Vrlo interesantan clanak ste objavili, što dolikuje ugledu "Glasa javnosti", u utorak, 9. juna 2002. - "Mnogi ne pitaju za cenu samo da se lece u Srbiji!", gde isti govori o težim hirurškim zahvatima u koje Albanci nemaju poverenja u makedonsko i albansko zdravstvo, gde ih Unmik upucuje i vrši participaciju, dok je u srpskim enklavama zdravstvena zaštita prakticno neuspešna zato što je u protekle 2-3 godine iz te srpske pokrajine otišlo oko 12.000 zdravstvenih radnika!
Albanci idu, uspostavljaju direktno vezu s onim lekarima i specijalistima koji su radili u kosovskometohijskom zdravstvu, gde za dobre usluge, sigurnost i poverenje placaju ogromne cene!

Covic i Đindic bi trebalo da procitaju ovaj clanak, te da iz Vašeg teksta izvuku povoljne zakljucke. Mi bismo, isturanjem kvalitetnog odeljenja VMA - neka to bude Kosovska Mitrovica - zaposlili i vratili veliki strucni kadar koji nema mesta zaposlenja u Srbiji, baš u južnu srpsku pokrajinu, gde bi se dogovor oko takvog centra vrlo lako mogao regulisati s Unmikom i Štajnerom, a privukao bi i mnoge kosovske Albance da se lece u takvoj medicinskoj instituciji, gde bi, ujedno, obezbedili i nižu cenu lecenja - zašto baš u takvom centru participaciju ne bi cinio Unmik (Rezolucija 1244) - i gde bi srpsko i nealbansko stanovništvo, koje živi po enklavama, imalo bolju zdravstvenu zaštitu, posebno ako se pode od toga da ce 2003. godine biti brži povratak izbeglica na teritorije južne srpske pokrajine.

Istorija nas uci da vreme sve leci! Albanci - Kosovari znaju da ne mogu opstati uspešno u jednom cisto etnickom društvu, kao što znaju i Unmik i SB UN! Zašto ovako pogodnu šansu zdravstveni strucnjaci Srbije ne bi iskoristili, posebno Srpska vlada, kada je jasno da ce Kosmet biti multietnicki, svidalo se to nekome ili ne!

ILIJA GARAŠANIN, NIŠ

Poštovani, želeo bih da Vam skrenem pažnju na jednu informaciju koju ste objavili u "Glasu javnosti", u cetvrtak 8. avgusta u rubrici Vesti.

Rec je o sledecem:
Mesna zajednica Jajinci nije prva Mesna zajednica u Beogradu koja ima svoj sajt. Prva je Batajnica (www.Batajnica.org.yu) i to medu prvima u Srbiji, pocetak 2002. godina.
Ovu vest je objavilo više dnevnih listova, kao i nedeljnika i molio bih i Vas da tu vest objavite.

Inace s Vašim listom imamo vrlo lepu saradnju i želimo i dalje da saradujemo u svakom pogledu.
Nadam se da cete ovu vest objaviti u jednom od sledecih brojeva Vašeg cenjenog lista.

GORAN JORDANOVSKI

ODBORNIK U SO ZEMUN, IZ
BATAJNICE
UREDNIK SAJTA

Cenjeni gospodine Miodraže Spajicu (iz Beograda), procitao sam sa pažnjom Vaše pismo u "Glasu" u utorak 6. avgusta 2002. na str. 24, "Procerdali svoju baštinu - Srbi napravili drugima države", o nepravdama koje su srpskom narodu nanete u 20. veku. Vi ste za mnogo što - šta u pravu. Ali, imao sam utisak da citam isto pismo po hiljaditi put, jer vec mnogi su pisali o tim našim srpskim stradanjima. Ja Vas pitam da li možete dodati i dva elementa o kojima gotovo da niko od nas, za sve ove godine, nije uspeo razborito da govori.

