[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 21. jul 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

Razgovori sa Dragišom Giletom Đurićem (24)

Kobno Ćosićevo srbovanje

Piše: Petar Lazić

LAZIĆ: Poređenje Mihiz - Dobrica...
ĐURIĆ: Dobrica je jedna sasvim drugačija priča. On je izuzetno pristojan čovek, izuzetno dobar prijatelj, čovek koji brine o ljudima, koji voli da učini ljudima, čovek koji ume da sluša kada neko priča, za razliku od Mihiza. Mihiz je bio taj koji je voleo da priča. Između Dobrice i mene se razvilo trajno prijateljstvo. Nikad ničim ometeno. Nikad ničim to prijateljstvo nismo pokvarili.

LAZIĆ: Kako je izgledalo vaše druženje?
ĐURIĆ: Dobrica i ja smo zajedno proputovali Srbiju. I porodično smo se družili. Bio sam obožavalac njegovih knjiga. Išli smo više puta i u banju zajedno. Imali smo jedan predivan odnos koji je sačuvan sve do dana današnjeg. Dobrica je privatno vrlo zabavan čovek. Divan sagovornik, divan drugar, čovek koji ima istančan osećaj za ono šta kad ne treba, a šta kad može da se uradi ili govori. O njemu kao ličnosti, ocu, drugaru, moja priča može biti samo u superlativima.

LAZIĆ: A kako ga vidiš kao političara?
ĐURIĆ: Ne znam kako da formulišem odgovor. Nisam čovek koji se bilo kad suštinski zainteresovao za neku visoku, stratešku politiku. Nažalost, moram da priznam da je vreme pokazalo da Dobrica spada u one ljude čiji rezultati nisu dobri. Jedan čuveni američki novinar je pitao De Gola šta misli o Hruščovu kada se pojavio, a ovaj mu je rekao: "Vrlo simpatičan, ali o političarima neću da govorim dok ne vidim rezultate." Mislim da su Dobričini rezultati, kao i rezultati njegovih jednomišljenika - katastrofalni. Iako verujem u njegov humanizam i njegovu veru da se to srbovanje neće završiti na krvi i nožu... Moram da verujem jer sam njegov prijatelj. Bio je inficiran politikom. Prvo, kao pripadnik režima Tito-Ranković... pa kasnije od 1966, i naročito 1968. kao hrabra opozicija tom režimu...

LAZIĆ: Koliko je Dobrica Ćosić - političar, smetao Dobrici Ćosiću - književniku?
ĐURIĆ: Mnogo. On je suviše uložio u politiku. Da je vreme koje je uložio u politiku, uložio samo u književnost, uz talenat koji poseduje - gde bi mu bio kraj? Politika je stvar gde nema žurbe. rekli su za Marka Nikezića, Koču Popovića i Mirka Tepavca da su sjajni, gledano iz ugla 1995. ili 2000, ali u Srbiji ima izreka: "Pevac koji počne rano da kukuriče, završi u loncu". A rezultati Dobričine politike nisu dobri. Srbija se svojim nacionalizmom odvojila od sveta i pitanje je kada će se vratiti u svet.

LAZIĆ: Koliko se družiš sa Dobricom poslednjih desetak godina... recimo od vremena kada je bio predsednik SRJ?
ĐURIĆ: Ja se ne družim samo sa onima sa kojima se politički slažem. Kada se sretnemo, pričamo manje-više o lepim stvarima, o prošlosti. Znamo šta on misli, i znamo šta ja mislim. Ta mišljenja ne konfrontiramo... niti ja njega isterujem na čistinu... niti on mene sa svojom ogromnom delikatnošću... Poslednjih desetak godina prilično malo čačkamo političke teme.

