Podvrška crkva je izgrađena 1606. godine. U njoj se nalaze mošti velikomučenika Haralampija. Ikonostas, poznatiji pod imenom Carske dveri, napravljen 1665. godine, na izložbi u Parizu je dobio prvu nagradu.

Izgradnja konaka pored crkve u Podvrhu, kraj Bijelog Polja, podelila je tamošnje meštane. Naime, i pored dobijenih dozvola i već započetih radova na gradnji konaka, porodica Balšić tvrdi da je van pameti graditi konak gde ga nikada nije bilo, a moralno pravo na takvo mišljenje im daje istorija njihove porodice koja je dala 13 sveštenika. Predstavnici Crkvenog odbora i SPC, međutim, kažu da je to veštački izazvan problem i da nema nikakvih prepreka za podizanje konaka.

Podvrška crkva je izgrađena 1606. godine. u njoj se nalaze mošti velikomučenika Haralampija. Ikonostas, poznatiji pod imenom Carske dveri, napravljen 1665. godine, na izložbi u Parizu je dobio prvu nagradu, a u ovoj crkvi je nađeno i poznato Divoševo jevanđelje. Pored crkve se nalaze zidine, čije poreklo nije tačno utvrđeno. Dok jedni tvrde da su to ostaci nekadašnjeg manastira, drugi kažu da su to samo bile kuće sveštenika. Upravo na tom mestu sada se gradi manastirski konak.

		Saglasnost bez primedbi Čedomir Marković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ističe da su stručnjaci ove ustanove dali saglasnost na idejni projekat izgradnje manastirskog konaka kod crkve u Podvrhu, koji je podnela srpska pravoslavna crkva. - Naša stručna služba zaključila je da su u svim domenima ispoštovane sve spomeničke i ambijentalne vrednosti i dala saglasnost bez ikakve primedbe. Prema idejnom projektu, konak će biti postavljen na mestu gde se svojevremeno nalazila neka crkvena zgrada, ali tako da će lako biti uklopljiv u novi kompleks. Biće građen u tradicionalnom stilu i sa tradicionalnim materijalima, naglašava Marković.

Po rečima Milisava Đurovića, predsednika Crkvenog odbora, 22. aprila prošle godine je doneta odluka da se do crkve dovede struja i voda i postavi spomen-česma.

- U međuvremenu, Odbor je došao na ideju da počne sa akcijom prikupljanja pomoći za izgradnju konaka. Glavni donator je Zoran Popović iz Beograda, poreklom iz Pećarske kod Bijelog Polja, koji je odlučio da pomogne izgradnju konaka u spomen svoje majke Milice. Kamen temeljac je postavljen 2. juna, uz prisustvo episkopa Joanikija. Planiramo da konak, čija izgradnja će koštati 130.000 maraka, bude pokriven do 19. avgusta, kada se u Podvrhu održava sabor, kaže Đurović.

Na drugoj strani, porodica Balšić ističe da je van pameti praviti od crkve manastir i to na ostacima tri kuće u kojima su živeli popovi, te da ih je Crkveni odbor u svim svojim odlukama zaobišao.

- Konaci tu nikada nisu bili, a u Crkveni odbor nas niko nije zvao. Oni su se prošle godine sakupili kod crkve i sami odlučivali o svemu, sami sebe izabrali, kao da mi tu ne postojimo. A upravo smo mi ti koji bi trebali da budemo najpozvaniji da o tome odlučujemo, jer smo vekovima čuvali, štitili i davali sveštenike u podvršku crkvu, pričaju uglas Danilo i Ranka Balšić.

Problem je, po njima, nastao onda kada je postalo jasno da će njihov sin Nebojša biti 14. sveštenik iz Balšića i služiti baš u ovoj crkvi. Kao dokaz za to, pokazuju svešteničku odeždu koju je Nebojši poklonio Časlav Popović, sin Dušana Popovića, poslednjeg sveštenika u ovoj crkvi.

Njihov sin Nebojša kaže da je suština svega da se njemu onemogući pristup crkvi, da vrši službu.

- Izgradnja konaka je devastacija i spomenika i svetog Nikole kome je crkva posvećena. Crkvu pretvarati u manastir, to stvarno nema nikakvog smisla, kao ni na zidinama gde su bile kuće graditi konak. Mitropoliji crnogorsko-primorskoj su crkve date da se njima služe, a ne da ih zloupotrebljavaju. Da ih danas pretvaraju u manastire, kaže Nebojša Balšić i dodaje da je ubeđen da Crkvenom odboru neće biti dozvoljeno da grade konak.

Sveštenik Jovan Tomović potvrđuje kako je činjenica da su u manastiru najviše službovali sveštenici Balšići, među njima i deda ovih Balšića, te da niko ne spori da oni polažu moralno pravo da čuvaju manastir, jer su dali 13 sveštenika.

- Istoriji, međutim, nije poznato da je to zemljište od pet i po hektara bilo ne njihovo, nego bilo čije vlasništvo. Njima nikada niko nije branio da se koriste tim zemljištem i, evo, i sada ga koriste za ispašu stoke. Crkva oko izgradnje ovog konaka nema nikakvog problema, a problem pokušavaju da naprave sami Balšići. Oni su napadali ljude koji su dolazili da rade, gađali ih kamenjem i bili smo prinuđeni da tražimo zaštitu od policije, kaže sveštenik Tomović.

Izgradnja konaka, u međuvremenu, napreduje, a sukob između Balšića i Crkvenog odbora dobiće svoj epilog na sudu. Kao što je, uostalom, nama i svojstveno.

ZVONKO PRIJOVIĆ