Snažno brujanje brodskih motora preseče mir letnjeg podneva. Dva velika maslinasto zelena čamca vuku deo pontonskog mosta koji će spojiti obale Dunava, Zemun i Veliko ratno ostrvo.
- Morate pomeriti čamce dole. Dolazi most, dovikuje oficir sa pontona izletnicima koji ga mirno gledaju.

- Ljudi, vozim 300 m mosta, ovo je prvi deo. Potopiću vam čamce mostom. Ne odgovaram za oštećenja, upozorio sam vas, nadvikuje se s bukom motora oficir.
- Ma, je.. vas most, omače se ženi koju prekidoše u ispijanju kafe. Dve guske se nezainteresovano odgegaše niz obalu.

- Vojska postavlja most da bi prelazila kamionima, a ovo je zaštićena ekološka sredina. Tu od ekologije nema ništa kad se svi oni zavale, jadikuje sedobradi rečni vuk i ulazi u čamac.

Na plaži nekoliko momaka pokušavaju da pomere ponton za pristajanje čamca.
- Ne može više! Ne mogu u rikverc po ovom blatu! Neka ga pomere sami ako im smeta, odluči vlasnik čamca.

Borac protiv plastike

Kupača ima malo. Uglavnom doveli decu da se brčkaju u plićaku. U hladu se šarene rekviziti za plažu.
- Imam šlaufe svih veličina i čuda... a ako prodam tri lopte dnevno... Pre sam radio na Adi, tamo je vrvilo, ali sam i zarađiv'o. Ove godine mi tražili 36 hiljada za jul i avgust. Ja im rekao: "Ljudi, da imam tol'ke pare, sedeo bih u kući!". Sad tamo nema nikoga da prodaje... Ovde je mirnije mada je Lido - zemunsko more imalo dve hiljade kupača za vikend, a nije bilo vode. Sad je stigla voda, a i ponton. Valjda će se nešto desiti. Ako ne, bar sam se odmorio, teši se prodavac Braca.

Nedaleko od plaže smestili se izviđači. Posmatraju vojnike koji trče obalom i vezuju delove pontona.
- Ovde smo mesec dana. Pecamo, istražujemo ostrvo, a imali smo i nevolja. Neki čovek nam spalio stvari ispred šatora, sve što je bilo od najlona ili plastike, kaže: "To je zlo". Predstavlja se kao Ilija Gromovnik. Izgleda da se bori protiv plastike, priča Bojana.

Komšiluk se šlogirao

Nekoliko koraka od obale ukaza se proplanak. Vrba polegla po travi, čuje se samo šum lišća koji remeti dovikivanje vojnika u daljini.
- Baš su ovi sa pontonom poranili, još mesec dana i ćao. Dok su se pogodili sa demokratama, prođe godina, gunđa gospodin Čarapić dok sedi ispred svoje kućice. - Svaki dan sam ovde, šta ću kod kuće koji đavo. Posadio sam jesenju boraniju za zamrzivač. Ženetina me bojkotuje: "Da sam 'tela u baštu, ja bih u selu ostala!" Na ostrvo dolaze profesori, ministri, a moja žena: "Da sam 'tela". A ovde dinar da baciš, on nikne, čudi se ženi Čarapić.

Rodilo grožđe, grozdovi se obesili o betonske stubove te mame prolaznike.
- Sklonio sam čamac. Ovi što dogone pontone umeju da skrcaju čamac. Kažu: "Podnesite zahtev za odštetu", a to traje i godinu, a ne možeš peške preko Dunava. Sad kad klinci navale da kradu jabuke i grožđe. Uzmem ja motku i pojurim ih, oni uteknu pa skinu gaće i natrte se. Kakva omladina! I ja sam kao dete krao trešnje, al' gledam da me ne vidi gazda, priča Čarapić, a onda pokazuje zapuštene okolne njive:

- Omalio komšiluk. Svi okolo se šlogirali! Zbog čega, ko zna? Ne znam šta mene čeka. Pušio sam 50 godina, onda sam batalio i rekao ženi: "Ako budeš pušila, tužiću te sudiji za prekršaje i bićeš kažnjena". Sad puši na terasi, otkriva Čarapić, a onda se žali na fazane koji kljucaju paradajz i lukave vrane koje vešto odvezuju pritke. Prvi komšija što je nedavno umro bio u čudu: "Ko to nama ovo odrešuje?"

- Nema mi danas Švabe. Stvarno je originalni Švaba, ali je primio veru i običaje, pa se zove Peđa Stojković. Deda mu došao posle prvog rata i uzeo naše prezime: "Ja ću prezime Stojković, zato što vi Srbi za svašta kažete: "Bole me stojko". A prošle godine dovuk'o komšija belog vepra Miška, pa ga sad niko ne zove Peđa, već Miško. On se ne ljuti već trlja ruke: "Imam ja cele zime da jedem Miška", priča s ljubavlju Čarapić o svom komšiji i žali se da nema s kim da progovori.

Slobodan i Velja navalili na slaninu i paradajz i žale se na opštinu.
- Odrezala opština godišnji zakup za baštu 9 hiljada dinara. Ovde ima 200 bašti, ali sad je većina zaparložena. Meću most da dođu izletnici, a gde će? Tamo gde je zapušteno prolaze samo zmije! A ovde radi sirotinja, penzioneri. Izvuku samo zimnicu. Ko će to da im plati kad penzije smanjuju, kivan je na vlast Slobodan.

- Zar ceo dan da sedim na 15. spratu ili da se smucam okolo? A za tih 9 hiljada mogu spremiti zimnicu kakvu hoću, nadovezuje se Velja.

Glup taj engleski

Ispred susedne kuće razbaškario se Vule s porodicom i prijateljima. Kažu - ne toče vodu, samo sok ili rakiju.
- Danas je most, sutra će biti šetnja po baštama. Idu kao da je ovo Alajbegova slama. U poslednje vreme i spavam ovde.

Ne idem kući da ne gledam televiziju, otkriva Vule i posmatra sina koji decu uči engleski.
- O devojkama ti pričaj nešto na engleskom, suflira mu Vule da unuci imaju neke koristi od tog engleskog.

- Girl friend, posluša ga sin i prevodi dečacima.
- I devojka i prijatelj? I sve je to devojka?! Baš glup jezik, zaključuje Vule, odustade od engleskog i doseti se:
- Dragane, napuni one dve čaše da ne sedimo za džabe!

Sanja M. Petrović
FOTO: ZORAN SINKO