PALIĆ - Deveti međunarodni filmski festival na Paliću biće svečano zatvoren večeras dodelom Gran prija "Zlatni Palićki toranj" i ostalih nagrada najboljim ostvarenjima, a potom će van konkurencije biti prikazan američki film "U velikom strahu" Fila Aldena Robinsona, sa Benom Aflekom i Morganom Frimenom u glavnim ulogama.

U pretponoćnom terminu na zatvaranju festivala, videćemo mađarsko-jugoslovenski film "Licem ka zemlji" diplomski rad kojim će reditelj Sabolc Tolnai, mladi Subotičanin, okončati studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Bore Draškovića.

- Film je posvećen Subotici jer sam ovde rođen - kaže Tolnai.
- Priča o tome kako rat utiče na jednu mađarsku porodicu na Paliću. Dešava se devedesetih, ima autobiografskih elemenata. Moja tetka, koja je bila učiteljica, stvarno je umrla, prepuklo joj srce, jer su joj učenici odlazili u rat. Ovde možda nije bilo rata, ali je dopro dovde, a to stanje izjeda ljude iznutra. Metaforično viđenje poslednje decenije na prostoru koji volim i koji igra ravnopravnu ulogu sa glumcima. Svi kažu da je film melanholičan, depresivan. Ali na kraju filma u poslednjoj sceni iz oblaka izlazi sunce. Možda ipak ima nade - kaže Tolnai.

A šta mladi subotički reditelj misli o Međunarodnom festivalu čije se deveto izdanje privodi kraju.
- Nedavno sam bio na nekoliko svetskih festivala, ali ovaj park i Palić kao mesto apsolutno je jedinstven i neponovljiv prostor. Stalo mi je do festivala, mislim da može da bude mnogo bolji. Reći ću ono što niko neće, a što se iza kulisa govori. Strani gosti misle da sebe ponižavamo ovakvim festivalom. Smešno je, hoćemo svetski festival, a dovlačimo holivudske filmove. Festival je jedno zamešateljstvo bez koncepta, sa dominantnim komercijalnim filmovima, koji su već odigrali u Evropi pre pola godine. Pošalje se pedeseta kopija filma, a autori čiji se filmovi prikazuju nemaju pojma o Paliću. Organizacija ne štima, sa ženskog štanda trešti muzika, kaže Tolnai i dodaje:

- Ima puno ljudi koji nisu pravi profesionalci. Treba prikazati filmove koji nose prave vrednosti, autore koji nešto znače. Današnji svet srlja u katastrofu. Neki drugačiji filmovi pokazuju izlaz iz ovog stanja, a ne akcioni koji u njega vode. Ne ide da jedni pored drugih budu filmovi kao što su "Ljubljana", koji su snimljeni sa jako malo novca i koji govore za nas važne stvari i filmovi od milion dolara.

V. Milivojević