BEOGRAD - Nelikvidnost preduzeća od septembra ubrzano raste i krajem aprila ukupni dug iznosio je 102,584 milijarde dinara što je za oko 23 milijarde više od ukupne novčane mase.

To je, čak za sedam odsto više nego prethodnog meseca. U odnosu na septembar, kada su dugovi zbog multilateralnih kompenzacija bili najniži, prošlog meseca su porasli za 90 odsto. Zbog toga je predloženo da se nad 25.535 firmi, čiji su neizmireni dugovi preko 94 milijarde, otvori stečaj. U njima je zaposleno 286.000 radnika - rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Institutu za istraživanje tržišta.

Rastu zarade padaju penzije U aprilu su bruto zarade realno porasle za devet odsto, dok su penzije opale za 5,2 odsto i zbog novog sistema usklađivanja s rastom zarada i troškovima života, tek će u decembru dostići nivo sa kraja prošle godine, rekao je Saša Đogović.

Najveći uspeh smirivanje cena Izvoz je u aprilu u odnosu na mart porastao za 14,1 odsto, ali od početka godine samo za 3,3 odsto, pa je deficit za prva četiri meseca preko milijardu dolara. On je samo za jedan odsto manji nego u istom periodu prošle godine. Sadašnji kreatori ekonomske politike, najviše uspeha su imali u sektoru cena, jer su one za prva četiri meseca porasle samo za 3,4 odsto, istakli su ekonomisti u IZIT-u.

Uredba o pretvaranju dugova u trajni ulog države, prema rečima Tomislava Milisavljevića, saradnika IZIT-a, neće bitnije rešiti problem. Dr Jovan Todorović, direktor IZIT-a, kaže da je donošenje ovakve uredbe pokazatelj moći države.

- Uredba prisiljava sve koji duguju po osnovu poreza, doprinosa i drugih javnih prihoda da namire dug, a trebalo bi omogućiti i drugim poveriocima da takođe naplate svoja potraživanja - rekao je Todorović.

U aprilu i početkom maja proizvodnja je, kada se isključi sezonski uticaj, porasla za 2,7 odsto i to je jedan od pokazatelja da je počeo oporavak privrede, mada još nema kvalitativnih promena, pa će taj put biti dug i mukotrpan, konstatovao je Todorović. Radikalnije restrukturiranje preduzeća započeće tek kada krene privatizacija, jer odluku o tome mogu da donesu, uglavnom, novi upravljači firmi, naglasio je Todorović.

Dok se na jednoj strani beleže pozitivni pomaci u proizvodnji i povećanju inostranih porudžbina, zbog suše podbaciće poljoprivredna proizvodnja. Rod pšenice će biti ispod proseka, a kukuruz i industrijsko bilje, takođe, neće biti na zavidnom nivou, rekao je Milisavljević i dodao da bi jedino stočarska proizvodnja mogla da nadomesti štete, ali ni u tom sektoru nema dovoljno para za tekuću reprodukciju. Iako su otklonjene neke prepreke za izvoz, cene domaćeg mesa su nekonkurentne na ino tržištu, pa da bi se zaradile devize od tog posla, trebalo bi naći pare za stimulacije.

S. Jovičić