TEL AVIV (Tanjug) - Šef izraelske diplomatije Šimon Peres izjavio je da bi napad na Irak u sadašnjem trenutku bio "dosta opasan, ali bi njegovo odlaganje bilo još opasnije".

"Problem nije da li, vec kada," rekao je Peres za americku TV mrežu Si-En-En i dodao da bi se se iracki predsednik mogao promeniti ako se bude cekalo, i to nagore, odnosno" imao bi više oružja".
Uticajni izraelski list" Haarec" objavio je da Izrael vrši pritisak na SAD da ne odlažu akciju ciji je cilj svrgavanje režima Sadama Huseina. List tvrdi da je premijer Arijel Šaron ovih dana poslao poruku americkoj administraciji u kojoj se navodi da odlaganje iracke operacije" nece stvoriti povoljniju atmosferu za akciju u buducnosti". U Šaronovoj poruci se navodno dodaje da ce Izrael podržati svaku americku akciju i poštovati odluke SAD u odnosu na metode i vreme.

I Šaron i Peres pri tom isticu da ne žele da nagovaraju SAD da napadne Irak i da Vašington treba da deluje po sopstvenom prosudivanju. Medutim, istovremeno se navodi da ce Izrael biti "dobar vojnik" na strani koju predvode SAD.

		Podele u Londonu U britanskoj vladi postoji ozbiljan otpor najavljenoj invaziji na Irak, a antiratnu kampanju, piše štampa, predvodi bivši ministar inostranih poslova Robin Kuk. On je sada šef poslanicke grupe laburista u parlamentu, što je funkcija na ministarskom nivou, pa je i clan kabineta premijera Tonija Blera. Kako saznaje "Gardijan", on je zapretio da ce podneti ostavku ukoliko se Britanija pridruži invaziji. Pored Kuka ratu se protivi i, po mnogima najmocniji covek u vladi, ministar finansija Gordon Braun, što bi za Blera mogao biti daleko veci problem.

U intervjuu za Si-En-En Peres je rekao da ce rat sa Irakom biti "okušaj da se okonca vladavina jedne od najgorih licnosti našeg vremena, Sadama Huseina... I mi mislimo i znamo da je on na putu da stekne nuklearnu opciju; tada ce biti užasno." Na pitanje koliko je Irak blizu toga, Peres je odgovorio: "Niko ne zna, ali bih ja rekao da se radi o nekoliko godina."

Za vreme zalivskog rata 1991. SAD i njihovih saveznika protiv Iraka, podstaknutog agresijom Sadamovog režima na Kuvajt, Izrael je ostao po strani. Medutim, ovog puta, ukoliko bude novog sukoba izmedu SAD i Iraka i Bagdad napadne jevrejsku državu u znak osvete, za nju ce biti teže da sedi prekrštenih ruku. Šaron je, kako piše "Haarec", više puta obavestio Buša da ce u slucaju irackog napada Izrael odgovoriti.

Peres je naglasio da ce izraelski odgovor na moguci iracki napad zavisiti od vrste napada. Na pitanje šta ce Izrael uraditi ako Irak napadne oružjem za masovno uništenje, Peres je rekao da ce ova zemlja biti vrlo oprezna i da ce oklevati da izade van okvira konvencionalnog oružja. Za vreme zalivskog rata Irak je ispalio rakete "skad" na ciljeve u Izraelu. Izrael, za koji se veruje da ima nuklearno oružje, nije odgovorio pod pritiskom SAD, koje su pristale da snabdu ovu zemlju raketama "patriot" radi odbrane.
Izraelski ministar odbrane Benjamin Ben-Eliezer usprotivio se, medutim, javno izraženim izraelskim pretnjama Iraku. On veruje da su mnogobojni medijski izveštaji u Izraelu u kojima se nagoveštava da je napad SAD na Irak blizu preterani i da stvaranju nepotrebnu napetost u ovdašnjoj javnosti, dok javne pretnje o izraelskom odgovoru narušavaju americke napore. Izraelski odbrambeni establišment veruje da SAD nece napasti Irak pre kraja godine.

		Za nezavisne posmatrace Irak je voljan da prihvati povratak inspektora UN za kontrolu naoružanja ako ih na tom zadatku budu pratili neutralni posmatraci, pre svega britanski sveštenici, sindikalni aktivisti i novinari, piše "Independent". Pozivajuci se na neimenovane diplomatske izvore, list navodi da su iracke vlasti u pismu generalnom sekretaru UN zatražile da u kontroli naoružanja budu prisutni i neutralni posmatraci kako bi se izbegla mogucnost da se poseta inspektora pretvori u špijunsku misiju.