BEOGRAD - Nezvanična kampanja za predsedničke izbore u Srbiji već se dobro zahuktala, iako će ih predsednica Narodne skupštine, Nataša Mićić, raspisati verovatno tek za desetak dana.

Neka od imena za koja će birači na jesen moći da se opredele već su poznata, a mnogi pretendenti na predsedničku fotelju uključiće se u izbornu utakmicu kada ona i zvanično bude počela.

		Dobar biznis Jedan od potencijalnih predsednika Srbije, Velimir Ilić, veruje da je osnovni motiv nekih od izbornih autsajdera, pored lične afirmacije, oduzimanje dela glasova drugim kandidatima. On ocenjuje da će to "ovog puta biti veoma dobar biznis".

Osim kandidata kojima razna ispitivanja javnog mnjenja daju velike šanse, ako ne za pobedu, a onda bar za odlazak u drugi krug, na izbornoj listi obično se nađu i oni koji teško da imaju ikakve šanse da sakupe više od nekoliko hiljada glasova. U jednu grupu onih koji gotovo sigurno ostaju "ispod crte" spadaju upečatljive pojave poput Nikole Šećeroskog ili Radivoja Milutinovića - Muje Lopova. Oni obično zadobijaju "poverenje" glasača koji imaju pomalo prezriv stav prema celoj izbornoj "gunguli".

U drugu grupu mogli bi se svrstati oni kojima ni ankete, ni raspoloženje birača, ni rejting na političkoj sceni ne daju mnogo razloga za optimizam. Iza njih ne stoje partije sa velikim brojem članova ili poslanika, a često pripadaju vanparlamentarnim strankama ili nastupaju ispred grupe građana. Uz poštovanje principa da svako ko ispunjava zakonom propisane uslove može da se kandiduje, mnogi se pitaju šta ih navodi da uđu u unapred izgubljenu utakmicu.

- Postoje dve vrste razloga za to - kaže politički sociolog Vukašin Pavlović i objašnjava:

- Pre svega, kandidat time dobija mogućnost da promoviše sebe i svoju političku grupaciju. Drugi motiv je finansijski, jer svaki kandidat dobija određenu svotu novca.

Na pitanje gde je tu računica, s obzirom da skromna budžetska sredstva pokrivaju tek delić troškova iole ozbiljnije kampanje, Pavlović odgovara da kandidati verovatno misle da će ipak vratiti uloženo i da je to rizik sa kojim se mora računati.

U javnim nastupima tokom kampanje, svi kandidati samouvereno tvrde da će osvojiti potrebnu većinu. Svoje adute vide u raznim socijalnim strukturama - jedni u podršci ženskog biračkog tela, drugi među mladima, treći veruju da će presudna biti podrška gradskog ili seoskog stanovništva... Da li su zaista ubeđeni u svoju pobedu ili se radi o pukom političkom marketingu?

- Sve je to deo političke igre, ali sigurno je da postoji i izvesna doza subjektivne zaslepljenosti, koja ih navodi da daju takve izjave - smatra Pavlović.

J. Mitić