[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 7. avgust 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

Letnji kamp na Gucevu okupio decu bez roditelja i decu iz dijaspore

Klinci iz naše Srbije

Druženje decaka i devojcica od kojih su jedni prošli ratne strahote, a drugi odrasli daleko od otadžbine

Planinom Gucevo kod Loznice poslednjih dana sve se ori od decje graje. Prelepi ambijent kao stvoren za uživanciju pravi je melem za dušu svim gradskim zatocenicima ovih vrelih i sparnih avgustovskih dana, a posebno deci cije je rano detinjstvo bilo obeleženo ratnim strahotama i stradanjima.

Vec druge godine zaredom Humanitarna organizacija "Naša Srbija" organizuje na Gucevu letnji kamp za mališane koji su u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije ostali bez jednog ili oba roditelja. U Odmaralištu "Gucevo", gde su odseli, sve je dozvoljeno- igra, sport, zabava, ali i ucenje kroz kreativne radionice. Za dobro raspoloženje zaduženi je strucni tim sastavljen od socijalnih radnika, psihologa, pedagoga i vaspitaca.

- Ovde ce do 30. avgusta boraviti više od 200 mališana, a sa decom koju pomaže "Naša Srbija" družice se cerke i sinovi naših donatora i prijatelja iz rasejanja, mnogi su medu njima po prvi put u zavicaju svojih roditelja. Sa njima ce biti i izbeglice koje žive u Kolektivnom kampu Kamenovo u Crnoj Gori i deca iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji- prica Mladan Đordevic, predsednik "Naše Srbije".

- Ovde mi se strašno svida, a najviše volim da se igram i družim sa mojim drugom Aleksandrom Celicem- kaže veselim glasom, kao da deklamuje, desetogodišnji Jovo Bakrac, koji je sa mamom i dve sestre devedesetih godina došao u Srbiju iz Hrvatske i sada živi u Jagodini. On se baš nije mnogo izjašnjavao gde mu je bilo bolje, za razliku od Aleksandra, koji i dalje misli da je njegov rodni grad Priština lepši od Vrnjacke Banje u koju se doselio s Kosmeta sa mamom, sestrom i bratom.

Dejan Nikolic iz Amerike i Tanja Babic iz Kanade prvi put u životu došli su u Srbiju. Šesnaestogodišnji Dejan stigao je iz Fenksa u Arizoni i ne zna ni rec srpskog, ali je oduševljen i Kampom i Beogradom, a posebno se vezao za Šabac, gde mu živi rodbina i vec je odlucio da se sledece godine tamo zauvek preseli i upiše školu za kompjutere.

- Ocekivao sam nešto slicno, ali moram da kažem da je sve bolje nego što sam mislio. Ljudi su ljubazni, srdacni i nisu kao u Feniksu- kaže Dejan, ubedjen da njegova dva starija brata mnogo greše jer nemaju neku narocitu želju ni da vide Srbiju, a kamo li da dodu da u njoj žive.

I 20-godišnja studentkinja Tanja iz Toronta deli slicne impresije i iako joj je mama Španjolka, prilicno tecno govori srpski. Njen otac je poreklom iz Grahova i od kako je pre cetvrt veka otišao iz zemlje nije dolazio. Posle kampa, gde joj se strašno svida, posetice i Beograd i ubedena je da ce do 15. avgusta imati mnogo lepih doživljaja.

- U Kanadi je zaista super, tamo kad me neko pita šta sam, mogu slobodno da kažem da sam Srpkinja, a u Americi to ne možeš, nego moraš odmah da kažeš da si Amerikanac. I ovde je zaista lepo i sigurno cu doci ponovo - kaže uz osmeh.

Gimnazijalka Jelena Đokic i njen brat Tjumer (Tihomir) žive u Kaliforniji i nadaju se da ce sledeceg leta ponovo doci i ostati kod rodaka godinu dana, "a ako budu dobri i duže". Njihovi roditelji stipendiraju desetoro dece bez roditelja.

Izgubila sina i muža
Udovica Mileva Radenovic iz Peci, na Kosmetu je izgubila sina i muža. Vec tri godine sa cerkom i sinom živi u kolektivnom centru u Kamenovu i strašno je ogorcena i na vlast u Crnoj Gori, ali i u Srbiji što ništa ne preduzimaju da se reše njihove izbeglicke muke. Prilikom osme akcije opštinskih vlasti da ih proteraju iz baraka u kojima su smeštene izbeglice sa Kosmeta, u junu se, ocajna, polila benzinom, nadajuci se da ce neko cuti njihovu tužnu životnu pricu i doci da im pomogne. Iseljenje je odloženo za septembar.
- Izgleda da nemamo otadžbinu, ni Srbiju ni Crnu Goru, jer da nije tako, ne bi nam se sve ovo dešavalo- ogorcena je Mileva.

- U Beograd dolazim svake godine i više mi se svida nego u Simi Vejliju, gde živim. Sve je nekako sporije, imaš vremena za sebe, a tamo je sada zbog borbe protiv terorista pravi haos, na sve strane samo vidiš zastavice - objašava, dok joj mladi brat veselo prekida recima da voli i stari i Novi Beograd podjednako, ali ipak daje prioritet šetnji Knez Mihailovom. I naravno, svidaju mu se i devojcice.

Naši Amerikanci i Kanadani su ocarani sa onim što su videli i doživeli na Gucevu i u Srbiji, a jednaestogodišnja Dragana Mihailovic iz Valjeva, stipendista "Naše Srbije", oduševljena je sa onim što je nedavno doživela u Americi. Tamo je sa Mladanom Đordevicem za pet nedelja obišla Los Andeles, San Dijego, San Francisko i Las Vegas.

- Najviše mi se dopao Diznilend i "Indijana Džons", to je jedna vožnja kroz tunel i mnogo je strašno. Ja sam se bila malo uplašila, ali strah je nestao kad sam se setila da to nije stvarno- prica Dragana, koja ce na jesen krenuti u peti razred. Odlican je dak i narvno, ima puno drugova i drugarica. Najbolja drugarica u Kampu joj je Aleksandra Stefanovic iz Aleksinca, koja ima 13 godina i piše pesme, a u Valjevu je Maja Miškovic, koja živi u soliteru preko puta nje.

U društvu stipendista i prijatelja "Naše Srbije" na Gucevu našao se i sveštenik Slobodan Jovic iz kalifornijskog grada San Hozea. Na molbu da malo popricamo za novine, odmah je rekao da "Glas" rado cita na veb sajtu i da su mu je to omiljeni list sa ovih prostora. Kad je video da novinar piše latinicom, odmah je izvadio cekovnu karticu i uz osmeh se pohvalio da u Americi i cekove potpisuje na cirilici.

- Bio je dovoljan jedan obican I-mejl da pocnem da komunicira sa "Našom Srbijom". Brzo sam se uverio da je to jedna ozbiljna, humanitarna organizacija i svidelo mi se kako rade. Mi u tudini dosta puta smo se opekli zbog delovanja "divljih grupa" koje su odavde skupljale novac - prica sveštenik, uz puno hvale za Gucevo, nazivajuci ga "božanskim mestom" za svu decu - i za ratnu sirocad i za onu iz dijaspore.

OLGA NIKOLIC


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

16:17h

Letnji kamp na Gucevu okupio decu bez roditelja i decu iz dijaspore

16:44h

Blaško Gabric, predsednik Matice useljenika Jugoslavije, poziva jugoslovensku teniserku: Jelena, dodi na Palic

17:08h

Neobjašnjive pojave ili sujeverje u Branicevu

 


     


FastCounter by LinkExchange