Rad na pozornici je naporan, ukoliko niste baš ludi za svirkom, a ja na žalost nisam. To mi teško pada, radije bih ostao kući i pisao, snimao, slikao... Sviđa mi se da budem na pozornici na prva tri, četiri koncerta. Posle toga mi stvarno bude dosadno.

Mada je snimljen ranije, mnogi smatraju da ste novi album 'Heathen' radili posle 11. septembra. Da li ste bili jako depresivni dok ste snimali te pesme?
- Često se osećam izolovano, naročito u rane jutarnje sate. Imam osećaj kao da me prati duša moje senke. To me uvek vuklo ka stvaranju. Mislim da imam puno sreće što pišem i slikam i što sam svoju anksioznost uspeo da usmerim ka te dve aktivnosti. Na ovakvu atmosferu albuma navuklo me je to što sam kao nacrt koristio Štrausove pesme iz ciklusa "Četiri poslednje pesme". Samo se nadam da ovaj album neće biti "Dejvidovih poslednjih 12 pesama".

Da li ćete porodicu - suprugu Iman i kćerku Aleksandriju - voditi sa sobom na turneju?
- Ovoga puta ne. Leksi je premala za takav put, ima samo dve godine. Zato ne radim svetsku turneju. Radim tri nedelje u Evropi, onda se vraćam i radimo nekoliko koncerata na Istočnoj obali, uključujući dva ili tri u Njjorku, gde mogu da idem kući svake večeri. Onda na desetak dana na Zapadnu obalu, što nije baš veliki put.

Rad na pozornici je naporan, ukoliko niste baš ludi za svirkom, a ja na žalost nisam. To mi teško pada, radije bih ostao kući i pisao, snimao, slikao, sve one lepe stvari koje možete da radite kod kuće. Šta mogu, nisam baš najprirodniji izvođač na svetu. Sviđa mi se da budem na pozornici na prva tri, četiri koncerta. Posle toga mi stvarno bude dosadno. Ne živim za publiku i sve to. Rastuži me kad vidim izvođače koji živnu kad izađu pred publiku, jer ja živnem kad se vratim kući!

Ipak vas smatraju sjajnim izvođačem, i na turneju idete s Mobijem...
- Pa, mogu ja to, samo što mi to nije baš prvi izbor u životu. Mobi i ja smo već neko vreme dobri prijatelji i dobro je što ćemo raditi zajedno. I komšije smo, živimo nekoliko ulica jedan od drugoga. Još pre nego što smo se sreli mene je zaintrigirala njegova muzika i njega moja. Kad sam ga sreo sredinom devedesetih bio je u svojoj pank fazi i učvrstili smo prijateljstvo. Već ranije je radio par mikseva za mene, napravio je sjajnu verziju "Dead Man Walking". Mislim da će naši nastupi biti fina mešavina. S nama će, naravno, nastupati i Busta Rhymes.

A vaš sin, koji je diplomirao filozofiju na univerzitetu Vanderbilt?
- On sad radi na filmu. Ne zanima ga rad ispred kamere, samo iza. Vrlo je zadovoljan. Prilično dobro se snašao u Londonu, radi spotove i filmove. Odličan je, srećan u zanimanju koje je izabrao. Mislim da je hteo da dopuni svoje stvaralaštvo filozofijom koju je studirao, da izvede zanimljiv pomak u režiji. Na taj način želi da bude autor. Voleo bih da radim s njim, ali on insistira da sve radi sam dok se ne probije i sve to. Voleo bih da mu makar posle toga napišem malo muzike ili neki saundtrak.

Da li ćete i dalje da glumite? Šta je sa videospotovima?
- Glumačkih planova nemam. Zadovoljan sam svojim životom ovakvim kakav jeste. Moja jedina ambicija je da nastavim da pišem i snimam, jer mi to trenutno dobro ide; želim da iskoristim taj dotok pozitivne energije. Neću da pravim videospot s ovog albuma. Gde bih ga puštao?

Ciljna grupa za MTV su oni između 9 i 17 godina, a ja baš i ne spadam među omiljene izvođače za tu kategoriju publike. Moram da tražim druge načine da doprem do publike, uglavnom preporukom od usta do usta. Srećom, prilično dobro se snalazim sa internetom, tako da mogu dosta dobro da razglasim stvari tim putem. Dosta se angažujem na tome, svakog jutra sat vremena proveravam šta ima i da li sajt funkcioniše kako treba. Čak sam morao da malo smanjim boravak na vebu jer mi nije ostajalo dovoljno vremena za porodicu.

Šta mislite o načinu na koji internet menja muziku?
- Pa, sve to ide u jednom određenom smeru. Internet će neminovno odgristi veliki deo muzičke industrije i bojim se za diskografske kompanije. Mislim da one neće moći da prežive radeći na isti način na koji su radile ranije.