GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


REAGOVANJE

Ko je stručnjak, a ko priučen

„Postoji bar nešto u RTS-u oko čega se generalni direktor Crkvenjakov i ja slažemo, a to je da u Kući ima mnogo neznalica"

Izjava gospodina Crkvenjakova na konferenciji za novinare 4.6. 2002, kada me je predstavio kao "ženu koja je po struci video mikser, a koja je u vreme Milanovića uznapredovala do glavnog reditelja Informativnog programa", upravo je dobar primer ko je stručnjak, a ko priučen u televizijskom poslu.

Dakle, struka koja mi se od strane direktora Crkvenjakova, čini se sa omalovažavanjem, imputira, je video mikser. Šta je to?
Posao video miksera ili simultanog montažera je tipično televizijsko zanimanje koje se svuda u svetu veoma ceni i izuzetno dobro plaća. Montaža je osnovna azbuka filmskog i televizijskog jezika, pa se i kod nas akademski izučava već više od dvadeset pet godina, na Katedri za montažu Fakulteta dramskih umetnosti (FDU).

Iz ove oblasti brane se i magistarski radovi. Na istom fakultetu postoje još katedre za režiju, kameru, tv produkciju, dramaturgiju, glumu itd. Uzgred, kao montažeri svoje rediteljske karijere započeli su Kokan Rakonjac, Džordž Lukas, Luis Bunjuel (radio sinhronizacije) i mnogi drugi. Najpoznatiji teoretičar jezika montaže i rodonačelnik današnjeg video spota je Sergej Ejzenštajn, a jedan od zaljubljenika u montažu bio je i Andrej Tarkovski.

Kada je 1986. tadašnji rukovodilac TV produkcije i reditelj Moma Martinović odlučio da u Televiziju uvede visoko školovane i stručne televizijske kadrove, ja sam se sa diplomom pomenutog fakulteta i prosečnom ocenom 9, nakon javnog konkursa, našla u stalnom radnom odnosu na poslovima simultanog montažera (video miksera).

Nažalost, u vreme samoupravljanja i radničkih saveta, kada su dominirale interno priznate kvalifikacije, a najvažnija je bila moralno-politička podobnost, pojava mladih ljudi sa fakultetskim diplomama izazivala je prilično negodovanje. Što se tiče rukovodstva Kuće, za njih su najpoželjniji kadrovi bili crveni barjaktari aktuelne politike, a to su najčešće bili novinari koji su uređivali i vodili Drugi dnevnik.

Arhitekta Aleksandar Crkvenjakov dobro poznaje to vreme. Pošto montažeri u tu kategoriju kadrova nisu spadali, moja diploma nije bila poželjna, pa sam primala platu izjednačenu sa srednjoškolcima. Isti slučaj bio je sa svim mojim akademskim kolegama, montažerima.

Sedam godina sam se borila za svoj akademski status, ali kako su na poslove video miksera vremenom dovođeni samo kadrovi sa srednjom školom, situacija je za mene postala beznadežna. Zato sam odlučila da pređem na mesto reditelja, gde se diploma istog fakulteta, na svu sreću, priznavala. Ali, i ta moja borba je trajala tri godine.

Kada su dolaskom D. Milanovića na mesto direktora, 1996. i vozači, i portiri i kuriri preko noći postajali urednici, producenti i reditelji, dobila sam i ja saglasnost da pređem na poslove reditelja (ono »glavni reditelj« je inače interna oznaka za reditelje sa diplomom FDU, pošto ih ima i bez škole). Pa i tada me je Jovan Ristić, pomoćnik gen. direktora, bukvalno izbacio iz kancelarije rečima: "Marš napolje, dok sam ja ovde, ti nećeš biti reditelj!" Morala sam zbog toga da pređem u Informativni program, u redakciju Aktuelnosti, gde Ristić nije imao uticaja.

Od marta 1996. do kraja 1998. moje "napredovanje" kao glavnog reditelja u ovoj redakciji je krunisano povećanjem platnog koeficijenta za ukupno 0,40, dok je osnovcima, zanatlijama i srednjoškolcima u istom programu povećanje iznosilo i do 1.5. Tako sam ja, kao reditelj, radila sa asistentima i pomoćnicima režije, ali i vozačima koji su imali veću platu od mene.

Moj prelazak iz Informativnog u Kulturno-zabavni program 1999. trajao je pet meseci. Toliko je vremene D. Milanoviću trebalo da mi potpiše rešenje. Od jula 1999. "počastvovana" sam sa 18 meseci prinudnog odmora (60% plate) koji je prekinut 5. oktobra 2000.

