[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 2. avgust 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

GLAS ISTRAŽUJE

Cime se bave, a cime bi trebalo da se bave nevladine organizacije?

Nije za šta treba
nego za šta ima para

Izbeglice i deca ispali iz trenda, sad se "nose" projekti o korupciji

Za ekonomsku rekonstrukciju Balkana, Jugoslavija ce od Grcke dobiti 250 miliona evra, a Evropska investiciona banka vec je odobrila 20 miliona za male firme. Da bi se podigla naša propala privreda, iz inostranstva je obecano mnogo para.

Iako je pitanje da li ce taj novac ikada doci do nas, niko iz sveta više i ne pominje novac za one najugroženije: izbeglice, bolesne, stare, otpuštene, ratne invalide....
- Za nevladine organizacije koje se bave humanitarnim radom novca ima sve manje i vec je najavljeno da ga za to nece biti od 2003. Vecina lokalnih humanitaraca koja radi neposredno na zbrinjavanju ugroženih ostaju bez para vec sada - tvrdi za "Glas" Dušan Janjic, direktor Foruma za etnicke odnose.

NVO za stranke

Za mnoge organizacije bi teško moglo da se kaže da su nevladine, jer su ih osnovali bivši lideri opozicije, a sadašnjih ljudi na vlasti.
- Po novom konceptu NVO, nije dobro da ljudi iz vlasti budu u tim organizacijama zbog konflikta interesa. Dozvoljeno je, cak poželjno, da neko iz vlasti daje pare recimo za slepu decu, ali ne i da preko NVO zaraduje pare. Mnoge od tih NVO preko kojih zaraduju pare bave se i promocijom politickih stranaka koje su ih osnovale. Centar za demokratiju promoviše Demokratski centar, Centar za liberalne studije Demokratsku stranku Srbije, NVO "LJuba Davidovic" promoviše Demokratsku stranku, dok organizacija "Vasa Pelagic" radi na promociji Nenada Canka - naglašava Janjic.

On dodaje da je naše nevladine organizacije uhvatila sponzorska moda, što znaci: bave se onim što donosi pare.
Nevladine organizacije žive od projekata koje osmisle. Nije teško zakljuciti da vecina NVO smišlja projekte koji donose novac, kao što su uredenje etnickih odnosa, okrugli stolovi o sredivanju odnosa Srbije i Crne Gore ili promocijom saveznih zakona o uredenju države. Mnogi projekti nisu prioritet, ali za njih dobijaju pare.

Neki projekti koji nisu bili profitabilni danas su i te kako isplativi. Tako je Forum još 1997. podneo projekat o istraživanju terorizma i kriminala, a NVO su tek od 11. septembra pocele da dobijaju pare za ovakve projekte.

A kakve nevladine organizacije nedostaju Srbiji?
- Kod nas ne postoje organizacije koje bi se ozbiljno bavile ekonomskim i socijalni reformama ili, recimo, Sandžakom. Niko ne istražuje ono što bi u našoj zemlji bilo primenljivo. Održani su mnogi okrugli stolovi u koje je uloženo dosta para, a da kasnije nisu doneli nikakve rezultate. Niko ne brine o izbeglicama ili o tome kako da se Srbi vrate na Kosovo ili u Hrvatsku. To rade malobrojna udruženja. Nijedna organizacija nije uzela, recimo, 50 ljudi s Kosova, obucila ih i onda vratila tamo kao organizaciju. CESID je za izbore na Kosovu trebalo da obuci ljude iz pokrajine, a ne da to rade iz Beograda - objašnjava Janjic.

Cime bi nevladine organizacije trebalo da se bave donekle bi trebalo da razjasni i njihova podela i definicija.
- Kod nas je problem što nema zakona koji reguliše ovu oblast. I dok je na zapadu tacna podela civilnih društava, kod nas se sva ta društva, u zavisnosti od broja osnivaca, dele na udruženja gradana i društvene organizacije, što je podela iz komunistickog perioda. Civilna društva se na Zapadu dele na sindikate, verske zajednice, strukovna udruženja, lobije, nevladine organizacije... Nevladine organizacije osnivaju gradani koji deluju u onim oblastima koje njih interesuju. Ne primenjuju vladinu politiku niti od njih dobijaju novac. Za razliku od njih, pokreti su masovniji i rade na opštem interesu. Recimo, neka NVO koja se bavi etnickim odnosima nije obavezna da ih unapredi, ali pokret koji se time bavi jeste - navodi Janjic.

"Suoci se" i "Osveti se"

- Da se ovde vodi antisrpska kampanja, govori i ona pod sloganom "Suoci se". Ona ima za cilj da Srbi zaborave šta nam se sve dešavalo proteklih deset godina. Treba da nam se nametne krivica koje nemam realno utemeljenje - smatra Milan Obradovic. I dodaje da su, nažalost, ovo jedini bilbordi ispisani cirilicom.
Aleksandar Radoševic misli da je potreban još jedan, na kome bi pisalo "Osvesti se", a koji bi se bavio problemima Srba na Kosmetu.
- Smatram da se s pitanjem krivice treba suociti, ali i s onim što se tamo dešava. Ne postoje pitanja koja su vezana za ljudska prava i koja se mogu deklarisati kao važna i manje važna - kaže Radoševic.

Pošto ovakvih podela nema kod nas, u isti koš, to jest u nevladine organizacije stavljaju se, recimo, Otpor, Obraz, pa i rotarijanci...
- Otpor i Obraz pripadaju pokretima, a ne nevladinim organizacijama. Pokreti se uopšte i ne registruju, to su pojave. Medutim, mnogi pokreti se kod nas registruju kao udruženje gradana, odnosno kao nevladine organizacije. Smešno je i to da je Rotari klub kod nas registrovan kao udruženje gradana, iako pripada strukovnom udruženju - kaže Janjic.