Prvo, šta je trebalo da bude srpska politika u 20. veku? Napominjem da nije rec o dobrim namerama, koje smo u izobilju imali, nego o rezultatima. Vi kažete da smo krupno grešili, i u tom kontekstu pominjete cin Gavrila Principa 1914. i dogadaje 27. marta 1941. ali, molim Vas da precizirate šta je trebalo ciniti. Kad biste danas mogli da vratite vreme, i da date neke savete (znajuci sve ovo, što danas znate) Gavrilu Principu, kralju Petru, Nikoli Pašicu, kralju Aleksandru, Puniši Racicu, a da Vas oni i poslušaju, kakve biste im savete dali? A kakve onima (bliže našem vremenu) koji su 1. decembra 1989. proglasili blokadu i totalne sankcije protiv Slovenije, što je u ime SSRNS potpisala Rada Andelkovic, a "Politika" objavila ogromnim slovima preko cele prve strane?

Drugo, da li danas, na samom pocetku 21. veka, nešto grešimo? Šta savetujete izbeglicama? Postoje li ikakve realne šanse da opet postanemo vecina u svim onim republikama, zemljama i krajinama gde smo to nekad bili? Ili je bolje povlacenje ka Šumadiji? Ja koliko vidim, politika sadašnjeg režima sastoji se u tome da koliko-toliko pokrpimo štete, da dodemo bar malo do daha i do nekog dinara i priberemo se, i da udemo u Evropsku uniju. To je jedno razumno ponašanje, ali nije neka duboka strategija. Pa pošto svi mi znao da od kukanja i cupanja kose nema koristi ama baš nikakve, i pošto znamo kakva nam je sadašnja situacija, sa cime (i kakvim ljudskim resursima, kakvom omladinom, kakvom zaposlenom i nezaposlenom radnom snagom, poštenim i lažnim penzionerima, stvarnim i lažnim borcima, dijasporom patriotskom ili otudenim) raspolažemo, kakav nam je natalitet, a koliko kriminala, bolesti, droge, side, alkoholizma, sekti, bele kuge, neregistrovanih osoba, a bogme i koliko najobicnijeg neradnickog ponašanja i lenjosti, pa i medusobne mržnje i zagriženosti; pošto znamo i kakva je ta Evropska unija ciji cemo jednog dana postati punopravni sastavni deo, ja Vas molim, gospodine Spajicu, za sažet odgovor: koju biste nacionalnu strategiju srpstva Vi danas predložili?

PROFESOR ALEKSANDAR B. NEDELJKOVIC
BEOGRAD

Poštovani g. Markovicu,

Mitropolija crnogorsko-primorska dobila je u poslednje vreme, pocevši od pre nekoliko godina, niz rešenja, sa Vašim potpisom, kojima se ova najstarija ustanova Crne Gore stavlja na optuženicku klupu i proglašava za ustanovu koja "ruši i devastira" kulturno i spomenicko blago Crne Gore. Te optužbe i policijske naredbe došle su do svog vrhunca u Vaša cetiri poslednja "Rešenja" od jula 2002. g. koja se odnose na cetiri manastira na Skadarskom jezeru (Moracnik, Beška, Starcevo, Kom) kojima se traži maltene rušenje svega što je uradeno na obnovi ovih svetinja i "dovodenje manastirskog kompleksa u prvobitno stanje". S obzirom da su ta Vaša "rešenja", bolje reci policijske presude, date u javnost, i pre odgovora na njih (to sistematski radite poslednjih godina, protivno svakoj pristojnosti u komunikacijama medu ozbiljnim institucijama), primorani smo da i mi ovaj svoj odgovor dostavimo javnosti na znanje i uvid.
Odgovarajuci Vam an Vaše dopise osecamo za svoju obavezu da obavestimo kako Vas tako i relevantne državne organe i javnost sledece:

1. Svaki castan i razuman covek zna da je sve ono što Vi nazivate "spomenicima kulture" radila Crkva sa svojim krštenim vladarima i narodom, prvenstveno radi kulta - bogosluženja, sabranja i prosvecivanja naroda istinom, lepotom, dobrotom i "svetlošcu bogopoznanja". Takode je svakome jasno, a to potvrduje starija i novija istorija, kad god se ti "spomenici kulture", odvoje od svoje prvobitne namene i funkcije, oni postaju mrtvacnice, osudene neminovno na propast. Crkva je ne samo gradila nego i cuvala i obnavljala kroz vekove svoje svetinje, ugradujuci u njih ljubav i kosti citavih pokolenja, koja su ih svojom krvlju branila. Ona i danas to isto radi. Otuda, proglašavati one koji su svoje glave položili na trupinu radi svetinja i koji u njih ugraduju svoju mladost, život i sve što imaju, - za "devastatore", a one kojima je to mrtvi spomenik i prosti izvor prihoda, - za njihove jedine zaštitnike i brižnike, - predstavlja, najblaže receno, lažljivu sliku stvari i obmanjivanje sebe i drugih.

2. Ta lažna predstava i obmana nesumnjivo je izdanak i relikt nedavne prošlosti i bezbožnog sistema koji je iznedrio "Zavode za zaštitu spomenika" ovakvog duha. Pošto su Crkva i vera bili osudeni na uništenje i išceznuce, to su ustanove ovakve vrste trebale da ih nadomeste. Pošto kult više nece biti, saglasno marksizmu, potrebni su zaštitnici i cuvari obezbožene kulture kao jedine vrednosti ljudske. No, šta da radimo, g. Markovicu? Proroštvo se pokazalo lažno, Crkva i vera su se vratile na široka vrata u svim bivšim komunistickim zemljama! I namesto da se Vaš Zavod, kao što to cine mnoge druge društvene ustanove, - promeni na bolje, on ostaje, nažalost, zarobljenik jedne propale ideologije i njenog shvatanja kulture i kulturnih vrednosti, uvek spremniji da služi sitno sopstvenickim interesima, partijama i vlastodršcima nego li struci pokušavajuci da i dalje namece prokrustovsku mrtvacku košulju vecno živom, dinamicnom i stvaralackom organizmu Crkve.

3. Da se razumemo: Crkva nikada nije zanemarivala, pa ni danas to ne cini, struku i strucne ljude. To potvrduje i cinjenica da je najtrajnije upravo ono što je ona radila i najljepše ono što je slikano kroz vekove u njenim hramovima. Verujem da cete priznati, g. Markovicu, da je i Mitropolija Crnogorskoprimorska kako ranije tako i poslednje decenije, u više mahova tražila strucnu pomoc od Zavoda u želji da uspostavi zdravu saradnju sa ovom ustanovom zaduženom i ovlašcenom od države da pomogne zaštitu naše kulturne baštine. Nažalost, Mitropolija je vremenom sve više gubila i gubi poverenje upravo u strucnost, u stav prema kulturi kao i nacin ponašanja prema crkvi i dobronamernost Zavoda za zaštitu spomenika Crne Gore. Uz svo poštovanje prema casnim i vrednim ljudima u Zavodu, Zavod danas, po svojoj strukturi, mentalitetu, nedostatku istinskih strucnjaka, odnosu prema kulturi i Crkvi, nacinu obavljanja svoje dužnosti, po svojoj upravi - lici na ovcu koja ima lepo zvanje i prizvanje, koja lepo bleji ali malo mleka daje.

Mitropolija je skretala pažnju na to ne jednom resornim ministrima kulture. No, pošto nije bilo nikakve promene ni u Zavodu ni u odnosu resornog ministra prema Zavodu - Mitropolija je bila primorana u poslednje vreme da u nekim slucajevima traži drugde strucnu pomoc. Nekad uz saglasnost Zavoda a nekad i bez nje.