Nikada nisam dobila nijednu ekstra varijabilu, stan, kredit, nagradno putovanje, rukovodeće mesto.
Toliko o mom "napredovanju" u RTS-u za 17 godina radnog staža i sa diplomom FDU, za vreme Milanovića, Vučelića, Bjeletića, Vica i Mitevića.

Ipak sam najviše "napredovala" 17. maja ove godine, kada sam od strane direktora Crkvenjakova udaljena sa posla zbog ličnih stavova u vezi rada uredničkog tima Informativnog programa iznetih u pismima čitalaca „Glasa javnosti" u tekstu „Paralelni svetovi promena u RTS-u", zbog čega sada primam jednu četvrtinu plate, a što iznosi oko 2.300 dinara.

Dakle, koristim ovu priliku da se izvinim čitaocima „Glasa javnosti" zbog pomenutog članka, jer je sada i meni jasno da u RTS-u ne postoje dva paralelna sveta već jedan isti, koji je samo zamenio svoj crveni barjak. Kako će nova reorganizacija RTS-a pod novim barjaktarima izgledati, već mogu da zamislim.

Ivona Živković,
diplomirani filmski i tv montažer, tv reditelj i pisac,
Beograd


PITANJE

Dokle u lažima i varkama

„Otac je svoje poistovetio sa sobom" i „Društveno ubistvo porodice"

Normalno g. M. Kostiću, svoju porodicu volite kao sebe i više od toga, u suprotnom - to nije porodica.
Ako je!? otac uopšte pritisnuo oroz, po mojoj skromnoj pameti, čovek, koji svesrdno pomaže siromašnima u bolesti (iz štampe), teško da će povući oroz na svog sina i ćerku, na svu svoju porodicu.

A ko je odgovoran za povlačenje oroza? Zašto se to ne ispita i ne utvrdi? Neko mora biti odgovoran i mora se pozvati na odgovornost:
- možda neka osoba, koja sprečava ili ometa rad, a nije se sa njom mogao izboriti. U ovoj zemlji je prosto nemoguće dokazati istinu,
- možda vlast - bilo koja - koja štiti a nju niko ne poziva na odgovornost,
- možda veštak, koji ne utvrđuje činjenično stanje, nego ganja - treba uzeti i samo uzeti, oteti i štiti državu i preduzeće i kada nisu u pravu,
- možda sudija koji bezočno i beskonačno vodi postupak 10, 15, 20 godina,
- možda onaj sudija koji beskonačno vremenski - postupak vodi po sporu za raskidanje ugovora, zaključenog u momentu zabrane zaključenja istog,
- možda predsednik suda, koji na urgencije odgovara - predmet se može zagubiti,
- možda sudija, koji završava izdavanje vlasničkog lista bez tereta hipoteke, iako ista postoji,
- možda sudija, koji za jedno održano ročište određuje enormne advokatske troškove - sudske,
- možda, možda, možda.........

A, zašto novinar ne istraži ko je kriv za pritiskanje oroza? Psihijatri nam sve lepo objasne, ali hteli bi da znamo pravi uzrok.

E, u društvu kome su predsednički kandidati Šećeroski, Mujo Lopov, i o kojima javna sredstva informisanja pomno izveštavaju šta i kada rade, u društvu totalne nemoralnosti u svakom pogledu - pitam se da li zaista u takvoj zemlji vredi živeti?

Znam sve dok časni ljudi u vlasti ne donesu prave zakone i kojih se sami moraju pridržavati (cara Dušana), dok se izmene sve koje treba skloniti (i ne samo smeniti nego kazniti, bez obzira kada je nečasno delo učinjeno).

Ili sve dok časni LJudi, umesto na sebe i svoju porodicu (opet sebe), oroz ne usmere na ološ, ovo će se dešavati.
Dokle u lažima i varkama?

Jelena Jovanović,
Beograd


PRIMEDBA

Očistite valjke u štampariji

U Nišu dobijamo „prljave" primerke „Glasa javnosti"

Kao redovan i dobronamerni čitalac „Glasa" osećam potrebu da redakciju upozorim na dve „greške" koje Vam se u poslednje vreme ponavljaju, a koje verujem, uz malo truda možete otkloniti. Naime, mi u Nišu sve češće na trafikama kupujemo primerke vašeg lista u kojima nema „niške strane", što znači da je ona greškom distribucije tiraža otišla u neki drugi kraj Srbije.

