[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 7.maj 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana, o sebi, DS-u, DSS-u, zajedničkoj državi...

Svako od nas živeo je u nekim Jugoslavijama

SRJ u septembru u Savetu Evrope. Nisam pristalica referenduma u Srbiji. Opozicija treba da ima u vidu da nema povratka na staro

Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Skupštine SRJ i lider Demokratskog centra, veruje da će do polovine ovog meseca u biti usvojen sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore kao načelna osnova, a da ustavnoj komisiji, u kojoj će učestvovati domaći i strani eksperti, preostaje da obavi veliki deo posla. Jer, kako kaže, mora da se precizira sve što je ostalo nedorečeno u Beogradskom dokumentu.

Verujete li u opstanak zajedničke države?
- Teško mogu da shvatim kao čovek koji je živeo u svim tim Jugoslavijama zašto nismo mogli da živimo zajedno. Potpuno razumem da ljudi žele promene, ali isto tako znam da u Srbiji i Crnoj Gori sada nema čoveka koji nije živeo bar u jednoj Jugoslaviji. Malo sam deprimiran kada počnem da govorim o zajedničkoj državi. Kao da su se dva naroda ili dve države srele slučajno u vasioni, gde se nikada nismo ni znali ni poznavali, pa nam je najveći problem kako ćemo zajedno da živimo. To je splet nesrećnih okolnosti. Problem, svakako, imamo jer država nije funkcionisala od raspada one stare Jugoslavije.

Da li opravdavate kampanju koju je započeo DHSS za samostalnu Srbiju?
- Nisam pristalica referenduma o odvajanju. Ako su stvari već podeljene, onda nije pametno organizovati referendum, jer će tada doći do oštrih podela. Izgleda da je to shvatila i Međunarodna zajednica i nije htela da rizikuje i da referendumom u Crnoj Gori tamo zakomplikuje situaciju. Sada je prekasno govoriti o referendumu u Srbiji, jer to ništa ne bi značilo.

Bez straha od fajtanja

Da li strahujete da će vas neko, dok predsedavate sednicom, politi čašom vode kao vašeg prethodnika Radomana Božovića?
- Ne, zato što ja imam jako dug staž i, ako mogu da kažem, izvesno poštovanje od poslanika. I kad dođe do nekih varnica nastojim da budem što tolerantniji da bi se izbegao incident, a opet, s druge strane, nemam tu neku agresiju koja inače dolazi prema predsedavajućima. Ne verujem da ćemo pokvariti tu atmosferu. Dosad je sve to funkcionisalo, naravno, uz neka preterivanjima u izjavama. Ali, mislim da ćemo držati jedan nivo parlamentarne rasprave.

Kako mislite da će se usvojiti ustavna povelja u Saveznom parlamentu kada nemate dvotrećinsku većinu?
- Pokušavamo sa SNP-om da se dogovorimo i da utvrdimo stavove kako ćemo se ponašati u ustavnoj komisiji. Još ne zna da li će republičke skupštine da usvoje povelju i samo je proslede Saveznom parlamentu, gde bi se proklamovala, ili će da se glasa o njoj i zašta je potrebna dvotrećinska većina. Sporazum je dosta izmenjen u odnosu na ono što smo se dogovorili na Predsedništvu DOS-a i sadrži dosta ustupaka Crnoj Gori. Ali, bolje i tako pa da imamo zajedničku državu. U tom sporazumu ostavljeno je da svaka republika treba da donese zakon kako će se birati poslanici za savezni parlament. To nije smelo da bude tako ostavljeno, već je moralo je da bude precizirano. Ne može jedna skupština da pošalje delegate, a druga da ih bira. Tada od zajedničke države ne bi bilo ništa već bismo imali konfederaciju. Onda nema potrebe da postoji Savezni parlament.

Kako ocenjujete Veće građana čiji ste Vi predsednik, da li je radilo dobro ili je moglo bolje?
- Mogli smo da uradimo neke stvari koji se tiču ratifikacije međunarodnih ugovora, kredita, i zakona koji su postavljeni oko privredne reforme. Ima dosta stvari koje smo uradili i koji imaju međunarodni karakter, a ima i dosta stvari koje tek treba da budu urađene.

