Ministar pravde je ovih dana mnogo grdio sudije. Kaže da malo rade i odsustvuju s posla. Valjda da bi poslužio za primer, u novinama je objavio i neke "detalje" iz svog privatnog života: da on stanuje navodno u Obrenovcu, da ustaje u 6:30 i da se (uglavnom) sam vozi do posla.

Ministar Batić, međutim, prećutkuje da stanuje u Beogradu u Ulici Birčaninovoj 4a, gde je dobio nov, veliki i skup stan. Stanari te zgrade, njegove komšije, to najbolje znaju i kazuju. Takođe je prećutao i stan koji ima od ranije, na Čukaričkoj padini. (Stanovi na Zlatiboru, u Budvi, u Obrenovcu nisu predmet ove priče.)

Kada ulazi u zgradu republičkih organa u Nemanjinoj, lift mora da se isprazni i isti je u tom trenutku "rezervisan" samo za ministra Batića i njegove telohranitelje. Tako, svi mi zaposleni u toj zgradi, moramo da čekamo da on stigne na svoj 4. sprat, koji je inače zabarikadirao i zaključao, tako da jedino taj sprat u našoj zgradi više nije prolazan za sve zaposlene u zgradi.

U otvorenom pismu, objavljenom u medijima, dalje navodi da je u Minhenu boravio isključivo zbog finansijske podrške našem pravosuđu. Prećutkuje ono što je objavljeno na televiziji, lično iz njegovih usta, da je u Nemačkoj bio i kao lider DHSS-a u poseti "srodnoj" političkoj stranci u Nemačkoj.

Najzad, u istom pismu iskreno piše da se "samo pet dana nakon teške operacije vratio na posao". Nedavno je, opet u štampi, negirao da je imao operaciju...

Mislimo da jedan ministar pravde mora da govori istinu, a u njegovom pismu, u kome putem novina objavljuje podatke o svom životu (čemu to?), ima dosta neistina.

MILICA STANOJKOVIĆ IZ REPUBLIČKIH ORGANA UPRAVE, BEOGRAD

U svetlu svih dosadašnjih promena i reformi u zemlji Srbiji, obični smrtnici su očekivali, između ostalog, bar mnogo bolje funkcionisanje svih državnih službi i načelstava. Bilo je to prilično naivno uverenje, na žalost. Sasvim je očigledno da većina državnih institucija još vrlo slabo funkcioniše.

U metežu koji uvek vlada pred vratima broj 16 u Upravi prihoda opštine Voždovac, gde se svakodnevno tiska masa nesrećnih građana koji žele da obave neki svoj administrativni posao, zbog nervoze koju stvaraju nepodnošljive i besmislene gužve, atmosfera je stalno na granici incidenta. Zbog sporosti i neažurnosti birokratizovanih činovnika, kada svaka stranka mora da pribavi brdo papira i da bezbroj puta satima čeka pred vratima, u tesnom hodniku, razrezivanje poreza na imovinu se pretvara u pravu moru.

Da li je nužno da svakodnevno masa nedužnih građana beznadežno arči svoje vreme i ponizno čeka da bi im, ako dođu na red, osioni birokrata rekao da im fali još jedan famozni papirić? Može li se očekivati da se ova ustanova, u službi građana, malo bolje organizuje i da njihove potrebe zadovolji primerenije i civilizovanije?

S obzirom na postupak g. Dušana Najdanovića, šefa Službe za razrez poreza, od 28. juna 2002. godine, teško je očekivati boljitak! Naime, u četvrtak, 27. juna 2002. činovnica koja tu radi je, bez najave i objašnjenja, radila samo do 11 časova (zajedno sa korišćenjem pauze za doručak), tako da se u petak uvek prisutna gužva samo uvećala.

Pred sam kraj radnog vremena, nagrnule nevoljnike koji nisu hteli da i treći dan dangube zbog neke sitnice, u očajničkom pokušaju da obave svoj posao, iz Biroa je, kipeći od nadmenosti i arogancije, nedoličnim prizemnim vikanjem i pretnjom obezbeđenjem, iako se radilo uglavnom o damama, krajnje nekulturno izbacio upravo narečeni šef. Na kulturno i bezazleno pitanje, kada će se bolje organizovati da ljudi ne gube toliko vremena, u prolazu je samo osiono odbrusio da ne može bolje jer ona nema dovoljno kadrova.