Takođe, često dobijamo primerke sa stranicama koje su prljave ili blede, da nije moguće pročitati tekstove na njima. Verovatno se radi o onim pravim primercima koji se bacaju, dok u rotaciji „valjci ne legnu kako treba".

Grafičko-tehnički izgled je inače, po mojoj oceni, najveća slabost „Glasa", koju nadoknađujete dobrim i atraktivnim sadržajima, ali bi me radovalo ako biste i u tom pogledu učinili nešto više u narednom periodu. Smatram i da morate popraviti distribuciju u Nišu, pa i povećati broj primeraka koje šaljete u naš grad, jer već do podne „Glasa" uglavnom više nema na trafikama.

U ime brojnih čitalaca iz Niša želim Vam da i dalje budete dnevnik koji „ne ulepšava stvarnost", kao i da vas i dalje u srpskom novinarstvu „bije dobar glas".

Tomislav Drezgić,
Niš


UTISAK

Zašto je Beograd najlepši

Često se osećam krivim što ne delim sa vama vaše teškoće

Mnogo žalbi, ogovaranja i besa u vašoj (inače izvanrednoj) rubrici. Imam potrebu da napišem nešto lepo, mada ne verujem da ćete objaviti pored tolikih gorućih tema.

Vredi otići u inostranstvo, ako ni zbog čega drugog, onda zbog radosti dolaska u otadžbinu. Dolazim u posetu mom najdražem Beogradu. Treba u životu videti Njujork i Vašington, Majami i Boston, pa spoznati zašto je Beograd najlepši. Rim i Pariz su lepši „na oko", ali, valjda upravo zbog onoga „ svuda prođi , kući dođi", dušu mi ispunjava jedino Beograd.

Često se osećam krivim što ne delim sa vama vaše teškoće preživljavanja i neprijatnosti u neorganizovanom gradu. No, život na Zapadu donosi tegobe i neprijatnosti sasvim drugačije vrste o kojima ću vam pričati. Moram vam reći da su pun frižider i novac za izlazak daleko od toga da budu jedini uslov za formulu uspešnog življenja. Jer, često se nema vremena niti volje za spremanje večere.

Zajedljivcima neću naširoko objašnjavati „zašto sam još uvek u inostranstvu ako toliko volim Beograd", jer bi saznali za činjenice koje ne žele da čuju. Hoću da budete svesni čega imate više nego Zapad (još uvek), a što se može istopiti, zamreti i nestati u goloj borbi za opstanak.

Imate: otvorene poglede u oči, dodire, spontanost „što na um-to na drum", imate mnoštvo poznanika i barem nekoliko iskrenih prijatelja; imate roditelje, deke i bake u blizini. a komšiluk znate po imenima; dajete sebi za pravo da prošetate gde hoćete i kada hoćete; ne dišete prerađen vazduh, a voće i povrće ima miris i ukus; ljudi ne zaziru i ne odmiču se jedni od drugih...

Neću biti raspoznatljiv u Beogradu, jer me inostranstvo nije učinilo drugačijim od vas. Poznaćete me po toplom osmehu za moje namučene sugrađane. Kako beše ona pesma : „ Poznaćeš me po koraku, po pjesmama i meraku... i ljubavi što ne zamire"

Miodrag Bjelić,
Njujork, SAD


REAGOVANJE

Sudija Tejić je sve rekao

Povodom nedavnog suđenja V. Šešelju

U Vašem listu od 11. juna 2002. godine objavljen je izveštaj sa suđenja okrivljenom Vojislavu Šešelju održanom 10. juna 2002. godine u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu.

Iz vašeg izveštaja moglo bi se zaključiti da je održano jedno ozbiljno suđenje na kome su razmatrani dokazi koji su bili predmet pažnje suda.
Istina je, na žalost, drugačija.

Sudija Zoran Tejić, kao predsednik Veća, na glavnom pretresu nije postavio okrivljenom Šešelju ni jedno pitanje, što se vidi iz zapisnika koji ima 14 strana.

Pomenuti sudija ni jednom okrivljenog Šešelja, kome je konstantno za vreme davanja iskaza zvonio mobilni telefon, nije opomenuo, već je to kao primedba advokata Stanka Subotića uneta u zapisnik.

Sudija je, umesto da presudi, na čemu smo insistirali, odložio suđenje za 30. oktobar 2002. godine, čime svesno omogućava okrivljenom da i dalje iznosi laži protiv našeg klijenta.

