BEOGRAD - Jedna četvrtina zaposlenih u carini smatra da su novim propisima u ovoj oblasti stvoreni povoljni uslovi za korupciju, oko 30 odsto da se njima smanjuju mogućnosti korupcije dok jedna trećina nije odgovorila na ovo pitanje - rezulati su istraživanja Centra za liberalno demokratske studije o rasprostranjenosti korupcije u ovoj oblasti, predstavljenog juče u Međunarodnom pres centru Tanjuga.

		Loši uslovi rada - Prema Kosovu i Crnoj Gori mi nemamo carinske ispostave već punktove, rekao je Vladan Begović, direktor SUC istakavši da su uslovi za rad carinika tamo veoma loši. Radi se o velikoj borbi za profit i pojavi cigareta bez akciznih markica. - Neophodno je da se reši status carine kako bismo imali efikasniju kontrolu na ovim punktovima. Pored toga carina je tri puta veća u Srbiji nego u Crnoj Gori. Mi angažujemo na ovim punktovima maksimalan broj ljudi koliko nam to dozvoljavaju materijalne mogućnosti - rekao je Begović.

Mira Vasović iz CLDS-a je ukazala i na podatak da 38 odsto ispitanika smatra da političari, predstavnici različitih državnih organa i uprave, pa i njihovi nadređeni ne vrše pritisak niti utiči na rad carine.

Pored njih 35 odsto nije želelo da odgovori na ovo pitanje, dok je 21 odsto odgovorilo da se to često dešava, ali nisu znali da kažu ko je taj ko vrši pritisak.

Samo 32 odsto zaposlenih saznalo je iz javnih konkursa da se otvaraju određena radna mesta, dok je deo njih došlo do informacije interno od drugih zaposlenih preko privatnih veza. Ovi podaci se odnose na period od 1994. do 2000. godine, a naročito je zanimljivo i to da su anketirani njih 41 odsto odgovorili da prilikom zapošljavanja niko nije tražio do njih na uvid podatke o predhodnom zaposlenju i iskustvu stečenom na drugim radnim mestima, a 51 odsto nije ni bilo na rzagovoru prilikom prijema u radni odnos.

Slobodan Vuković iz CLDS da je iz razgovora sa 290 preduzetnika, firmi koje se bave izvozom i uvozom i špediterima njih 84 ocenilo da je posle promena rad carine efikasniji nego što je bio, dok je 14 odsto bilo mišljenja da isti ocenilo neefikasnim, a 2 odsto totalno neefikasnim. Svaki treći od anketiranih prizano je da ima podmićivanja prilikom carinjenja robe. Sve u svemu rad carine u odnosu na period do 2000. godine na skali od 1 do 5 ocenjen sa 3,45 što je nešto bolje nego ranije ( 3,0).

Čak 57 odsto anketiranih na carini istaklo je da se sa propisima upoznaju tokom rada, dok je trećina odgovorila da zna propise, ali vezano samo za konkretan posao koji obavljaju.

Vladan Begović, direktor Savezne uprave carina istakao je da su mnogi problemi nasleđeni iz predhodnog perioda i dodao da je veliki pritisak šverca cigareta u okruženju iz Rumunije, Bugarske, Republike Srpske, Kosova. On je istakao da će prema već vidljivim pokazateljima naplata carine biti mnogo bolja u ovoj nego protekloj godini i izrazio uverenje da će biti naplaćeno do kraja 2002. godine oko 30 milijardi dinara. Do sada je naplaćeno oko 17 milijardi dok je 2001. naplaćena 21.700.000.000 dinara.

		Plate opasno male Vladan Begović, direktor Savezne uprave carina istakao je da plate zaposlenih sa povećanjem od 10 odsto zavise od radnog mesta i stručne spreme. Zaposleni u carini sa visokom spremom imaju plate od 13.000 dinara, sa višom u proseku 9.900, sa srednjom 8.800 i nižom stručnom spremom 7.145 dinara. Čak 60 odsto anketiranih firmi, privatnika i onih koji imaju poslove sa carinom ocenili su da su osnovni uzrok korupcije u carini male plate, a čak 89 odsto zaposlenih u carini smatra da su plate nedovoljen da pokriju troškove života.

I. Stojković