Može nova republička administracija da proklamuje kakve god hoće reforme, ali ako nema stručne i lojalne činovnike koji neće opstruirati progres, sve će ostati isto tako kao što je dosad bilo. Koji su razlozi što ova služba vrlo slabo radi ne znam, ali da slabo radi, to je očigledno po stalnoj gužvi pred tim vratima i teško da će sa ovakvim kadrovima ikada dobro raditi. Ipak, to su samo moja razmišljanja koja nikog i ničim ne obavezuju.

Sa velikim uvažavanjem, srdačno Vas pozdravljam,
VITOMIR REDIĆ, BEOGRAD

Sve sam očekivao, ali da će Demokratska stranka Srbije krenuti u neformalni, ali faktički savez sa strankama profila Srpske radikalne stranke i ostalih iz opozicije - to ni u snu nisam sanjao. Pa, zar da jedan predsednik države, kao dr Koštunica, dopusti da ga neki Prelević poziva u zajednički front protiv DOS-a. I uopšte, šta se kod nas dešava? Narod grca u teškoćama, para nema, industrija i privreda uopšte tek pomalo kreću - a DSS formira "vladu u senci".

(Ama ljudi, opametite se: ni manje države ni više "vlada". Imamo Saveznu vladu, pa dve republičke vlade, sada vladu "u senci", a eno i neka "vlada" na Kosovu!!! Pa, ko će sve to da plaća: te silne plate, honorare, dnevnice, limuzine, telohranitelje, šofere, stavove itd, a radničke plate bedne, penzije se stalno nešto "usklađuju", naravno na štetu penzionera, a o prosveti i zdravstvu da ne govorim...

I evo, konačno je i gospodin Maršićanin dobio titulu: postao je predsednik Vlade - ako je i u senci DOS-a, ali on je predsedik. Kažu iz DSS-a: kada mogu Englezi, što da mi Srbi to ne možemo? Da nismo mi u pitanju, pa da se i smejemo, ali to je tragično; umesto da se svi ti političari ujedine sa jednim ciljem: podići ovu zemlju, stvoriti pristojan život, kazniti lopove i kriminalce, vratiti u zemlju pokraden novac (a znamo ko ga je pokrao) - mi se borimo za svoje sitne stranačke (lične) interese.

Nisam političar, ali neke stvari mi "ne idu u glavu": DSS je pre 5. oktobra bila jedna minorna stranka i, zahvaljujući DOS-u i njenom angažovanju, dr Vojislav Koštunica je postao predsednik države. On se nije odrekao, niti "zamrznuo" svoju funkciju predsednika DSS-a. A u novoj Republičkoj skupštini, DSS je dobila veliki broj poslaničkih mesta. I slušam i gledam, 31. maja u 20 časova na TV Košava, kako neki anonimac, Bakarec, sipa "drvlje i kamenje" na taj isti DOS, koji je i njemu pomogao da "ispliva" iz anonimnosti, pa čak dr Đinđića naziva "jezuitom" i tako dalje u tom smislu. Pa, zar dr Koštunica kao poznati legalista ne ume da bira neke bolje saradnike. Ono što je taj čovek govorio auditorijumu neverovatno me je podsetilo na slične banalnosti Gorana Matića, gaulajtera Mire Marković. Nije teško biti nekulturan, ali je ljudima tog kova teško da budu fini.

Ne znam kakvi su to podaci u raznim anketama, ko ih "kroji" i za čiji račun, ali neka me izvine - ne verujem da je rejting gospodina predsednika dr Koštunice i dalje najviši u odnosu na druge političare. Nesporno je da DSS vešto podmeće "vruć krompir" DOS-u, ali nije ni taj srpski narod "mutav". Neka DSS izađe iz "senke" i neka se stavi u prve redove u borbi za interese nas običnih ljudi, pa tek onda možemo govoriti o pravom visokom rejtingu te stranke.

DR PETAR MILENKOVIĆ, NOVI BEOGRAD