[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 25. jul 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Ekstazi i spid, lažna snaga za mlade, nalaze sve više uživalaca u Srbiji

Podsticajni "ekser" za zombije

Dve trećine đaka u Srbiji probalo drogu. Traganje za stimulansom do sledeće žurke postaje glavni smisao života

Ekstazi i marihuana su najčešće droge koje mladi u Srbiji probaju, prva je rasprostranjenija i češća u urbanim sredinama. Prema prvim rezultatima, čak sedam od deset učenika završnih razreda osnovnih i đaka srednjih škola probalo je drogu. Ovo je saopštio Žarko Mihailović, predsednik Vladine komisije za prevenciju bolesti zavisnosti. Ovakve razmere narkomanije među mladima procenjuju se kao uznemirujuće. O kakvim je opasnostima reč, po zdravlje i živote mladih, ali i njihove okoline?

Ekstazi i spid (amfetamin) postaju popularni početkom osamdesetih sa pojavom tehno muzike. Masovna okupljanja mladih na rejv žurkama (rejvovima) mogu se porediti sa hipicima zbog istog slogana "seks, droga i rokenrol". Dobijaju veliku popularnost kod mladih zbog dobijanja lažne snage koja ih održava "u životu" celu noć uz zvuke tehna. Posle rejvova se prave ili "chil out" sa opuštajućom muzikom i uzimanjem heroina zbog vraćanja u normalno stanje ili "after hour" (žurke posle žurke) za one najizdržljivije.

Porast narkomanije
Za nepunih deset godina u Beogradu je zabeleženo povećanje registrovanih narkomana za oko 70 procenata, kaže dr Ljubinka Marčetić iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja. Više od 90 odsto registrovanih narkomana bilo je mlađe od 30 godina u trenutku prijavljivanja. Za poslednjih deset godina prosečna starost prijavljenih narkomana smanjila se sa 33 na 24 godine. Prošle godine najmlađi prijavljeni narkoman u Beogradu imao je 15 godina.

D. S.

Razmišljanje o stimulansima i njihovom nabavljanju do sledeće žurke, odbacuje kod mladih kreativni smisao života. To je traganje koje uliva nervozu i napetost do idućeg "treninga" za organizam. Posle veće količine takvih testiranja osoba željna dodatne energije pretvara se u zombija i gradi svoj život samo na sećanju "dobrog" provoda. Činjenica je da mladi sve više gube svoj život na "virtualnoj stvarnosti" sve dok sebi jednog dana ne budu postavili pitanja sa polu-praznim mozgom: kako, gde i šta sad?

Besmisleno i nerealno prolaženje života se ne isplati. Putevi koji vode posle školskih dana nisu više "med i mleko" već borba u kojoj može da se opstane samo trezne glave.

"Mladost-ludost", "ima vremena za njih", "i ja sam to probao, nije to ništa", samo su neki od komentara odraslih iz šire socijalne sredine, koji očigledno nisu upućeni o kakvom je problemu reč. Ekstazi (metilendioksimetaamfetamin) spada kako u stimulanse tako i u halucinogene zbog dvostrukog dejstva na centralni nervni sistem, što ga razlikuje od ostalih psihoaktivnih supstanci. Iako je sintetizovan 1914. godine u svetu postaje popularan tek krajem prošlog veka. Preteča ekstazija je MDA, ali se zbog slabijeg dejstva više ne upotrebljava. Koristi se u obliku tableta sa raznim znakovima na njima: micubiši, versaći, mercedes.... Kod psihijatara budi interesovanje zbog mišljenja da može pomoći u lečenju mentalnih bolesnika, ali biva izbačen iz medicine i ulazi u red zakonom zabranjenih supstanci.

Skakanje i brbljanje

"Ekser", kako ga omladina naziva, povećava bliskost sa drugim ljudima i stvara osećaj pripadnosti "pravom društvu", što raskida vezu sa prijateljima iz realnog sveta. Takođe izaziva priliv emocija, zbog čega može lako doći do priznanja uzimanja i kajanja zbog posledica koje on donosi sve dok dejstvo ne prestane. Javlja se variranje prijatne topline i blage jeze, pa sve do miline koja dolazi iznutra. "Rejvovi" pogoduju uzimanju ekstazija zbog atmosfere koju stvaraju:

buka koja je jako bitan faktor, jer bez glasne muzike osoba počinje da koči vilicu, steže pesnice i grči ostale delove tela; takođe raznobojna svetla povećavaju efekat i priliv uglavnom sitnih i po osobu bezazlenih halucinacija. Dolazi do "napada" fizičke energije koja gotovo bezvoljno tera osobu da igra ili skače u što većim odrazima da se ne bi stvarao osećaj eksplozije u organizmu.