4. S obzirom, medutim, na gore navede razloge, a posebno na vlastodržacka "rešenja" g. direktora Markovica u kojima se odnosi prema Mitropoliji crnogorsko-primorskoj kao prema sebi potcinjenim uslužnom servisu, od sada pa ubuduce Mitropolija crnogorsko-primorska i druge eparhije naše Crkve na tlu Crne Gore, sve više ce se obracati drugim strucnim službama za pomoc pri obnovi hramova i manastira. U toku je organizovanje i strucne službe pri Mitropoliji.
Pri tome Vam se stavlja do znanja, g. Markovicu, da cemo zvanicno obavestiti sve uprave manastira, hramova i crkvenih opština da ubuduce bez pismenog odobrenja Mitropolije Crnogorsko-primorske odnosno Eparhije budimljansko-nikšicke i drugih Eparhija nece biti dozvoljeno bilo kakvo mešanje zavoda u poslove i vlasništvo Crkve , ugrožavanje njene imovine i elementarnih verskih prava, zakonom zagarantovanih. Ovo sa razloga, g. Markovicu, Vašeg nekulturnog da ne kažemo besprizornog ponašanja prema crkvenoj službi i vernicima na Beškoj i Komu za crkveni praznik Vidovdana prilikom Vaše nedavne policijske "inspekcije" najprimitivnije vrste.
Vi kao da zaboravljate da je vec prošlo vreme komesarske "zaštite" kulture, gaženjem elementarnih ljudskih i verskih prava!?

5. Tržište u Vašim "rešenjima" dovodenje "kompleksa manastira" u prvobitno stanje "u roku od 120 dana". To bi u stvari znacilo sledece: vracanje u hramove na Skadarskom jezeru gomila kozijeg dubreta iznad kolena; ponovno razbijanje vrata i prozora na njima i razotkrivanje njihovih krovov; vracanje mrtve ucrvljane koze na grob Božidara Vukovica, uništavanje elementarnih mukotrpno ostvarenih uslova z dugorocnu obnovu i zaštitu ove jedinstvene Zetske Svete Gore. Dovodenje "u prvobitno stanje" zaraslosti u šiprag i dracu znaci - progon kaludera iz manastira koji su im se vratili posle trista godina pustoši, skrnavljenja i napuštenosti da bi ih gradili i obnavljali i sebe u njih ugradivali. Znaci vratiti goveda dodoška i balege na grobove Crnojevica Komskog manastira; vratiti smetlište u Obodski manastir, pretvoriti kucu Sv. Petra u Rijeci Crnojevica u jazbinu kartaroša i pijanica...

Saglasno ovom Vašem "strucnom" nacelu "zaštite" treba ici i dalje: Obnovljeni i oživjeli Manastir Duljevo ponovo pretvoriti u razvalinu. Obnovljene i posle 163. g. vaskrsnute Manastire Podmaine i Stanjevice povratiti u pustoline u kojima se legu zmije i akrepi. To isto uciniti sa decenijama zapustelim i zapuštenim a sada obnovljenim Manastirima Dugom Morackom, Ždrebaonikom, Bijelom, Podmalinskom, Manastirom Majstorovinom, Voljavcem, Đurdevim stupovima, Kosijerovom, Man. Miholjskom Prevlakom, Žanjicom, Dobriskom Celijom... Nije Vam zasmetalo što je manastir Župa Nikšicka godinama služio za bludilište, bircuz i kockarnicu ali Vam je zasmetalo što su u njega došle cestite i obrazovane devojke koje ga obnavljaju za castan hrišcanski život i pretvaraju u najznacajniji duhovni i kulturni centar nikšicke oblasti, nesebicno ugradujuci svoju mladost i umece u ovu svetinju! Tako bi trebalo ponovo pretvoriti u štale i ruševine stotine hramova koje je Mitropolija obnavljala i obnovila sa narodom poslednju deceniju velike siromaštine a koji su došli u takvo stanje u vremenu kada je Zavod i njegovi mudri mentori vodio glavnu rece o "zaštiti kulturnih spomenika".

