BEOGRAD - Srbija u zadnjih godinu dana nije zemlja poreskog raja, kao što je bila u vreme Miloševica, ali ce, sa zahuktavanjem poreske reforme, koja ce zapoceti od jeseni nalikovati na zemlje, slicne SAD, gde je gradanina najlakše uplašiti opomenom - "ocinkaricu te poreskim organima". Cilj novih fiskalnih mera koje se pripremaju je prevodenje sive ekonomije u legalne tokove, stroža kontrola i obuhvat šireg kruga poreskih obveznika što je uslov da se u proseku smanje porezi. O tome kako je teško naplatiti porez u Srbiji, najbolje govori podatak da se polovina naplate ostvaruje prinudnim putem, dok na Zapadu to iznosi ispod pet odsto.

O tome šta sadrži drugi paket poreskih reformi koji se odnosi na podsticaj investicija i zapošljavanja, a najavio ga je prošle nedelje u Kragujevcu ministar finansija, Božidar Đelic, razgovaramo sa Duškom Stojkovim, konsultantom Ministarstva za finansije, koji ovaj posao obavlja pod patronatom organizacije Ujedinjenih nacija za razvoj.
- Ministarstvo finansija priprema nacrt fiskalnih mera za podsticaj investicija u okviru kojeg je predvideno smanjenje poreza na dobit sa sadašnjih 20, na manje od 15 odsto. O kojem iznosu se tacno radi, znacemo nakon završene fiskalne analize. Ovo ce biti praceno i novim Zakonom o racunovodstvu koji ce važiti od 1. januara naredne godine.

		Budžet pune privatizovane firme U srpskom budžetu naplata poreza na dobit preduzeca prošle godine, iznosila je od jedan i po do dva odsto od ukupnih fiskalnih prihoda. U Madarskoj, ovi prihodi cine tri, a u SAD 15 odsto od svih naplacenih poreza. Najbolje platiše su velike uspešne domace kompanije koje su ranije privatizovane, kao što su "Hemofarm", "Apatinska pivara", Sintelon", ali i "Beopetrol" i "DIN".

Pored toga, aktiviracemo postojece fiskalne mere kroz neku vrstu kredita za zapošljavanje. Za svakog novog zaposlenog, poslodavac ce biti subvencionisan kroz smanjenje poreza na dobit u toku dvogodišnjeg perioda. To znaci, ako vlasnik firme zaposli dva radnika sa platom od 150 evra mesecno, za dvogodišnji iznos njihovih zarada koji iznosi 7.200 evra, poslodavcu se smanjuje porez na dobit - kaže Stojkov.

Treca mera za podsticaj investicija je intenziviranje postojeceg investicionog kredita kroz dodatno smanjenje poreza na dobit. Za mala preduzeca, predlog je da se nove investicije stimulišu sa 40, a srednja i velika preduzeca sa 20 odsto. Tako, na primer, ako poslodavac kupi mašinu od 100.000 evra za 40.000 evra mu se umanjuje porez na dobit, odnosno za 20.000 evra, ako je rec o srednjim i velikim firmama, kaže Stojkov. On dodaje da se, posebno razmišlja o fiskalnim podsticajima za velike strateške investitore kao i o onima koji su spremni da ulažu u podrucja od posebnog znacaja za Srbiju.

		Porez na dobit Prošle godine je prvih 120 najuspešnijih firmi u Srbiji platilo 50 odsto od ukupno naplacenog poreza na dobit, dok je prvih 27 sa ove liste platilo 30 odsto ovog poreza. O tome šta znaci profit, ne samo za preduzece, vec i za budžet, najbolje ilustruje podatak da su prve dve firme prošle godine platile, skoro deset odsto od ukupno naplacenog poreza na dobit.

- Da bi se privukli veliki strateški partneri razmišlja se i o tome da budu oslobodeni placanja poreza na dobit preduzeca u toku 10 godina. Rec je o krupnim investitorima koji zapošljavaju veliki broj radnika i investiraju u SRJ znacajna sredstva. Slicnu olakšicu dobice, verovatno i sva ona preduzeca koja su spremna da investiraju u podrucja u Srbiji u kojima je zbog tranzicije veliki broj radnika otpušten, kao što su Kragujevac, Majdanpek, i Bor. Svejedno da li ce njihova investicija biti usmerena u osnivanje novih firmi ili dokapitalizaciju postojecih. Prethodno ce se zakonom utvrditi koja su to podrucja i koji je to nivo predvidenih investicija i broj zaposlenih, neophodan da bi preduzece ostvarilo ove privilegije. Ovi investitori bi bili, takode oslobodeni placanja poreza na dobit, ali za nešto kraci period u odnosu na velike strateške investitore, precizira Stojkov.
Nacrt novog Zakona o porezu na dobit, prema recima Stojkova, na jesen ce razmatrati Vlada Srbije s tim da još nije izvesno kada ce poceti i da se primenjuje ovaj novi fiskalni paket. Postoje dva predloga, jedan je da sa primenom treba poceti što pre, dok je druga varijanta da se uvodenje ovih fiskalnih podsticaja odloži do januara, odnosno do pocetka nove fiskalne godine.

- Pre donošenja ovih mera konsultovali smo veliki broj privrednika da bi znali šta ih najviše tišti. Znamo da je to porez na promet koji cini, kao i svuda u svetu od 30 do 40 odsto svih fiskalnih prihoda. Zato cemo pokušati da i u oblasti sadašnje jedinstvene stope poreza na promet koja iznosi 20 odsto smanjimo njen iznos za odredene grupe privrednika. Naša ideja nije da se ponovo uvodu razlicite poreske stope, vec da se, eventualno u oblasti usluga i velikoprodaje iznadu mehanizmi za umanjenje ovog poreskog opterecenja. Ipak, pre konacne odluke, moramo uraditi opsežnu fiskalnu analizu da bi videli šta možemo da uradimo.

Z. Mihajlovic