[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 30. jun 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

GLAS ISTRAŽUJE

Kako je skrojen Nacrt zakona o poreskom postupku

Đelić plete gustu poresku mrežu

Ministarstvo finansija je rešilo da Srbe nauči da plaćaju porez

Ono što sada promoviše srpski ministar finansija Božidar Đelić kao dobrovoljnu odluku građanske savesti, ubeđujući građane Srbije kroz često emitovane tv spotove, da je plaćanje poreza njihova najpreča obaveza, ali i neophodnost ukoliko hoće škole, bolnice, domaće filmove i slično - sve ono što se finansira iz državne budžetske kase - postaće uskoro čvrsto kontrolisana obaveza.

Na internet sajtu Republičke vlade, odnosno resornog ministarstva, objavljen je Nacrt zakona o poreskom postupku koji je najavljen kao nedostajući zakonski instrument koji će ubuduće omogućiti poreskim organima da zahvate sve poreske prihode, onemoguće utaje poreza i sticanje imovine bez da se državi da ono što joj pripada.

Ovi propisi su ne samo daleko oštriji od dosadašnjih, već veliki deo normi nije ranije ni postojao i ako se budu dosledno primenjivali, kombinovani na primer sa Zakonom o sprečavanju pranja novca koji od 1. jula stupa na snagu, može se reći da ćemo imati izuzetno gusto sito kroz koje neće moći da se provuku ni poreski zabušanti, ni oni koji su navikli da muljaju sa parama - što je naravno uvek na štetu države i ostalih poreskih obveznika.

Odgovornost za sve

Ovakav poreski zakon, objašnjava advokat Milenko Radić, kompatibilan je propisima u najrazvijenijim zemljama Zapada. Predložena su dobra rešenja, ali nedostaje još jedna karika u celom lancu, a to su oštriji propisi koji normiraju odgovornost onih koji nelegalno ili nenamenski koriste sredstva prikupljena od poreskih obveznika, odnosno korisnika javnih prihoda.
- Ne može se, na primer, zatvorom kazniti poreski obveznik zbog utaje pet hiljada evra, a da se ništa ne desi raznim komisijama koje su šakom i kapom delile državne vile i stanove i nelegalno praktično poklanjale imovinu stvorenu parama poreskih obveznika, naglašava Radić.

Ekipi koja je kreirala ovaj zakon i treba da ga sprovede, ministru finansija Božidaru Đeliću i njegovom pomoćniku dr Dejanu Popoviću, te direktoru RUJP Aleksandru Radoviću može se verovati da će to i uspeti, jer su ljudi školovani napolju, u zemljama gde je država najopasnija kada joj se ošteti poreska kasa, dobro su im poznati poreski propisi i način kako da ih primene.

Šta ovaj zakon donosi? Pre svega da ništa ne može ostati neoporezovano, pa se tako pri utvrđivanju poreske osnovice uzima i prikriveni pravni posao, kao i prihod, dohodak, dobit ili imovina ostvareni bez pravnog osnova i na nju se, takođe, plaća porez. A da ne bi bilo više slučajeva, poput bivšeg srpskog premijera Mirka Marjanovića koji nije znao da ima račun u Švajcarskoj, kao ni ko se drznuo da mu taj račun puni, predviđeno je da poreski obveznik mora da obavesti poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju bilo kojeg računa kod banke u zemlji ili inostranstvu u roku od pet dana.

Takođe, nijedno lice neće moći da otvori bilo koji račun ukoliko banci ili nadležnom organu ne dostavi svoj poreski broj, dok su banke i svi drugi organi koji vode dinarske i devizne račune građana dužni da ih dostave upravi prihoda. Tako će, objašnjava advokat Milenko Radić, poreski organ imati podatke o računima otvorenim u zemlji ili inostranstvu i moći će da ih po potrebi blokira.

Drugim rečima, kada ovaj zakon bude usvojen, neće više moći da se dogodi, kao ranije, da neko ne plaća porez na stan, kola ili obavljanje delatnosti, a da je uprava prihoda bespomoćna i ne može prinudno da naplati poreze i doprinose, mada ta lica istovremeno poseduju račune u svetu ili zemlji, na kojima leže lepe pare. Praktično, pritiskom na dugme i za nekoliko sekundi uprava prihoda će moći da ima pravo stanje i da izda nalog za blokadu računa takvog poreskog obveznika.

Može i prisluškivanje

Zakon o poreskom postupku ne obavezuje samo poreske obveznike, već i sva druga pravna i fizička lica, da u skladu sa njim pruže poreskim organima tražene informacije ili dostave dokumente o drugom poreskom obvezniku. Od toga su izuzeti sveštenici, advokati, poreski savetnici, revizori i lekari, dok ih sam poreski obveznik ne oslobodi čuvanja tajne.
Poreski organi dobili bi mnogo veća ovlašćenja, pa na primer finansijska policija može neko lice lišiti slobode, a istražni sudija, na predlog državnog tužioca, može narediti finansijskoj policiji prisluškivanje ili policijski nadzor i koristiti i druga tehnička i optička sredstva, ukoliko postoji sumnja da su sama ili uz tuđu pomoć izvršila poreska krivična dela. Sve u svemu, nema više šale.

