[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 6. jul 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

 GLAS saznaje 

Privatizacija na Kosovu i Metohiji počinje uprkos protivljenju Beograda

Ujedinjene nacije otimaju Kosmet

Srpske vlasti kasno reagovale. Beograd će otplaćivati kredite za vrednosti od oko 1,4 milijarde dolara, koje će mu, voljom UN, biti pokradene

PRIŠTINA (Tanjug) - Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji rešena je da sprovede privatizaciju u pokrajini U nadi da će "upaliti nov motor ekonomskog rasta" u uslovima opadanja podrške donatora, uprkos tome što se zvaničnici u Beogradu protive tom planu.

U opširnom tematskom prilogu koji je juče objavljen o prodaji preduzeća na Kosovu, agencija Rojters precizira da je misija UN, koja upravlja ovom jugoslovenskom pokrajinom od okončanja NATO bombardovanja 1999. godine, pokrenula taj proces prošlog meseca kada je osnovala agenciju za privatizaciju.

Zulum bez prava na tužbu
Kad smo upitali Miloša Bugarina, generalnog direktora PKB korporacije, šta će preduzeti da sačuva imovinu svojih firmi na Kosovu, procenjenu na skoro 300 miliona maraka, on je ponovio da im je Unmik uskratio i mogućnost slanja tužbe nadležnom međunarodnom sudu jer nijedan pravni akt o oduzimanju imovine zvanično nisu dobili!

Nakon jučerašnje izjave Endi Beaparka, rukovodioca UN za ekonomski razvoj Kosova, datoj Rojtersu, da privatizacija 350 društvenih i 65 javnih preduzeća, i pored protivljenja srpske vlade počinje, usijali su se telefoni i u Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju. Nebojša Mišić, zadužen u ovoj instituciji za ekonomski razvoj i obnovu Kosova i Metohije, kaže da su upozorili sve inostrane konsultantske kuće i advokatske kancelarije da će im u slučaju angažovanja u privatizaciji srpskih preduzeća na Kosmetu, biti za sva vremena, zatvorena vrata za bilo koji angažman na području Srbije.

Mišić kaže da Unmik ipak "grize savest" jer je Endi Beapark prihvatio da o ovome problemu razgovora s republičkim ministrom za privredu i privatizaciju Vlahovićem.
Pošto ni od dosadašnjih pregovora s Mihailom Štajnerom, šefom Unmika, kao i dopisivanja sa Rorijem o Salivenom, šefom kancelarije Svetske banke u Beogradu, nije bilo nikakve vajde, izvesno je da će Srbija morati da otplati 1,4 milijarde dolara spoljnog duga Kosova.
Izvesno je i - tužno - da će se tužba poverioca, srpske države i naših preduzeća, u Vrhovnom sudu Kosova i Metohije vući godinama, dok će rate na ranije uzete inostrane zajmove stizati Srbiji mesečno.

Činjenica je i da su naši zvaničnici sporo reagovali jer su se pobunili kad je sve već bilo, od Unmika, institucionalno okončano. Na zahtev srpskog Ministarstva za privatizaciju da i njihov predstavnik učestvuje u radu novoformirane agencije, još nije stigao odgovor Unmika, ali je Štajner nagovestio da Rezolucija 1244 predviđa potpunu autonomiju Kosova.

U Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju smatraju da Srbija nema nikakve šanse da dobije bar novčanu naknadu svoje imovine na Kosmetu, sve dok se sedište kosovske Agencije za privatizaciju ne izmesti iz Prištine u, na primer, Ženevu.

- Predstavnici Unmika se plaše negativne reakcije Albanaca, čime bi bila dovedena u opasnost i njihova bezbednost, i zato će uraditi samo ono što je u interesu Šiptara - prognozira Nebojša Mišić govoreći o šansama Srbije i naših preduzeća da bar naplate oteto.
A oteto je mnogo. Kako je "Glas" već pisao, samo ulaganja nekadašnjeg federalnog Fonda za razvoj kreću se oko 17 milijardi dolara. Tome treba dodati, nakon raspada SFRJ, i pare raznih republičkih fondova.

U ovu sumu nisu uračunate investicije srpskih preduzeća koja su tamo ostavila 1218 objekata, čemu treba pridodati i još 140 pogona vojvođanskih firmi.

