiljnije dugogodišnje psihicke probleme mogu otici na nadripsihoterapeutske tecajeve koje takodje i sve više nude sekte. U ovom kao i u prethodna dva slucaja izlaz koji se traži, može u stvari prouzrokovati fatalnu posledicu po zdravlje clanstva.

Isto važi i za one koji imaju želju da slede alternativne modele života, koji žele 'angažovaniji' pristup buducnosti s one strane prihvacenih predstava o životu i sreci, a ne 'ove klasicne prevazidjene'' modele.
Neke opet u sektu dovede puka sklonost (karakteristicna za mlade) ka avanturi, radoznalost da se nešto proba, da se sazna nešto misteriozno , opasno, a nedostupno svima

Dodajmo ovome da podložnost sektama doprinose i opšti društveni preduslovi koji stvaraju pogodno tlo za prijemcivost mladih sektama; rekli smo da su to verska neobrazovanost, kriza porodice, kriza morala, kriza identiteta, ekonomska kriza…

Sekta s druge strane ima spremnu strategiju, kako da doceka i impresionira novog mladog clana i predstavlja mu se na sledeci nacin:
Strategija svake sekte pociva na strategiji o crno-beloj slici sveta koji se krece u susret propasti, a samo doticna grupa zna nacin, ima recept spasenja, njeno ucenje je upravo istinito, nadmocnije od svih drugih religijskih pravaca, a cak je superiorno i u odnosu na zvanicna naucna dostignuca. To se clanovima predstavlja kroz 'natculno, nadnaucno, nadreligijsko tajno'' znanje i nudi mu se kao mogucnost da nadmaši okolinu, kao šansa za licnu afirmaciju, kao prilika za iskorak iz mase prosecnosti, recju da pripada 'duhovnoj eliti'', 'društvu odabranih''.

Piše: Zoran D. Luković
Sutra: Bombardovanje lažnom ljubavlju


vesti po rubrikama

^feljton

19:03h

Tajni razgovori Tito - Krajačić (16)

19:29h

Mladi i sekte (1): Strah od budućnosti

 



     


FastCounter by LinkExchange