Mladen Obradovic, glavni sekretar Obraza, slaže se s Janjicem da pripadaju pokretu, a ne NVO, ali dodaje da su samo tako mogli da se registruju.
- Sigurno ne pripadamo NVO, koje se bave antisrpskom propagandom, otvorenim blacenjem srpstva i pravoslavlja. Organizacije poput Helsinškog odbora za ljudska prava, Fond za otvoreno društvo i ostali postale su nadvladine organizacije. One diktiraju politiku naše zemlje, a njihova rec je cesto važnija od Ustava i zakona Srbije. Svemu onome što se forsira njihova rec dobija vecu težinu nego što su nacionalni interesi zemlje. Umesto da su preuzele ulogu kriticara, one su ušle u ulogu Vlade, ponašaju se kao da su na vlasti - primecuje Obradovic.

Janjic smatra da na medije u zemlji najviše uticu desnicarske i javno deklarisane navodno patriotske organizacije, koje su, po njemu, osnovale bivše vlasti, a pare dobijaju i od sadašnje Savezne vlade.
- To su Obraz, Društvo za širenje i ocuvanje tradicije, Društvo za odbranu Karadžica, Pogled... Takve NVO finansiraju se iz budžeta Savezne vlade, dijaspore i od desnicarskih organizacija u Rusiji, izmedu ostalih i od ekstremnog desnicara Vladimira Žirinovskog.

U medijima se najviše napadaju organizacije koje ne dobijaju novac od naše vlade. Tako su Sonja Biserko, Nataša Kandic, Borka Pavicevic i Biljana Kovacevic Vuco sigurno najomraženije žene u Srbiji, ali mislim da je tu u pitanju cist kukavicluk našeg naroda koji voli da se krije iza žene. Slicno je bilo i s Mirom Markovic, koju su optuživali za sve loše ovde, iako nije ona bila na vlasti vec njen suprug - smatra Janjic.

Milan Obradovic se na opasku Janjica da novac dobijaju i od Žirinovskog i drugih desnicarskih ruskih partija samo nasmejao i odlucno demantovao.
- Pare iskljucivo dobijamo od clanarine i dobrovoljnih prihoda. Sigurno je da nas ne finansira Žirinovski. Dobrovoljne prihode može dati svako ko želi, pa bio on i iz dijaspore - izjavio je Obradovic.

Najinteresantniju ulogu u našoj zemlji imao je Narodni pokret Otpor. Kao što mu ime kaže Otpor treba da pripada pokretu. Da li je to tako?
- Otpor je u pocetku bio studentska organizacija, da bi kasnije prerastao u narodni front protiv režima Miloševica. Posle 5. oktobra, Otpor je postao NVO koja se bavi politikom i pokušava da utice na sve ono što smeta gradanima - objašnjava Aleksandar Radoševic, clan IO regionalnog pokreta Otpor u Beogradu.

Na mnoga udruženja gradana, odnosno nevladine organizacije, postoje pritisci. Tako se na pritiske sa strane žale kako clanovi "Obraza", tako i clanovi "Otpora". U zavisnosti do toga kako se deklarišu, svaka od NVO dobija i neku etiketu, a obicno optužuju jedni druge.

Tako ako se nevladina organizacija ili udruženje gradana bavi etnickim odnosima, ljudskim pravima i slicno, obicno dobije etiketu da je špijunska ili antisrpska. A za one koje se bore za prava iskljucivo Srba, povratka monarhije ili pitanja veronauke - kaže se da su šovinisticke, nacisticke ili nacionalisticke.

- Priznajem da sam nacionalista i ponosan sam na to, ali nikako ne mogu da se složim s tim da sam šovinista ili neonacista. Od Nenada Canka, predsednika Skupštine Vojvodine, skoro smo dobili etiketu da smo fašisti, jer smo lepili plakate s grbom Srbije i Vojvodine - prica Milan Obradovic.

Aleksandar Radoševic tvrdi da i "Otpor" cesto trpi pritiske.
- Svaki put kad krenemo u akciju pocinju pritisci. Medutim, mi, za razliku od "Obraza", imamo cime da se pohvalimo, jer iza nas stoje rezultati naših akcija. Nije u pitanju ono cime se bavi Obraz vec na koji nacin. A opet, kaže se da u svakoj zemlji ima deset odsto ekstremista, i to je normalno dok ne prede tu granicu - objašnjava Radoševic.

Još dok su dobijale koliko-toliko para, nevladine organizacije nisu dobijale dovoljno da zbrinu najugroženije. Smatralo se da je do krajnjih korisnika ranije stizalo svega 20 odsto od kapitala koji se izdvajao u nekoj zemlji. Danas ni za to nema sredstva, pa tako nije sakupljeno dovoljno para ni za Univerzitetsku deciju kliniku. Iz bogatih zemalja za decu i ostale ugrožene stanovnike Srbije jedino stižu mrvice - par kombija ili nekoliko kilograma lekova.

A pare i dalje dobijaju nevladine organizacije ciji projekti nisu od velike važnosti. Bar ne trenutno.

MIROSLAVA CVEJIC


vesti po rubrikama

^tema

16:30h

Glas istražuje: Cime se bave, a cime bi trebalo da se bave nevladine organizacije?

16:45h

Ko je ovaj covek: Dušan Mitevic

 



FastCounter by LinkExchange