BEOGRAD - Narednih sedam dana bićemo pošteđeni tropskih vrelina preko 35 stepeni na teritoriji cele zemlje, glasi prognoza iz Saveznog hidrometeorološkog zavoda.

		A beton, asfalt i izduvni gasovi Zvanična temperatura za Beograd meri se u Karađorđevom parku, prema propisima Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Za mikro klimu se ne vrši prognoza ali i meteorolozi priznaju da je u centru grada zbog betona, asfalta i izduvnih gasova temperatura za pet do deset stepeni viša. - Za sada postoji samo jedna meteorološka stanica u Beogradu koja meri temperaturu, ali moguće je instalirati pokretne meteorološke stanice ukoliko bi neko pokazao interes za to, pošto sve naravno treba isfinansirati - kaže Jovanović.

Svežije vreme sa više oblačnosti, uz čestu pojavu pljuskova sa grmljavinom u popodnevnim satima prema prognozi će potrajati do nedelje, posle čega sledi stabilizacija vremena, u granicama koje su uobičajene za naše klimatske uslove.

Ukoliko se oslonimo samo na prognozu temperature koja je već "pala" - očekuje nas olakšanje. Za podnošenje je međutim mnogo teža visoka vlažnost vazduha nego temperatura pa je moguće da nas nekoliko stepena manje neće mnogo rashladiti.

- Visoka vlažnost vazduha na 35 stepeni mnogo se teže podnosi nego 42 stepena bez vlage. U pustinjskim predelima čovek može umreti zbog gubitka tečnosti, ali je sasvim sigurno da se ni jednom neće oznojiti, što je vazduh suvlji može da primi više vlage sa našeg tela koje se hladi znojenjem. Veliku vlažnost vazduha trenutno izaziva vlaga koja je došla iz Mediterana, a koja se zbog slabog vetra ne pomera iz prizemnih slojeva vazduha - objašnjava Milenko Jovanović, pomoćnik direktora Saveznog hidrometeorološkog zavoda.

Sparina koja nas je pritisla zbog povećane vlage, prema Jovanovićevim rečima, nema nikakve veze sa promenom klime, a za visoke temperature koje su nas danima gušile "kriv je" raspored ciklona i anticiklona iznad zapadne Evrope i Mediterana, na čijoj prednjoj strani u jugozapadno-južnoj visinskoj struji stalno pritiče topao vazduh iz Sredozemlja i Afrike.

- Toplo je u svim atmosferskim slojevima, ne zbog sunca već zbog pretoplog afričkog vazduha. To je samo dijagnoza, a zašto je to tako ne može se pouzdano reći, kao što se ne može pouzdano prognozirati da li ćemo se u letnjem periodu, posle ovog predaha od zahlađenja, ponovo "boriti" sa temperaturama većim od 35 stepeni - kaže Jovanović.

Bežanje od sunca nije vezano samo za opasnost od sunčanice, a oblast zaštite od nejonizujućih zračenja po prvi put će u Srbiji biti regulisana zakonom čiji je Nacrt već u proceduri.

- Nacrt je napravljen posle prihvatanja zaključaka konferencije "Zaštita od sunca - moda ili potreba" koja je održana na VMA 6. i 7. jula. Ocenjeno je da postoji potreba da se u Republici formira ekspertska grupa koja bi pratila i analizirala ultra violetno zračenje i stanje ozonskog omotača. Ovih dana upućen je zahtev Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine republičkoj Vladi za formiranje takve grupe - najavljuje Marko Šimurina, savetnik ministra za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

S. Majdak