Kada će SRJ biti primljena u Savet Evrope?
- Ne postoji neki staž koji morate da odsedite kao gost pa da budete primljeni u Savet Evrope. Polazi se od toga kakvo je stanje stvari u nekoj zemlji. Ja mislim da će se u junu i tokom jula raditi na dokumentima za prijem da bi u septembru bilo sve gotovo i Jugoslavija postane član SE. Neke zemlje govore da je naš prijem prebrz ali nije tako. Evo, recimo Bosna i Hrvatska čekale su duže od nas, ali Slovenija, Mađarska kao i mnogi drugi mnogo manje. Sada ne postoji neki problem zbog čega mi ne bismo bili primljeni. Da li mi sada treba da budemo zaduženi da jurimo Karadžića i Mladića i da zbog toga ne budemo primljeni u SE? Oni su državljani Bosne i Hercegovine i ta zemlja je primljena u SE bez obzira što su oni na slobodi. Bilo bi smešno da mi imamo problema a ne država čiji su oni državljani.

Ima li špijuna u Vladi Srbije?

- Ne. Mislim da "slučaj Perišić" treba što pre da dobije epilog na sudu. Da se utvrdi istina. Po toj logici bi svaku ko ima kontakt sa strancima, ko putuje mogao biti špijun. To je bilo u davna vremena, a ovde je reč o jednom konkretnom slučaju i ne verujem da toga više ima.

Šta savetujete sadašnjoj opoziciji, kako da se ponaša? Poznato je da ste Vi više godina bili opozicionar.
- Opozicija bi trebalo da ima u vidu tok istorije i da nema povratka na staro. Dolaze mlađe generacije kao birači i njima ne pada napamet da se vraćaju u ideološke sklopove koji su nas držali u izolaciji. Treba da budu konstruktivni, da ne budu samo destruktivni i da smanje agresivnost. Jednostavno, treba malo više da osluškuju vreme.

Ko je u pravu premijer Đinđić ili predsednik SRJ Koštunica i čiji su Vam stavovi bliži?
- Obojica su bili moji saradnici i godinama sam s njima sarađivao. Ne bih specijalno govorio ko mi je od njih dvojice bliži ili dalji. Ja kao predsednik DC zalažem se za brže reforme i u tom pogledu želim da podržim Vladu Srbije. Kod Koštunice cenim oprez, istrajavanje u jednom legalitetu da se stvari ne pretvore u anarhiju i u proizvoljnost. Ali smatram da je pogrešan jedan kult oklevanja, rezervisanog odnosa prema saradnji s međunarodnom zajednicom. Naravno čisto programski gledano program DS-a mi je bliži nego program DSS. Ali isto tako smatram da DSS ne treba izbaciti iz koalicije kako su neki zamišljali i prekinuti svaku moguću saradnju.

Gde sebe vidite za godinu dana? Možda na mestu predsednika budućeg parlamenta?
- Ne bih licitirao s bilo kakvim funkcijama i titulama. Još ne znamo da li će biti izbora i kakvih ko će se kandidovati ali ono što je sigurno - cilj DC-a jeste jačanje i širenje infrastrukture. Želimo da budemo važan i prepoznatljiv faktor na političkoj sceni.

Šta vas tera da se bavite politikom?
- Ma kako to izgledalo - nije svako kovač svoje sreće. Da nisam učestvovao u studentskom Otporu i u njemu igrao važnu ulogu, ja bih završio kao mirni profesor filozofije u penziji. Ali, vlasti nisu htele tako. Oni su me uhapsili, uzeli pasoš, izbacili s posla i proglasili me neprijateljem. Oni su sami tako napravili određene grupe političkih protivnika. Tako su od mene napravili borca za ljudska prava. Kasnije sam se kandidovao za poslanika, ušao u parlament... Na Fakultet sam se vratio tek 1999. godine posle 15 godina. U međuvremenu u DS-u je došlo do razdvajanja. Prvo je otišao Koštunica, pa smo se Đinđić i ja razdvojili, zatim sam osnovao nevladinu organizaciju, a kasnije DC.

Dragica Gavrilović


vesti po rubrikama

^politika

17:00h

Dragoljub Mićunović o DS-u, DSS-u, zajedničkoj državi...

17:15h

Ibrahim Rugova završio svedočenje u Haškom tribunalu

17:25h

Nije određen datum odlaska u Hag bivšeg predsednika RSK

17:40h

Haški Tribunal ucenio Milana Babića?

17:55h

DS proslavio krsnu slavu u Kraljevu

18:10h

Zašto se odugovlači s usvajanjem Beogradskog sporazuma?

18:20h

Gojko Savić najavio: "Povratak" ove nedelje u Vladi

18:35h

Čovićev protest zbog rušenja srpskog groblja u Đakovici

18:50h

Del Ponteova o novim haškim optužnicama

19:10h

Đinđić sutra s Berluskonijem

 



     


FastCounter by LinkExchange