[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 15. jun 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

Značaj ispitivanja javnog mnjenja i koliko mu naši građani veruju?

Govorimo i što (ne)mislimo

Svi ispitanici u anketama nisu podjednako iskreni i svoje političko opredeljenje najčešće kriju baš oni koji imaju ekstremne stavove

Ispitivanje javnog mnjenja predstavlja osnovno polazište političkog marketing i sprovođenja svake političke akcije, a danas je postalo i jedan od osnovnih metoda istraživanja: ekonomskog, političkog i kulturnog života svake zajednice. Javno mnjenje je varijabila koja nam ukazuje šta se događa sa mnjenjem po pitanjima od opšteg društvenog interesa .

Način komuniciranja političara sa biračima predstavlja samo središte i suštinu političkog života svake zajednice. Komunikacija između političara i birača odvija se na dva plana: racionalnom i emocionalnom. Naša politička praksa pokazala je da niko od plitičara, ama baš niko, nije do 5. oktobra 2000. godine, sistematski proučavao i primenjivao osnovne zakonitosti političkog ponašanja.

Prava je sreća što su se još u Miloševićevoj eri formirale profesionalne agencije za ispitivanje javnog mnjenja, što su ovim istraživačkim postupkom počeli ozbiljno da se bave instituti društvenih nauka i tako oživeli i profesionalne subdiscipline: reklamu, odnose sa javnošću i politički mar.

Da su podaci dobijeni ispitivanjima javnog mnjenja nevažni, sigurno da SAD ne bi ispitivale građane u više od sto zemalja sveta preko svojih državnih agencija ili nevladinih organizacija stvarajući baze podataka na osnovu kojih kasnije formiraju svoju spoljnopolitičku i ekonomsku strategiju.

Međutim, veliki umovi sveske misli bili su često nepoverljivi prema javnom mnjenju jer su u njemu videli prolazni i kolebljiv element, a ne postojanu vrednost. Da su prognoze proizašle iz javnomnjenjskih ispitivanja često i pogrešne, pokazali su propusti u našem javnom mnjenju kada su na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji (2000. godine) svi ispitivači „omašili" sa neuvažavanjem mogućnosti da se Stranka srpskog jedinstva može naći u parlamentu.

Sličan propust napravili su ispitivači javnog mnjenja u Francuskoj na poslednjim predsedničkim izborima, kada su Le Pena proglasili za autsajdera. Međutim, ova dva primera govore da svi ispitanici u anketama nisu podjednako iskreni i da svoje političko opredeljenje najčešće kriju baš oni koji imaju ekstremne stavove koji odudaraju od uobičajenih političkih trendova koji su u tom trenutku u modi.

Ako pođemo od činjenice da imidž predstavlja niz asocijacija koje imamo o državi, nekom čoveku, proizvodu, onda subjektivna slika stvarnosti počiva na teoriji generalizacije, tj. uopštavanja. Da bismo došli do pozitivnog niza asocijacija, moramo se u prvom redu osloboditi nekih ubeđenja, stavova i verovanja koji su od početka raspada treće Jugoslavije nepovoljno delovala na osmišljavanje i vođenje propagandne akcije.

Prvo treba da se oslobodimo mita o značaju istine i pravde, jer živimo u uverenju „da istina uvek mora da pobedi". Ovu zabludu često su u javnim nastupima upotrebljavale naše najviše političke ličnosti iz prošle Miloševićeve ere, što smo na kraju skupo platili kao građani i država. Nepravda i laž sve češće nas dovode pred svršen čin, jer ih nismo predvideli i nismo im na vreme parirali na adekvatan način.

Drugi mit kog treba da prevaziđemo je mit o „braći" zasnovan na hrišćanskoj tezi da su svi ljudi braća i da brat uvek pomaže bratu. Treći štetni mit o koristoljubivosti kao sramoti, udaljava nas od strateških interesa i sprečava nas da svim sredstvima zastupamo svoje interese. Zar postoji veća nesreća za neki narod od njegove nezainteresovanosti da brani svoje interese. Naša četvrta zabluda je predrasuda da je propaganda svojevrsna veština laganja i da u tome leži tajna njenog uspeha.

Međutim, svima je danas jasno da je propaganda koja donosi uspeh bazirana uvek na istini, jer laž kad-tad upropasti svaku akciju. Peti mit koji nam je učinio veliku štetu, a čini je i danas, jeste mit o narodnoj masi - po kome javno mnjenje nije važno već je najvažnije mišljenje političara pripadnika vladajuće elite. Šesti je mit skopčan sa krivicom za raspad Jugoslavije koja je bačena na pleća marginalnih ličnosti iz bivših jugoslovenskih republika, a ne uzimaju se u obzir moćnici globalnog neoliberalizma i kreatori svetske politike.

Sedmi mit vezan je za propagandu koja se svodi samo na negacije, oponiranja i omalovažavanja (na ratno huškanje) dok je pozitivno usmerena reklama uvek najuspešnija. Osmi mit je vezan za isključivo pravdanje i negaciju ponavljanja, mada je opšte poznato da je suština propagande u neprestanom ponavljanju.

Na kraju ove priče o javnom mnjenju prezentiraćemo rezultate ankete obavljene sa 1020 ispitanika u Srbiji bez Kosova i Metohije, čiji je cilj bio da otkrije da li građani Srbije veruju u rezultate anketa.

Vinko Đurić


vesti po rubrikama

^tema

17:05h

Značaj ispitivanja javnog mnjenja i koliko mu naši građani veruju?

17:15h

Spisak sahranjenih u Grobnici zaslužnih građana do 1997. (2)

17:35h

Ko je ovaj čovek - Zinedin Zidan

 



FastCounter by LinkExchange