BEOGRAD- Priča o koksaki virusima ne predstavlja ništa novo za nas. Iz prostog razloga, što su oni na našim terenima uvek prisutni, a samo u izuzetnim situacijama velikih pomeranja stanovništva, uglavnom siromašnog i, koncentrisanja na jednom mestu, može doći do infekcija većih razmera.

Ovo naglašava dr Ana Gligić, vrsni virusolog, koja je ceo svoj radni vek posvetila proučavanju ovih sićušnih mikroorganizama, aludirajući na eventualnu opasnost za naše stanovništvo iz Makedonije, gde je takođe kod jedne Skopljanke potvrđeno da je obolela od koksaki virusa.

- Makedonija nije mesto za paniku, kaže dr Gligić, iz jednostavnog razloga što i mi imamo povremeno potvrđeno prisustvo određenog tipa koksaki virusa, ali se to naravno javnosti ne prezentuje na način, koji može da dovede do uznemirenosti i straha. Ovde kao da neko želi da stvori neprijatnu situaciju. Zašto to kažem? Zato što nije uopšte rečeno o kojoj grupi virusa se radi, a što je veoma bitno.

Treba znati, objašnjava naša sagovornica, da su koksaki virusi iz grupe crevnih enterovirusa i da se najčešće aktiviraju usled klimatskih promena. Zašto baš tada, ne zna se pouzdano. Ali se zato zna da ih ima dve grupe. Grupa A ima 24 serotipova, a grupa B samo šest.

Na pitanje, kakve promene koksaki virusi kod inficirane osobe izazivaju dr Gligić veli:
- Pre svega, treba da se zna da je ovo bolest prljavih ruku, što će reći da se virus u organizam unosi hranom, vodom... Generalno posmatrano neka velika opasnost od koksakija ne postoji, i retko se potvrđuje kod odraslih osoba. Takozvana prokuženost virusom najčešće se registruje kod dece, i obično se radi o grupi A. Istina, grupa B je ozbiljnija jer napada mišiće, i to najčešće srčani. Ali, opet da bi koksaki virus grupe B stigao do srčanog mišića i eventualno doveo do još težih komplikacija, poput zapaljenja moždanih opni treba da se ispune određeni uslovi. Da je virulentnost, odnosno sposobnost inficiranja visoka i da osoba ima loš imunitet, dok jedan broj virusa prosto ima afinitet za viruse.

Međutim, ovaj stručnjak upozorava da je virus jako teško prepoznati, veoma je otporan u odnosu na sve. Njega ne uništavaju uobičajeno visoke temperature koje ubijaju druge viruse, a do pojave bolesti može da prođe nekada samo osam dana od momenta infekcije, a nekada čak i tri nedelje. Što se tiče koksaki virusa u terapiji ne postoji ni vakcina niti antibiotik.

Na pitanje, kako se onda infekcije leče dr Gligić kaže:
- Obične infekcije prolaze spontano, same od sebe. Ukoliko dođe do komplikacija terapija je simptomatska. No, svejedno, treba znati da u našoj zemlji postoje sve mere predostrožnosti i da nema apsolutno bojazni od nekakvog širenja epidemija. Ali, takođe bi bilo uputno da nadležni u državi izdvoje više novca za oblast virusologije, jer sa postojećim raspoloživim sredstvima naša nacionalna laboratorija za dokazivanje virusa u "Torlaku"može da potvrdi prisustvo i tip koksaki virusa tek u 3 odsto slučajeva.

Z. Ostojić