[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 27. jul 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

GLAS istražuje

Predizborna kampanja ili pravo rešenje za Beograd?

Praziluk da viri ispod Terazija

Odgovara li seljacima da narkomani, kurve, kriminalci i sektaši sade luk u Pionirskom parku

Prvo neolitsko naselje na prostoru Beograda datira sedam hiljada godina pre Hrista. Gradu s ovakvom istorijom divili su se putnici namernici, pesnici, slikari...

Jedan od mogućih predsedničkih kandidata, Marjan Rističević, predsednik Narodne seljačke stranke, vidi ga sasvim drugačije. On više puta izjavljuje da bi stvari u glavnom gradu bile drugačije "da se selo pita". Probleme svakog evropskog grada - kriminalce, prostitutke... Rističević bi rešio upošljavajući ih da "tačkaju paradajz" ili sade luk u parkovima i na teniskim terenima.

Ovakve izjave prošle su neprimećeno. Da li su Beograđani toliko široki da nikom ništa ne zameraju, ili su oguglali na pokude koliko i na pohvale?

Rističević je ipak ubeđen da bi NSS "tukao" na izborima neke od kandidata za predsednika.

I peder jede

"Gospodin s kukuruzima", kako ga je u gostovanju u jednoj televizijskoj emisiji nazvala književnica Isidora Bjelica jer je mahao klipom ispred kamera, ubeđen je da će imati podršku seljaka poljoprivrednika. Međutim, mnogi od njih nisu ni čuli kako za predsednika stranke, tako ni za stranku. A nije im bitno ni da li robu prodaju homoseksualcima ili gospodinu Rističeviću.

- Ako ja dođem ujutro pun, a vratim se prazan, briga me ko je pare dao. Ako je i, kako reče, peder, je l'- pa mora i on valjda da jede! Ne krkače se preda mnom, pa da ja znam ko je ko. Taj što kaže da će u Beogradu da sadi paradajz, bolje da se postara da prodamo ovaj koji smo proizveli, a ne da ga uvoze - kaže Ljuba iz Obrenovca.

Furune i hleb
Marjan Rističević kaže da je Beograd razbojničko leglo, "s izuzetkom onog poštenog dela njegovih žitelja koji rade ili su, silom prilika, ostali bez posla".
- Taj grad je prepun pedera, kurvi, lezbijki, narkomana, sekti, kriminalaca. Angažovao bih ih da, na Dedinju, tačkaju paradajz. Prvo bih balon teniske terene pretvorio u plastenike, a onda bih im dao da gaje povrće. Kad pobedimo - a to će se desiti pre ili kasnije - postaraćemo se za njih. Posebno ćemo se pozabaviti lezbijkama, koje su najopasnije, zbog toga što su one najkrivlje za pad nataliteta. Uostalom, ko kaže da ih je malo? Za razliku od pedera, koji jesu zlo, ali ne ugrožavaju natalitet, lezbijke bih sudski gonio. Seljaci lepo kažu - kad imaš dovoljno furuna, možeš ispeći koliko hoćeš hleba. Bolje da uđemo u Beograd i rešimo te stvari, nego da nam se zlo proširi po celoj zemlji - kaže Rističević.

U razgovor na pijaci Zeleni venac ubacuje se i deda Rade pitanjem: šta će onda da se sadi u selu, ako će u parku da seju luk?
- Imam 73 godine i pamtim sve režime, ali ovaku glupost još nisam čuo! De li je taj rastao? Zar ne zna da grad živi od sela, a selo od grada? - pita se deda Rade.

Ljubiša iz Stare Pazove misli da onaj "ko obuče odelo i stavi kravatu ne može da govori u ime seljaka".
- Ako ta stranka i postoji, ne znam kako može da govori u naše ime, a da nas ništa ne pita. Čudan neki seljak!

Mara iz Obrenovca prodaje sir na ovoj pijaci i o svojim mušterijama ima lepo mišljenje:
- Žene koje kod mene godinama uzimaju sir su gospođe, ali nisu uobražene. Lepo se pitamo za decu, pričamo o skupoći i to je to. Starim mušterijama uvek dam jeftinije, i tako godinama.

Radmila Hrustanović, gradonačelnica Beograda, navodi da ne želi da komentariše Rističevićevu viziju grada.
- Mislim da izjava više govori o njemu nego o Beogradu. Sigurna sam da je ovo čovek koji ni za Beograd ni za Srbiju nikada neće biti važan, pa mislim da nije ni dobro da ovako primitivne izjave, pune govora mržnje, netolerancije, zaslužuju pažnju. Zato ne mogu da komentarišem ni podele u kojoj su "kriminalci, pederi, lezbijke, narkomani, sekte" stavljeni u isti koš, jer svaka od ovih priča je tema za sebe i, naravno, ne zaslužuje isti pristup. Srećom, ovakvi, kao gospodin Rističević, retko i teško se "primaju" u Beogradu - navodi Hrustanović.

