[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 6. jul 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

Kosmet tri godine kasnije ( 1)

Čuvari mosta brane Mitrovicu

Rezolucija UN o rešavanju krize izazvala je drugu humanitarnu krizu

piše: Skot Tejlor

 

Međunarodne policijske snage misije UN na Kosovu pokušale su Osmog aprila ove godine da uhapse Srbina Slavoljuba Jovića, osumnjičenog za zločine inspirisane etničkom mržnjom. Od samog početka akcija njegovog hapšenja krenula je naopako. Verujući da je Jović naoružan, pripadnici policije Unmika su primenili silu. Pošto je ovaj žestok napad na Jovića izveden na očigled velike grupe srpskih civila, oni su počeli da gađaju kamenjem 10 policajaca koji su učestvovali u ovoj akciji.

Dok je Jović odvođen u pritvor, brojčano slabiji policajci ispalili su suzavac i pozvali u pomoć jedinicu za borbu protiv uličnih nemira. U međuvremenu, Srbi iz Mitrovice su mobilisali svoje odbrambene snage poznate pod nazivom „Čuvari mosta". U roku od samo nekoliko sati rasplamsao se pravi sukob i nekoliko Srba je ranjeno gumenim mecima. Kad su pripadnici Unmika pokušali da probiju srpsku barikadu, „Čuvari mosta" su, ispalivši nekoliko granata i pucajući iz lakog naoružanja, ceo sukob podigli na viši nivo. U ovoj razmeni vatre ranjeno je pet pripadnika policijske jedinice iz Poljske. Napad Unmika je propao i oni su se povukli.

Mada u Mitrovici od tada vlada krhki mir, srpski otpor i dalje traje, a sudbina Kosova je neizvesna. U junu 1999. srpske izbeglice sa Kosova i lokalno stanovništvo proglasili su severni deo Mitrovice srpskom teritorijom i podelili grad na dva dela. Pošto su se jugoslovenske vojne i policijske snage, postupajući u skladu s mirovnim sporazumom, povukle na teritoriju Srbije, grupe srpskih civila su sprečile kosovske Albance da se vrate u svoja sela u okolini Mitrovice.

U protekle tri godine „Čuvari mosta" su nastavili da pružaju otpor Unmiku i albanskim snagama i postali su simbol kolektivnog neuspeha UN da reše kosovsku krizu. „Da ironija bude veća, međunarodna zajednica, uključujući i Kanadu, šalje na Kosovo milione dolara pod izgovorom da pomažu u izgradnji demokratskog multietničkog, građanskog društva. Ali, dešava se upravo suprotno", tvrdi Džejms Biset, bivši kanadski ambasador u Jugoslaviji i analitičar Balkana. „Sem nekoliko hiljada srpskih civila koji žive u enklavama pod zaštitom NATO snaga, kosovsko društvo je društvo bezakonja, društvo koje je netolerantno prema etničkim manjinama. Kosovo je jedno od najopasnijih mesta na ovoj planeti," dodaje on.

Kad se govori o raznim aspektima proklamovanog „oslobađanja" Kosova od NATO snaga, najčešće se zaboravlja činjenica da je rezolucija UN o rešavanju jedne humanitarne krize u stvari izazvala drugu humanitarnu krizu. Dok se 800.000 kosovskih Albanaca vratilo na Kosovo sa snagama NATO, ovu pokrajinu je napustilo više od 200.000 Srba i pripadnika drugih manjina. Budući da većinu ovih izbeglica čine Srbi koji su prebegli u Jugoslaviju koja je u to vreme još bila pod kontrolom predsednika Slobodana Miloševića, zapadni mediji nisu izveštavali o njima. Ogroman broj ovih interno raseljenih lica i dalje je u kolektivnim centrima širom Srbije. U izveštaju visokog komesarijata UN za izbeglice za 2002. ističe se da se „ogroman broj Albanaca koji je napustio Kosovo za vreme krize vratio u pokrajinu, kao i da je veoma malo njih imalo problema sa bezbednošću, dok stvari ne stoje baš tako dobro kad je reč o manjinskom stanovništvu."

Životi i osnovne slobode kosovskih nealbanaca i dalje su veoma ugroženi, zbog čega su mnogi od njih primorani da napuste ovu pokrajinu", piše u ovom izveštaju.
Što se tiče obnove ratom razorenog Kosova, međunarodna zajednica je ostvarila neverovatan napredak tokom proteklih 36 meseci. Kad su prvi britanski tenkovi prešli kosovsku granicu, dočekao ih je dim koji se vijorio sa zgarišta širom pokrajine. Za vreme građanskog rata između gerilskih snaga OVK i jugoslovenskih oružanih snaga 1998. mnoge kuće su razorene. Ovaj proces razaranja drastično je eskalirao za vreme NATO bombardovanja i nastavljen je i tokom leta 1999. Taj period se slobodno može nazvati „period osvete". Tada su se albanski ekstremisti vratili u oblasti koje su nekada bile pod srpskom kontrolom. Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) procenio je da je za vreme, i neposredno posle sukoba na Kosovu, uništeno oko 120.000 kuća.

Mada se širom pokrajine i dalje mogu videti sablasni dokazi ovog razaranja, pejzažem danas ipak dominiraju novoizgrađene kuće i gradilišta koja niču na svakom koraku. Jedan visoki funkcioner EU ističe: „Na žalost, zbog brze obnove privatnih kuća i prodavnica stiče se pogrešan utisak o stvarnom nivou izgradnje na Kosovu. Međunarodna zajednica je za protekle tri godine uložila između 15 i 28 milijardi evra u obnovu Kosova, a još nismo izgradili osnovnu infrastrukturu bez koje ne možemo ni razmišljati o razvoju industrije koja je neophodna za razvoj privrede." Isključenja struje i nestašica vode svakodnevna su slika života na Kosovu, čiji glavni izvor prihoda je strana pomoć. Pored toga što u najvećoj meri zavise od humanitarne pomoći, stanovnici Kosova veoma se oslanjaju na prisustvo 40.000 stranih vojnika, koje je uticalo na nagli porast novih radnih mesta.

sutra: pomoć Albancima


vesti po rubrikama

^feljton

18:20h

Kosmet tri godine kasnije ( 1)

18:30h Razgovori sa Dragišom Giletom Đurićem ( 9)
18:35h Milan Stojadinović - ni rat ni pakt ( 55)
   


     


FastCounter by LinkExchange