BUDVA - Na ovogodišnjem budvanskom festivalu jedina produkcija Grada teatra koju je publika mogla da vidi bila je "Kokoška" Nikolaja Koljade, u režiji Jagoša Markovića iz 1999.

Njeno izvođenje sigurno će biti upamćeno kao simbolični apel pozorišne publike (predstava je izvedena na prepunoj Terasi između crkava, mnogi su stajali, a gledalište je bilo prepuno onih koji su ranijih godina već videli ovu produkciju), da je Grad teatar potreban građanima Budve, ali i onima koji su ovde na letovanju.

O tome šta se dogodilo sa elitnom letnjom kulturnom manifestacijom na ovim prostorima, govori Jagoš Marković, reditelj koji je 1995. dobio Veliku nagradu Grada teatra za unapređenje pozorišne umetnosti, i čije su se predstave ovih godina igrale u Budvi.

		Dom Bernarde Albe Postoje informacije da ste rasprodati u novoj sezoni? - U Ateljeu, već od septembra, radim Lorku, "Dom Bernarde Albe". Konačno sam se dočepao njegovog stiha. Podela još nije sasvim završena, za sada Bernardu Albu igra Ljiljana Dragutinović, a tu su još Gorica Popović, Olga Odanović, Anita Minčić, Vanja Milačić, Branka Šelić. U NP radim Rasinovu "Fedru", a tu je i JDP i otvaranje nove scene, ali još nismo odlučili koji će to komad biti.

Rekli ste da skoro nemate komentar o ovogodišnjem festivalu. Zašto?
- Ne znam, zapravo, odakle da krenem. Svega imam, samo reči nemam. Sve ovo liči mi na granicu mogućeg i verovatnog. Ne mogu da verujem da se ovo dešava Gradu teatru, sve mi je grozno i mnogo se loše osećam. Umerenost i pozorište su vrlo skupe stvari koje traže mnogo vremena, ljubavi i energije. Mora, međutim, da se zna da pozorište ne može da izgubi bitku ni sa kim, jer je starije od svih nas. Ono nije ugroženo, niti će ikada biti. Ali, ugrožena je sredina kojoj pripada jedan tako značajan festival, zato što festival nije vlasništvo jedne ličnosti ili jedne političke partije, nego kulturno blago koje pripada, najmanje, čitavoj Crnoj Gori. Nisam siguran da to svi razumeju. Ovo ne govorim na osnovu nekakvih informacija, ne znam šta se događa. Ali, ova tri dana koliko sam ovde, prvi put posle toliko godina vidim jednu praznu Budvu u kojoj se uveče ništa veliko ne događa. A u Grad teatar je uložen veliki rad, velika ljubav, veliki su džekovi iz sveta umetnosti ovde bili, i ne bih se baš igrao s tim i ne bih to olako shvatao. Mislim da ovo što se dogodio festivalu ne bi trebalo baš neprimećeno da prođe, neko bi morao da ima neku odgovornost za to. Jer, kad se nešto izuzetno napravi, kao Grad teatar, onda postoji moralna i etička obaveza prema tome.

Postoje informacije da bi se vaš "Skup" mogao igrati na ovogodišnjim Dubrovačkim letnjim igrama?
- "Skup" je bio u Sloveniji, u Kopru, pa onda na Egzitu u Novom Sadu. Ove godine ide u Hrvatsku, ali prvo u Zagreb, i igraće se u pozorištu Gavela. Onda nas ponovo čeka Slovenija, Poljska, pa Bitef. Daće bog da ide i u Dubrovnik, ali ne verujem da će to biti ovog leta. Sa "Hasanaginicom" idemo prvo na Ohridsko leto, a onda u Atinu. Ovog leta sam na točkovima, kao Esma, ansambl Teodosijevski, i njenih 47 usvojene dece.

Koliko je tačno da ste iz pozorišta "Boško Buha" dobili ponudu za upravničku funkciju?
- Niko me nije pozvao da me bilo šta pita, samo čujem neke informacije iz novina. Ne znam zašto me neko zvanično ne pozove, pa da se to preseče, da se zna. Ne znam da li je razgovor sa mnom toliki problem, i zar sam toliko strašan.

A da li ćete prihvatiti ako vas pozovu?
- E, zini da ti kažem.

R. Radosavljević
FOTO: S. Štrbac