6. Slobodan sam, uvaženi g. Markovicu, na kraju da Vas priupitam samo nekoliko pitanja (a more ih je takvih):
- Cijim "rješenjem" je srušen najstariji hram Svetog Petra Cetinjskog na Lovcenu i pogaženo zavještanje vladike Rada? Ko je dozvolio "rješenjem" da se u sklopu NJegoševe Biljarde sagradi ono ruglo od stakla i celika?
- Ko je dozvolio da se u jezgru Cetinja postavi betonski tunel koji srce prestolnog grada rascijepa na pola? Ko je odobrio svojim potpisom da se najznacajniji arheološki rimski lokalitet u Budvi uništi radi gradnje hotela, po nalogu ondašnjih vlastodržaca?
- Da li Vi stvarno želite i tražite da se prinudno vrate manastiri na Skadarskom jezeru u "prethodno stanje", a to znaci u stanje u koje ste Vi doveli recimo Precistu Krajinsku pretvorenu u smetlište, a njen pirg u bazen za žabe? Smeta Vam obnova Vlaške crkve, a ne smeta kao ustanovi koja je prizvana da štiti i njeguje kulturu - najnovije bijenalno pretvaranje kraljevskog Cetinja u "umjetnicke" štenare, predvorja kraljevog dvora u umjetnicku "volovodicu" i druge postmodernisticke skaradnosti koje ponižavaju ovaj drevni grad, a njegove žitelje svode na nivo primitivnih africkih domorodaca koje kao neznalice treba vaspitavati takvim "dometima" moderne umjetnosti. Kako to, g. direktore, da ste na Beškoj vidjeli i odmah na smrt osudili novosagradenu zgradicu koja ce poslužiti za obnovu nicim nedirnutog manastirskog kompleksa, a nijeste primjetili srušeni zvonik na hramu Bogorodice i ocajno stanje u kome se nalaze oba hrama. Utoliko prije što je Mitropolija prije nekoliko mjeseci molila Ministarstvo kulture, a to znaci Vašu službu, da se pod hitno obnovi srušeni zvonik. Da li je ovo rješenje odgovor Vaš i Vašeg Ministarstva i briga o zaštiti spomenika kulture!? Ili je na tu molbenicu odgovor bio, uz Vašu dozvolu, kako je tvrdeno i nikad demantovano gradenje brvnare na Beškoj od strane ni od koga ovlašcene grupe besprizornika koji sebe proglašavaju za CPC?

Na kraju bih Vas pripitao još po nešto: u kome podrumu cetinjske opštine decenijama držite davno izvadene kosti Ivana Crnojevica, pa su kustosi primorani da obmanjuju narod kako je on pohranjen na Cipuru ispod ploce sa njegovim imenom? Gdje su kosti Božidara Vukovica sa Starceva, Jelene Balšic sa Beške i mnogih drugih koje je Zavod iskopao pa ih odnio u muzejske škafove (ili ko zna gdje drugo!). Zar smo do toga dna necovjecnosti dospjeli da je za Vas važnije da li je neki kaluder ugradio po neki kamen - ne po Vašem ukusu, nego li svetinja ljudske kosti i ljudskog groba, necega najsvetijeg u svim civilizacijama do danas, i kod svih naroda - od najprostijih do najobrazovanijih? Ako je i od obezboženog nihilizma i antihumanizma - mnogo je!

