[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 6. jul 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

 GLAS prenoso 

Bugarska, godinu dana posle izbora

Čudo nikako da dođe

Bugarska očekuje ispunjavanje predizbornih obećanja bivšeg kralja Simeona Drugog. Popravljen imidž, ali narod čeka bolje dane

(Specijalni servis Tanjuga)

SOFIJA - Godinu dana po preuzimanju vlasti na izborima u Bugarskoj, bivši bugarski kralj Simeon Drugi i njegova vlada popravili su imidž Bugarske na Zapadu, ali nisu uspeli da ispune visoka očekivanja sopstvenog naroda da ga izvuku iz bede.
Administracija bivšeg kralja, danas premijera Simeona Sakskoburggotskog, promenila je sliku Bugarske, pa se zemlja nekada smatrana "nazadnom" i "do srži korumpiranom", sada približila "zapadnoj orbiti"...

Kod kuće, bivši kralj Simeon je pre godinu dana, kad se vratio iz egzila, doživljavan kao "spasilac nacije". Ali, danas, Bugari su razočarani, pošto su "suviše bukvalno" shvatili predizborno obećanje iz juna 2001. - da će bolje živeti posle 800 dana.

"Ljudi su se nadali čudu, a sada se suočavaju s talasom razočarenja", kaže Kolio Kolev, šef jedne bugarske agencije za ispitivanje javnog mnjenja.
Međutim, jedini bivši monarh koji je, u neku ruku, uspeo da povrati vlast u post-komunističkoj istočnoj Evropi, tvrdi da "nije baš tako" obećao:

"Ljudi kažu - obećali ste da ćete sve dovesti u red za 800 dana. Nikad nisam rekao ništa slično. Samo sam rekao da će stvari krenuti nabolje za 800 dana", kaže premijer.
Simeonova vlada, koju čine mladi reformisti školovani na Zapadu, postigla je ubrzavanje pregovora o ulasku Bugarske u EU i dovela zemlju do samih vrata NATO-a. Ali, plata prosečnog Bugarina od 130 dolara je još među najnižim u Evropi.
Poverenje javnosti u Simeonovu vladu je sa 52 odsto avgusta 2001, palo na 24 odsto u maju 2002. Poskupljenja energenata i grejanja, do kojeg su doveli zapadni finansijeri, većina penzionera ne može da plati.

"Uveli smo dosta nepopularnih mera, ali one su bile neophodne i narod će to, postepeno, shvatati", komentariše za Rojters zamenik predsednika vlade Nikolaj Vasiljev.
Vasiljev je, kako kaže, uveren da će javnost podržati napore vlade u Sofiji da Bugarsku pretvori u "modernu i civilizovanu zemlju", bez obzira na "kratkoročne bolove".
Komentatori, međutim, ističu da Simeona na vlasti drži samo činjenica da, jednostavno, nema alternative. Bugari, naime, prethodne kabinete socijalista i partije desnog centra UDF krive za ekonomsku bedu koja za osam miliona stanovnika ne prestaje od pada komunizma 1989.

Male su šanse da će opozicione snage slomiti vladu uoči novembarskog samita NATO u Pragu jer se Bugari nadaju da će upravo tada biti pozvani u članstvo Zapadne alijanse.
"Pomoći će nam ako nas pozovu da uđemo u NATO. Velike investicije su i u Mađarsku, Poljsku i Češku došle tek posle članstva u NATO", kaže Simeon.

Međutim, politički analitičar Ivan Krastev upozorava da će se "pritisak na vladu verovatno povećati tek posle novembra - kad ljudi shvate da pozivnica u NATO ne utiče na svakodnevni
život".

MAJA RADOVANOVIĆ


vesti po rubrikama

^tema

15:22h

GLAS PRENOSI: Bugarska, godinu dana posle izbora

15:24h GLAS SAZNAJE: Privatizacija na Kosovu i Metohiji počinje uprkos protivljenju Beograda
   


FastCounter by LinkExchange