BEOGRAD - Smanjenje poreza na finansijske transakcije, trebalo bi da dovede do pada cene kapitala od 0,6 do 1,2 odsto, smatra republički ministar finansija, Božidar Đelić. Međutim, većina banaka još uvek kalkuliše za koliko će, i da li će uopšte smanjiti svoje kamate.

Bankari, svi odreda, imaju spreman odgovor na drastičnu razliku u visini pasivne kamate koju daju, na primer za deviznu i dinarsku štednju građana, i duplo ili trostruko veću aktivnu kamatu, koju uračunavaju preduzećima, pri odobravanju kratkoročnih ili dugoročnih kredita. Svi se, po pravilu, pozivaju na rizik ovih kreditnih plasmana, a istovremeno tvrde da svaki kredit odobren malim i srednjim preduzećima u roku i naplate.

		Porez i na bančinu kamatu - Našu minimalnu kamatnu stopu sa prošlogodišnjih 24 odsto smanjili smo na 12 odsto. Smanjenje poreza na finansijske transakcije je pozitivna mera, mada je ovakav porez u svetu neuobičajen, pa bi ga trebalo u potpunosti ukinuti. Takođe, banke u Srbiji moraju da plaćaju porez na promet na prihode od kamata od 20 odsto, što takođe povećava kamatne stope, kaže Klaus Miler, generalni direktor "Majkrofajnens banke". Inače, ova banka je ove godine malim i srednjim preduzećima odobrila 1.522 kredit, u ukupnom iznosu od 14,2 miliona evra. Za obrtna sredstva se daju krediti do 15.000 evra sa rokom vraćanja do 18 meseci. Krediti veći od 15.000 evra odobravaju se za osnovna sredstva, sa rokom otplate do dve godine.

"Vojvođanska banka" je među prvima od pre par dana smanjila visinu kamate i ona sada na mesečnom nivou iznosi 1,8, umesto dosadašnjih 2,6 odsto.

- Smanjenje kamate je usledilo nakon snižavanja poreza na finansijske transakcije, a posledica je pre svega povećane dinarske štednje građana i veće likvidnosti u privredi. O tome najbolje govori podatak da su svi krediti koje je naša banka odobrila malim i srednjim preduzećima, a koji su u toku ove godine stigli za naplatu, u potpunosti vraćeni, kaže Zvonko Gobeljić, direktor beogradske filijale "Vojvođanske banke". Prema njegovim rečima, visina kamate na godišnjem nivou sada iznosi od devet do 20 odsto, zavisno, od roka vraćanja i vrste kredita.

- Najpovoljnije kredite, uz jedan odsto mesečne kamate, odobravamo preduzećima koja ih vraćaju iz deviznog priliva, dok je za ostale kamata 1, 8 odsto, precizira Gobeljić.

I u "Delta banci" se uveliko razmišlja o smanjenju dosadašnjih kamata.
- Pripremamo predlog o smanjenju kamata, jer se tek od 1. jula primenjuje odluka o smanjenju poreza na finansijske transakcije. Do sada, nismo smanjivali kamatne stope, ali smo produžili rokove za vraćanje potrošačkih kredita sa šest meseci na godinu dana i sa godinu na dve godine. Za građane je to daleko veća pogodnost u odnosu na smanjenje kamate, kaže Marija Šutanovac, direktor marketinga "Delta banke". Ova banka, preduzećima odobrava kredite sa kamatom od jedan i po odsto mesečno, do sedam i po odsto na godišnjem nivou. U "Delta banci" tvrde da oročena sredstva deviznih štediša ne koriste za kreditiranje privrede, već samo za odobravanje potrošačkih kredita.

Z. Mihajlović