[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 4. jul 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

GLAS ISTRAŽUJE

Šta će se desiti s nezavisnošću Jugoslavije kad savezni parlament ratifikuje Dejtonski sporazum?

NATO kopnom, vodom, vazduhom... k'o dosad

Isti je sadržaj člana i isti pisac sporazuma u Americi i u Francuskoj (P. Simić). Rambuje i Dejton uopšte nisu isti (Svilanović). I Ešdaun nezadovoljan sporazumom o miru u Bosni

U jednom danu, prekjuče, Dejtonski sporazum je dvaput pomenut u javnosti - jednom u Hagu, a drugi put u Beogradu. U unakrsnom ispitivanju u Haškom tribunalu Volfganga Petriča, nekadašnjeg specijalnog predstavnika EU za Kosmet, bivšeg administratora međunarodne zajednice za BiH i nekadašnjeg ambasadora Austrije u Beogradu, Slobodan Milošević je rekao da nije hteo da potpiše sporazum u Rambujeu jer bi to značilo okupaciju zemlje.

Foto

Do Kosmeta putovali i drumovima uže Srbije

Petrič se, međutim, pozvao na Dejtonski sporazum, koji je Milošević potpisao nekoliko godina ranije, a koji ima iste odredbe o korišćenju teritorije SRJ - zemlje, vode, vazduha - za potrebe trupa NATO-a.

Istog dana, u utorak, Peter Šider, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, u poseti Beogradu doneo je "spisak obaveza" SRJ, među kojima se našla i ratifikacija Dejtonskog sporazuma za BiH.

Da li bi ratifikacija Sporazuma značila ono što Milošević kaže - okupaciju zemlje?

Goran Svilanović, savezni ministar inostranih poslova, kaže da se Dejtonski, kao i svaki drugi međunarodni sporazum, primenjuje od dana potpisivanja, a ne ratifikacije. To, kaže on, ništa bitno neće promeniti u korišćenju teritorije SRJ, jer se Jugoslavija obavezala još od 1995, kad je Sporazum potpisan, da će ga poštovati.
- Još pre nekoliko meseci pripremljen je predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma, i samo je do onih koji sastavljaju program, sednice Vlade i Skupštine kad će se naći na dnevnom redu - kaže Svilanović.

Da će Sporazum ratifikacijom na Skupštini dobiti snagu unutrašnjeg zakona zemlje, za "Glas" je potvrdio i prof. dr Predrag Simić, savetnik predsednika SRJ.
- Ne verujem da će doći do toga da strani vojnici koriste našu teritoriju bez odobrenja, a samo na osnovu potpisanog Dejtona. Jedan od razloga je i mogućnost povlačenja stranih misija iz okruženja. Tome naročito idu u prilog američki stavovi o nepriznavanju Međunarodnog krivičnog suda. Naša zemlja je preuzela sve obaveze iz Dejtonskog sporazuma, a ratifikacija za nas predstavlja samo njihovu potvrdu. Pošto je već u skupštinskoj proceduri, ne verujem da će tu biti nekih većih nesuglasica. Zvanični Beograd svakako podržava ratifikaciju - objašnjava Simić.

Iznad i izvan zakona

U Dodatku "B" Aneksa 1-A Dejtonskog sporazuma, pod "c" i nazivom "Sporazum između SRJ i NATO u vezi s tranzitnim aranžmanima za operacije mirovnog plana", piše u članu 2 da će Vlada SRJ dopustiti slobodan tranzit kopnom, železnicom, drumom, vodom ili vazduhom sveg osoblja i tereta, opreme, robe i materijala svake vrste, uključujući oružje, koje je NATO-u potrebno za izvršenje operacije, kroz teritoriju SRJ. Vlada SRJ je obavezna da osigura ili pomogne sredstva koje NATO odredi kao potrebne za tranzit po najnižim troškovima. Isto tako, NATO je izuzet od uobičajene carinske procedure, jer je Vlada SRJ obavezna da olakša kretanje osoblja, vozila i materijala preko korišćenih luka, vazduha ili puta. Tako ni vozila, brodovi ni avioni NATO-a ne moraju da podležu registrovanju, dozvolama i komercijalnom osiguranju, kao ni porezu, a mogu da se kreću po domaćoj teritoriji bez plaćanja naknada. Sve osoblje, koje uživa povlastice i imunitet, poštovaće zakone SRJ u meri u kojoj su kompatibilni s poverenim zadacima. Vojno osoblje NATO-a u svim okolnostima podleže isključivo jurisdikciji svojih država, u odnosu na svaki krivični ili disciplinski prekršaj, koji eventualno počini u SRJ. NATO-u je dopušteno da vodi vlastite telekomunikacijske službe, što obuhvata i pravo na korišćenje raspoloživih sredstava, da bi se osigurala potpuna sposobnost komuniciranja i pravo na besplatno korišćenje celog elektromagnetskog spektra u tu svrhu.

Milošević je, kaže Simić, još potpisom od 23. novembra 1996. omogućio stranim vojnicima da koriste teritoriju SRJ. A prve trupe danskog vojnog kontigenta sa teškim naoružanjem prošle su još 1995. kroz Pančevo. Snage Ifora su koristile aerodrom u Surčinu za transport ljudi i naoružanja.
- Potpisom na Dejtonski sporazum naša zemlja, jedan od garanata tog sporazuma, obavezala se na dozvolu korišćenje teritorije za transport vojske i teškog naoružanja za potrebe misije u BiH - tvrdi Simić.

Ista odredba, pa i čak i pisac sporazuma, naglašava Simić, našli su se i u Rambujeu, ali je Milošević tada odbio da potpiše taj sporazum.
- Na to sam više puta ukazivao, ali mislim da pravi razlog odbijanja zna samo Milošević. Kao odgovor se nameće samo njegova procena političke pozicije u tom trenutku, čime bi se moglo protumači i to što Dejtonski sporazum nikad nije izneo pred Saveznu skupštinu - kaže Simić.

On dodaje da je Dejton ipak zaustavio najveće krvoproliće na Balkanu - rat u Bosni, te da bi svaka njegova revizije donela samo probleme.
- Već sada imamo zahteve nekih nevladinih organizacija, kao što je Međunarodna krizna grupa, na primer, za izmenama Dejtonskog sporazuma. Oni zahtevaju da se ukinu entiteti. To je, podsećam, i dovelo do rata u Bosni. Mislim da bi bilo kakve izmene za nas bile prosto neprihvatljive - kaže Simić.

U međuvremenu je i Pedi Ešdaun, sadašnji administrator međunarodne zajednice za BiH, iskazao nezadovoljstvo Dejtonskim sporazumom.

Svilanović, međutim, kaže za "Glas" da nema nikakve sličnosti između Dejtonskog sporazuma i Rambujea, kao što se spekuliše.
- To što svi insistiraju, pa i Savet Evrope, da Jugoslavija poštuje i ratifikuje Dejton, kao što se to traži i od Hrvatske, jeste zbog očuvanja integriteta BiH po ovom sporazumu. Stav naše vlade je da u potpunosti podržava BiH, formiranu prema Dejtonskom sporazumu, a to znači dva entiteta - objašnjava ministar Svilanović.

B. RISTIĆ
D. ĆIROVIĆ


vesti po rubrikama

^tema

17:05h

"Glas" istražuje: Šta će se desiti s nezavisnošću Jugoslavije kad savezni parlament ratifikuje Dejtonski sporazum?

17:20h

"Glas" pita: Kada ćemo putovati u Evropsku uniju bez viza?

 



FastCounter by LinkExchange