Pozivajući se na ocene zapadnih zvaničnika na Kosovu, Rojters navodi da su privatne investicije presudne za oživljavanje industrijskih preduzeća, opustošenih tokom godina zanemarivanja i sukoba za vreme vladavine bivšeg predsednika Slobodana Miloševića.

Kosovo, jedno od najsiromašnijih područja u Evropi u kome stopa nezaposlenosti dostiže 50 odsto, ne može da priušti čekanje da se vlasnička prava i kreditna potraživanja sudski poravnaju da bi privatizacija počela, insistiraju zapadni zvaničnici.

"Proces privatizacije je krenuo, on teče", kaže za Rojters Endi Bearpark, Britanac koji rukovodi odeljenjem za ekonomski razvoj i obnovu u administraciji UN. On procenjuje da se prva prodaja društvenog preduzeća, modela vlasništva iz komunističke ere svojstvenog staroj Jugoslaviji, očekuje početkom 2003.
"Voleo bih da mogu da se nadam da će to biti krajem ove godine, ali realno gledano, možemo govoriti o početku sledeće godine", rekao je Bearpark.

Rojters napominje da nije jasno koliko preduzeća od ukupno oko 350 takvih kompanija, među kojima je i nekad moćni rudarsko-topioničarski kombinat "Trepča", može da bude privatizovano, a koliko ih je suočeno sa likvidacijom.

"Procene variraju, jedni kažu da najviše deset, a drugi da čak 40 preduzeća može da opstane," navodi Bearpark, izdvajajući poljoprivrednu i agroprerađivačku industriju, uz pivaru u Peći, kao jednu od najsnažnijih grana.

Napominjući da su eksperti mesecima raspravljali pre odluke o načinu prodaje kompanija, jer se u mnogim slučajevima javljaju i četiri sukobljena buduća vlasnika i kreditora, agencija navodi ocenu jednog zapadnog diplomate da je privatizacija državne imovine u jednoj bivšoj komunističkoj zemlji "složena i u najboljim vremenima".
Kad se tome dodaju suprotstavljena potraživanja u post-konfliktnoj situaciji, stvari postaju deset puta užasnije", kaže taj diplomata i na primeru dalekovoda pita ko je vlasnik, Beograd ili ljudi na Kosovu?

Novoustanovljena agencija za privatizaciju nadležna je za preduzeća u društvenom vlasništvu, od kojih su mnoga praktično propala, kao i javna preduzeća kao što su elektroprivreda i telekomunikacije, koja još nisu, smatraju u misiji UN, spremna za privatizaciju.

Ostavljajući da vlasnička pitanja budu rešena kasnije, nova agencija može da privatizuje društvenu firmu prebacivanjem njene imovine na novo preduzeće koje će biti ponuđeno na prodaju privatnim investitorima, pa i strancima, objašnjava Rojters i dodaje da će dugovi ostati staroj kompaniji, a da će sredstva prikupljena prodajom čuvati agencija dok se ne razreše vlasnička prava i potraživanja.

Napominjući da taj proces poravnanja u sudovima može da potraje godinama, britanska agencija navodi Bearparkovu izjavu da se među onima koji tvrde da polažu pravo na kompaniju često nalaze sada zaposleni Albanci, bivši zaposleni Srbi, sedište kompanije u Beogradu i strani kreditori.

Ministar za privatizaciju u Vladi Srbije Aleksandar Vlahović požalio se da je plan privatizacije nepravedan za kreditore, imajući u vidu spoljni dug Kosova od 1,4 milijarde dolara, navodi Rojters i podseća na Vlahovićeva strahovanja da kreditori ne zatraže naplatu potraživanja, jer je Srbija izdala garancije za sve te dugove.
Protive se i kosovski Albanci, izveštava agencija i navodi ocenu neimenovanog diplomate da bi "svi voleli da se voz zaustavi i potraživanja reše pre nego što se bilo šta proda". Napominjući da će agencija za privatizaciju "uzeti u obzir sva mišljenja", ali da proces privatizacije neće stati, Britanac Bearpark otvoreno kaže da plan "svi kritikuju, ali da niko nije ponudio alternativu ili bolji model".


vesti po rubrikama

^tema

15:22h

GLAS PRENOSI: Bugarska, godinu dana posle izbora

15:24h GLAS SAZNAJE: Privatizacija na Kosovu i Metohiji počinje uprkos protivljenju Beograda
   


FastCounter by LinkExchange