Iako ovaj zakon nema takvo dejstvo, pojedine njegove odredbe u stvari imaju povratno dejstvo, što će reći da ispod poreskog malja neće moći da se provuku ni radnje iz prošlosti, odnosno lica koja ne mogu da dokažu poreklo svoje imovine. Zakonodavac polazi od pretpostavke da niko ne može da stekne imovinu, ako ona nije bila predmet oporezivanja, osim u slučaju nasleđivanja, kada se ne plaća porez. (Porez se, inače, plaća i na poklone.)

Ako poreska uprava utvrdi da neko poseduje imovinu, a ne postoje dokazi da je ona stečena legalno, u ovom slučaju i uz plaćanje poreza, vršiće se "unakrsna procena" poreske osnovice. Moglo bi se reći da zakonodavac ništa nije zaboravio, jer se prilikom takve procene uzima u obzir, na primer, vrsta delatnosti poreskog obveznika, da se ne bi moglo dogoditi da neko "farba nebo i od toga je bogat kao krez". Zatim se gleda visina novčanih sredstava na računu, pa ukupna lična imovina poreskog obveznika i članova njegove porodice- stanovi, kuće, poslovni objekti, automobili i drugi dokazi o bogatstvu- kako bi se stalo na put praksi da se sve to prepisuje na decu i svastike, kako bi se izbeglo plaćanje poreza.

U unakrsnoj proceni poreske osnovice vršiće se i analiza promene u neto imovinu, ili pojednostavljeno rečeno da li se njeno nastajanje poklapa sa direktorskom ili nekom drugom funkcijom poreskog obveznika, ratom ili hiperinflacijom, vremenom kada su se inače "rodili" mnogi današnji biznismeni. Ova vrsta procene podrazumeva i visinu realne zakupnine nepokretnosti poreskog obveznika, visinu kapitala plasiranog u akcije ili udele, obim njegovog poslovanja, vrstu i broj poslovnih partnera, analizira se stvarna mogućnost proizvodnje...

Na kraju poreski organ upoređuje rashode poreskog obveznika i članova njegove porodice i visinu prihoda na koje se plaća porez i na osnovu svega zaključuje da li je moguće da neko ko je nosio gajbice, kako je to objašnjavala jedna poznata mama, poseduje ogromnu imovinu i bogatstvo. I naravno u skladu sa tim određuje se i realni porez.

Ne vredi više vađenje ni na nasleđe ili poklone, jer se i o tome moraju dati dokazi, a u međunarodnoj proveri i saradnji poreznika lako se mogu proveriti širokogrude tetke sa Zelanda.

Ako se ima u vidu da poreski organ, ukoliko je propustio da donese rešenje ili da naplati porez, to može učiniti u roku od pet godina i da zastarelost prestaje ukoliko se postupak pokrene makar i jedan dan pre isteka tog roka, ali da ukupno do apsolutne zastarelosti može da protekne najviše deset godina- očito je da će poreski organi imati mogućnost da bace pogled unazad na solidno razdoblje u protekloj deceniji, praktično da "dobace" negde do 1992, što je i najinteresantniji period za stvaranje raznoraznih bogatstava za vreme prethodnog režima.

Drugim rečima, ako su se neki izvukli iz domašaja čuvenog zakona o ekstraprofitu, jer su bili pametni pa sakrili tragove, imovinu ne mogu da sakriju, i lepo mogu doći pod odredbe ovog zakona, barem u delu plaćanja poreza - za ubuduće svakako, a za prošlost kroz opisanu proveru kako su je stekli. Zakon o poreskom postupku, dakle, objašnjava advokat Milenko Radić, stvara uslove da se preispita deo prošlosti, odnosno legalnost sticanja dela imovine pojedinih lica.

Sve u svemu, Đelićevo ministarstvo je rešilo da Srbe nauči da plaćaju porez i da je to obaveza, čije se neispunjavanje ne oprašta. Sve po skali izbegnutog plaćanja obaveza sledi zatvor od godinu dana i novčana kazna, pa od jedne do deset godina ako izbegnuto plaćanje prelazi milion dinara- pa ko voli nek izvoli. Ko uvredi, zlostavi, preti da će napasti, ili napadne ne daj bože službeno carinsko ili poresko lice u obavljanju poslova kontrole, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

Ko poželi da izvrda poresku obavezu, pa falsifikuje ili dostavi netačne dokumente može lepo da računa na zatvor od tri meseca do godinu dana. I tako redom, a ima i za službenike poreske uprave- ako im padne na pamet da neovlašćeno drugom licu saopšte ili dostave podatke koji predstavljaju poresku tajnu, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^tema

17:05h

Glas istražuje: Kako je skrojen Nacrt zakona o poreskom postupku

17:25h

Ko je ovaj čovek - Miroslav Šolević

 



FastCounter by LinkExchange