Shvatajući ulogu suda u našem društvu, očekivali smo da će sud posle godinu dana zaštititi Stanka Subotića i izricanjem presude doneti delimičnu satisfakciju Stanku Subotiću.

Umesto toga, sud je održao jedno sramno suđenje, dozvoljavajući okrivljenom da priča o stvarima koje sa inkriminacijom nemaju nikakve veze.

Umesto da se sud drži principa „in dubio kontra reum", što je princip kod krivičnog dela klevete, sud je, umesto privatnog tužioca zaštitio okrivljenog, dajući mu prostora i vremena za dalje neosnovane napade.

Ako sud veruje okrivljenom, a veruje mu, jer ga ne kažnjava i ako ima dokaza protiv Stanka Subotića (a nema), trebalo je da te navodne dokaze dostavi Okružnom javnom tužiocu da povede postupak protiv Stanka Subotića.

Sud ustvari ne čini ništa, osim što jedva čeka da se suđenje završi i da se za 5 meseci održi novo koje će se opet odložiti i tako u nedogled.

Ako sudija nema hrabrosti da presudi i time zaštiti privatnog tužioca, postavlja se opravdano pitanje kome još da se obrati Stanko Subotić u zaštiti svojih prava?

Zar sudu nije dovoljno, kad Vojislav Šešelj kaže da hoće da ovaj postupak što duže traje ne bi li nervirao Stanka Subotića, da tu farsu prekine i presudi.

Koliko godina treba da prođe da bi sud smogao hrabrosti i postupio u skladu sa zakletvom o vršenju sudijske funkcije?

To su pitanja na koje odgovor može da pruži Ministarstvo pravde, predsednik Vrhovnog, Okružnog i Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.

Od postupajućeg sudije Zorana Tejića ne očekujemo odgovor. On je sve rekao.

Za advokatski tim Vlado I. Pavićević,
Beograd


UPOZORENJE

Stanje je kritično

Republičko koordinaciono telo opštih udruženja preduzetnika Srbije obraća se Vladi Republike Srbije

Mi preduzetnici, organizovani kroz Republičko koordinaciono telo koje deluje u interesu oko 209.000 subjekata iz samostalnih delatnosti i oko 190.000 registrovanih preduzeća na nedavnom sastanku u Vrnjačkoj Banji, apelujemo na aktivnost radi oživljavanja privrede i našeg opstanka.

Kao neposredni učesnici u privredi, uveravamo Vas da je privreda u kolapsu i da:
1. nismo u mogućnosti da funkcionišemo,
2. nismo u mogućnosti d servisiramo obaveze prema državi i zaposlenima,
3. nismo u mogućnosti da servisiramo troškove života, i režije (električna energija i slično), i
4. da su nam porodice ugrožene u materijalnom i psihološkom pogledu.

Zahtevamo od Vas sledeće:
1. Da Vlada hitno i konkretno pokrene barem minimalni investicioni ciklus, ulaganjem konkretnih finansijskih sredstava (najbrže je to moguće u oblasti građevinarstva). Dosta nam je formiranja raznih institucija, agencija i slično, jer za sada u praksi nikakvog efekta nema.
2. Da se deo dospelih i planiranih poreza i doprinosa za 2001. i 2002. godinu otpišu u iznosu od najmanje 50 posto ili prolongira naplata bez kamate od 30. aprila 2003. godine, a u skladu sa sadašnjim teškim ekonomskim stanjem, koje je nepodnošljivo.

3. Da Vlada izda nalog Ministarstvu za finansije da kroz rešenja RUJP-a obezbedi obaveznost naplate članarine za Opšta udruženja preduzetnika u okviru komorskog mehanizma, kakvo je rešenje već funkcionisalo.
4. Da se hitno obustavi haotična liberalizacija tržišta kroz nekontrolisan uvoz, bespravan rad i druge oblike nelojalne konkurencije, a u cilju zaštite domaćeg tržišta, postepene i selektivne liberalizacije uvoza.

Ukoliko budemo imali razumevanje Vlade, spremni smo uložiti i dodatne napore i energiju iz našeg delokruga, radi najboljih efekata dodatne energije zajedničkog delovanja. U suprotnom, nećemo biti u mogućnosti da kontrolišemo situaciju koja preti da pređe u stanje destrukcije.

Očekujući hitnu reakciju i konkretno delovanje
S poštovanjem!

Glavni republički koordinator
Ljubodrag Egerić,
Beograd