LAZIĆ: Da li si ga viđao dok je bio predsednik SRJ?
ĐURIĆ: Kada je postao predsednik, poručio mi je, po jednom zajedničkom poznaniku, da mi kao predsednik naređuje da dođem kod njega u kabinet, a ako ne dođem da će poslati miliciju. Naravno da se zafrkavao. Od dana kad je ušao u tu Miloševićevu politiku, pa do onog Šešeljevog smenjivanja, nisam mu se nijednom javio, niti sam išao kod njega. Kada se sve to završilo, počeo sam ponovo da odlazim kod njega. Ja nisam čovek koji u politici ima neke globalne ambicije, mogućnosti, a ni znanja. Ja sam onaj koji je samo verovao u ono u šta je verovao.

LAZIĆ: Govoriš o komunizmu?
ĐURIĆ: Valjda... Evo, na primer, gledam sad u nedelju... ladnoća, pada kiša... a radnici zidaju neku privatnu kuću na Dedinju. Kada to vidim, pomislim da sam se ja opredelio za komunizam misleći da će radnici imati časnu ulogu, da neće moći svako da ih tera da rade nedeljom popodne po kiši... i da će imati socijalnu zaštitu, besplatnu školu, dostojanstven položaj u društvu...

LAZIĆ: Ti stvarno veruješ u to?
ĐURIĆ: Ma... da... Ali, van toga nisam išao. Nisam se bavio visokom politikom, velikim nacionalnim idejama...

LAZIĆ: Iz Tebe, dakle, nije progovorio Srbin...
ĐURIĆ: Osećao sam se uvek Srbinom, ali nikada nisam osećao mržnju prema Albancima ili Hrvatima. Naprotiv. Kada pogledam sa ove distance, mislim da su Azem Vlasi, Kaćuša Jašari i ta ekipa bili spremni da očuvaju albanski narod u okviru one ili neke druge Jugoslavije, kao jedan ravnopravan i lojalan deo te Jugoslavije. A onda smo tog Azema i Kaćušu proterali i prepustili Tačiju. Zato je rezultat ovakav kakav je. Uz punu podršku srpskih nacionalista raznih boja, Milošević je otvorio Pandorinu kutiju iz koje su izašli Tuđman, Izetbegović, Tači i raznorazni drugi zločinci.

LAZIĆ: Kakva je uloga Dobrice Ćosića u svemu tome?
ĐURIĆ: Dobricu kao pisca izuzetno cenim. Njegovu političku literaturu ne bih ocenjivao. Politička literatura je posledica njegovog mišljenja, a njegovo mišljenje je dalo rezultate koji očigledno nisu dobri. Vidim da svi napadaju Dobricu, pa ne bih i ja. Toliko čitam toga napisanog protiv njega, da nemam volje i ja to da radim. Izuzetno ga cenim i kao čoveka. Kada je izašla "Bajka", ja sam mu rekao: "Dobrice, ovo nisi ti, ovo je neko drugi pisao." NJemu su se takve stvari mogle reći. Kažem mu: "Teraj bre, 'Vreme smrti', meni se bajki, to neka piše neko drugi!"

LAZIĆ: Da se vratimo na Ćosićeve početke... na vreme Simine ulice.
ĐURIĆ: Dobrica je pripadao onom čuvenom Mihizovom kružoku u kome su bili Mića Popović i ostali... u Siminoj ulici. Kažu da je Antonije Lule Isaković, inače borac Prve proleterske, kada ga je prvi put Dobrica odveo u Siminu, rekao: "Idući put ću da ponesem šmajser i da ih pobijem". Dobrica je uživao u tim razgovorima sa društvom iz Simine, koje je teralo političku liniju koja je bila potpuno suprotna od linije tadašnje komunističke vlasti. Moglo je s njim uvek o svemu da se priča.

nastaviće se


vesti po rubrikama

^feljton

16:17h

Razgovori sa Dragišom Giletom Đurićem (24)

16:32h

Zločin iz državnih razloga (2): Stane Dolanc vodi igru



     


FastCounter by LinkExchange