7. Bilo kako bilo, Vi ili neko na osnovu Vašeg "rješenja" možete da rušite sve sagradeno i obnovljeno ne samo na Skadarskom jezeru nego širom Crne Gore. Samo, pri tom, jedno budite sigurni: svaki takav cin nece biti ni kultura ni zaštita kulture, nego nastavak bezbožnog i antihumanistickog rušilaštva druge polovine 20. vijeka i znak nasilja nad elementarnim vjerskim i ljudskim pravima. Pri tome, ako država ima novca da i dalje drži na svojoj grbaci ovakve i slicne parazite, u šta se, nažalost, po svemu sudeci, pretvorio Zavod za zaštitu spomenika - to je njena odgovornost i problem. Crkva, medutim, sa punom odgovornošcu izjavljuje: poštujuci državu i njene organe, uvijek spremna na casnu saradnju, ne pristaje da bude prirepak jedne, ma koje, nekrofilske ustanove koja svojim paganskim duhom i sitnošicardžijskim nastrojenjem prijeti svjesno ili nesvjesno da sadašnjost i buducnost, tj. sveukupnu ljudsku kulturu liši živog života istorijsko-živonosnog predanja, a prošlost pretvori u mrtvi okamenjeni fosil kromanjskog pracovjeka. Utemeljena na Hristovoj istini: "Gle, sve cinim novim", crkva sve što je staro cuva ne kao fosil, vec kao žilu kucavicu sadašnjeg i buduceg života; i cuvajuci obnavlja i obogacuje neprolaznom novinom, vjecnim dinamizmom i stvaralaštvom.

U to ime, primite g. Markovicu izraze poštovanja,
PRAVOSLAVNI MITROPOLIT CRNOGORSKO-PRIMORSKI AMFILOHIJE, CETINJE

Enormnim povecanjem cene struje, Vlada je sirotinji - što ce reci dvotrecinskom stanovništvu Srbije - otvoreno bacila rukavicu u lice. A da ironija bude veca, posebno se potrudila gospoda Kori Udovicka.
Ona je, uz punu podršku svog kolege Božidara Đelica, "strucno" objasnila izgladnelom narodu neophodnost novih cena, poucavajuci ga istovremeno da tome može doskociti prodajom sopstvenih stanova.

"Strucna" objašnjenja, pozivajuci se najcešce na evropske cene energenata, stizale su, i još uvek stižu, i od drugih clanova Vlade i predstavnika stranaka na vlasti. Svi se oni utrkuju da neuke i neinformisane ljude ubede kako su poskupljenje struje, železnickog transporta i najavljeno uvodenje TV pretplate nacionalni interes i patriotski cin. Kao krunski dokaz za svoje tvrdnje, navodi aplauze koji im za te poteze stižu iz MMF-a i drugih institucija evropske i svetske zajednice koje se, opet, ubiše od dokazivanja da im je na srcu dobrobit srpskog naroda. Posebnu podršku, što nas je ganulo do suza, pruža nam osvedoceni srpski "dobrotvor" Havijer Solana.
Srbi, medutim, nikako da shvate, a to niko i ne pokušava da objasni, kako to da se i domaci i svetski "eksperti" tvrdoglavo pozivaju na evropske cene energenata, roba i usluga, a da, takode tvrdoglavo, izbegavaju svako uporedenje s visinom cene rada, plata i penzija u evropskim zemljama. Po obicaju, Srbi trpe, cute, gundaju i na ulicama, pijacama, u kafanama i na drugim javnim mestima psuju i olajavaju vlast.

Nikako da se institucionalno udruže i preko pravnih, nekorumpiranih sindikata, raznih udruženja, esnafa i drugih profesionalnih konfesija pokušaju da se izbore za svoja egzistencijalna prava i interese. Jer, dosadašnji pokušaji borbe preko sindikata, ciji celnici jedu iz ruke vladinih ljudi i organizacija i udruženja privezanih uz jasla belosvetskih "nevladinih", "humanitarnih" i ko zna kakvih sve organizacija ne obecavaju nikakve promene na bolje.

Poslednja poskupljenja struje, železnice, mineralnih voda i osvežavajucih napitaka, TV pretplate... konacno su, izgleda, prelila cašu, što neminovno vodi osvešcivanju ljudi koji ce na sledecim izborima znati da definitivno i dostojno odgovore na bacenu rukavicu...

RADISLAV RISTIC, BEOGRAD