To bi se moglo nazvati prvom fazom, fazom euforije što može dovesti do srčanog udara jer u tom trenutku čovek nije svestan svoje prave snage. Dejstvo može biti i drugačije: sedenje sa društvom koje izaziva veliku pričljivost (brbljanje) što se delimično može poistovetiti sa alkoholom. Uzima se gutanjem, a dejstvo nastaje oko pola sata posle uzimanja i traje tri do pet sati.

Postoje vrste ekstazija koje deluju u naletima tako da se stvara utisak "puštanja" nekoliko puta. Od neželjenih efekata javljaju se povišena temperatura, ubrzan rad srca, suva usta, preterano znojenje... Takođe se javlja izuzetna iscrpljenost koja može trajati nekoliko dana. Gubi se apetit i telesna masa što se i vizuelno odražava na ljudsko telo. Dugotrajna upotreba ekstazija pretvara čoveka u zombija koji nešto može da uradi samo ako je "na ekstaziju". Tu su i poremećaji ličnosti praćeni stereotipnim ponašanjem.

"Kokain za siromašne" podstiče ubistva

Amfetamin - popularni naziv ove psihoaktivne supstance je "spid", zbog izrazito stimulativnog dejstva na koru mozga i moždano stablo. Ima dejstvo na organizam slično adrenalinu (neurotransmiteru). Prvi ga je sintetizovao nemački farmakolog Edelano 1887. godine. Kasnije, 1937. godine amfetamin je bio priznat kao lek za lečenje od narkolepsije, depresije i postencefalitičkog parkinsonizma. Nastaju priče o leku koji budi "živahnost" u čoveku, a šezdesetih se pominje kao "kokain za siromašne" kada i dostiže najveću popularnost.

Javlja se u kristalu i belom prahu koji se uglavnom ušmrkava, ali se može piti rastvoren u vodi ili gutati u vidu kapsula, pa čak i koristiti intravenski. U retkim slučajevima se koristi pušenjem na lulu.

Danas se sve manje koristi u medicinske svrhe za lečenje poremećaja pažnje kod dece i gojaznosti zbog štetnog dejstva (koristi se samo u ekstremnim slučajevima). Veoma lako se može dobiti moždani udar, a takođe se javljaju kardiovaskularna oboljenja, što prate problemi sa jetrom i bubrezima. Simptomi kod zloupotrebe ove supstance su ubrzano disanje i rad srca, smanjen apetit, skok krvnog pritiska, budnost i povišena energija nekoliko dana posle uzimanja.

Zanimljivo kod ove droge i bitna razlika u odnosu na ekstazi je to što glava ostaje potpuno čista za razliku od tela koje pri većim dozama (posebno kada se unosi intravenski) nije u stanju da se pomeri, a komunikacija sa okolinom jedva da postoji. Mladi koriste intravensko unošenje zbog želje da se efekat postigne u što kraćem roku. Zbog velikog priliva energije javljaju se gubitak apetita i telesne mase.

Korišćenje manjih doza dovodi do velike pričljivosti, napada euforije, dobitka određene količine samopouzdanja i dobrog obavljanja manjih poslova. Ali se sve to loše odražava na kreativnost. Narkomani koji koriste amfetamin su u velikoj zabludi jer misle da jačaju mentalnu i fizičku snagu, ali će se ispostaviti sasvim suprotno posle uzimanja većih količina. Neželjeni psihički poremećaji su anksioznost, napetost, razdražljivost što sve zavisi od doze. Posle puštanja, osoba pada u blagi vid depresije koji može da je prati nekoliko dana.

Tolerancija se uspostavlja dužom upotrebom, a javlja se i psihička i metabolička zavisnost. Neke osobe koje se "skidaju" sa alkohola ili barbiturata koriste amfetamin koji u organizmu stvara oscilacije smirivanja i stimulacije, što može prerasti u zavisnost od amfetamina i totalno uništenje organizma.

Usled predoziranja koje može biti izazvano pohlepom za ekstremnom stimulacijom nastaju sledeći simptomi: iluzije i halucinacije (vidne i slušne) koje su deo anfetaminske psihoze, stanje mentalne konfuzije, psihički i motorni nemir, frustracija, tremor (drhtanje ruku). Zbog velike promene raspoloženja, gubitka kontrole i velikog priliva besa događaju se i ubistva izazvana od osoba "na spidu".

Smrt u tridesetoj
Godišnje od posledica uzimanja narkotika umire oko 50 osoba u Beogradu. Prosečna starost u trenutku "odjavljivanja sa registra" je 34 godine a polovina osoba koje umiru od korišćenja droga staro je između 26 i 35 godina.

D. S.

M. Spajić


vesti po rubrikama

^dosije

15:34h

Ekstazi i spid, lažna snaga za mlade, nalaze sve više uživalaca u Srbiji



     


FastCounter by LinkExchange