Siniša Nikolić, direktor Direkcije za građevinsko zemljište Beograda i promoter video spota "Beograd je moj grad i znam zašto ga volim", kaže da u našoj zemlji, nažalost često, u politici učestvuju ljudi koji obrazovanjem, kulturom i intelektom ne mogu ravnopravno da se uključe u druge sfere društvenog života.

- Naravno, ti njihovi nedostaci dolaze do izražaja i u politici, ali je kroz još pojačani interes građanstva za politička dešavanja, njima pružena prilika da skandaloznim ponašanjem ili izjavama privuku pažnju medija. Na sreću, Beograd je na bespovratnom putu ka društvu modernih evropskih gradova i stavovi takvih ljudi ne mogu da ugroze njegov urbani, demokratski razvoj - kaže Nikolić.

Sram ih porekla

Isidora Bjelica, koja je na poklon od Rističevića u pomenutoj tv emisiji dobila kukuruze, poklonila mu je svoju knjigu "o marihuani, pošto se toliko zanima za poljoprivredu".
- Histerični napadi od kvaziurbanista koje godinama trpimo samo potvrđuju teoriju da se Srbi stide svog seljačkog porekla. Naravno, najviše se bune oni koji nisu sastavili dve generacije u Beogradu. To nas ponovo vraća na staru priču urbano-ruralno, što su samo odrednice. Gospodin Rističević, koji je izvor svih zala prepoznao u urbanim pojavama, privatno je simpatičan, čak i duhovit, tako da je njegov napad na grad, pretpostavljam, politički marketing. Ukoliko se ispostavi da je ovo drugo u pitanju, šanse da osvoji glasače su mu veoma male, s obzirom da su komunisti pobili većinu građanskih porodica - kaže za "Glas" Bjelica.

Seljak vidi građanina kao gospodina koji živi lakše od njega, smatra Slobodan Vuković, sociolog, saradnik Instituta za društvene nauke, a građanin "zavidi" selu, posebno u vreme velikih kriza, kao 1993, kad se iz grada trčalo u selo po hranu.
- Nikad, međutim, nisam čuo da neko sa sela kaže nešto tako o gradskom čoveku. Izjave ovakvog tipa ne spadaju u domen odnosa selo - grad, jer svako ko živi u ovom gradu i voli ga, bez obzira odakle je došao, ima pravo da se oseća kao Beograđanin. Ovo je više problem koji zadire u političku sferu, jer je ona ključna i iz nje proizlazi sve ostalo. Naša politička scena ima toliko neodgovornih ljudi koji predstavljaju, da tako kažem, autobus - stranke i koje samostalno ne mogu da osvoje ni jedan posto glasača. Svugde u svetu stranke ovog tipa se gase - samo kod nas ne. Pitam se da li neko namerno potura takve ljude da zamajavaju javnost da bi ostali mogli da rade šta hoće. Naravno, tu krivim i medije, koji radi čitanosti i gledanosti, ekscesnim ličnostima ustupaju prostor i vreme - objašnjava za "Glas" Vuković.

Aleja pasulja

Marko Blagojević iz CESID-a kaže da Rističević ima pravo da kaže sve što smatra da može da privuče birače. Ograničen je jedino Krivičnim zakonom, po kome niko ne sme da poziva na diskriminaciju po nacionalnoj, verskoj ili bilo kojoj drugoj osnovi.

- Što se tiče poljoprivrednih kultura u Beogradu - pošto sve svetske metropole, kao Pariz, London, imaju u centru zasađene paradajz i luk, a u svim većim parkovima pasulj, a Beograd pretenduje da postane jedan takav svetski grad - onda bi i mi trebalo to da praktikujemo. Evo, Čukarička padina bi bila idealna za gajenje pasulja! Zašto bi se tu deca igrala kad mogu da se organizuju časovi iz poljoprivrede? Trg Republike bi poslužio za paradajz i luk, Kalemegdanski park za plastenike... Bez šale, verujem da poljoprivrednicima ne fali prostora za sađenje, već nekih drugih pogodnosti koje država može da im pruži. Mada je Senjak isto tako lepo mesto... - ironično za "Glas" predlaže Blagojević.

Novi Kragujevac
Nekadašnji Singidunum, inspiracija mnogih umetnika, postao je i zvanično prestonica Srbije 1867. godine. Posle vladavine Turaka od 346 godina knez Mihailo Obrenović preseljava prestonicu iz Kragujevca. To je bio novi podsticaj bržem privrednom i kulturnom razvoju grada.
U drugoj polovini 19. veka izvršena je i urbanistička evropeizacija Beograda. Centralni položaj imala je Ulica Kneza Mihaila, najkraća veza između tvrđave i varoši. Ona ubrzo postaje i najvažniji trgovačko poslovni centar.

D. ĆIROVIĆ - B. RISTIĆ


vesti po rubrikama

^tema

16:05h

"Glas" istražuje: Predizborna kampanja ili pravo rešenje za Beograd?

16:20h

"Glas" prenosi "Novije Izvestija": Švercom cigareta bave se isti ljudi kao i pre 5. oktobra (2)



FastCounter by LinkExchange