[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 26. april 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

 GLAS istražuje

Ko vuče konce tranzicije našeg društva?

MMF vodi srpske reforme

Svaki drugi stanovnik Srbije veruje da promene diktiraju Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i druge svetske organizacije, koje neće odgovarati ako taj posao propadne

Uspešnost tranzicije u postsocijalističkim zemljama razlikuje se po očuvanosti privrednih struktura. Zemlje koje su sačuvale privredu i u okviru neokrnjenih resursa je restrukturirale, uspele su čak i da podignu tehnološki nivo kapaciteta. Time su u svojim regionima ostale konkurentne, kako cenom tako i kvalitetom proizvoda. U tom složenom poslu najviše su odmakle Češka, Mađarska i Slovenija. Češka se uspešno probija u Evropu kvalitetnim automobilom, Mađarska opstaje sa mnogobrojnim industrijskim proizvodima, dok Slovenija, koja nije privatizovala više od polovine privrednih kapaciteta, izvozi četiri puta više od Srbije, mada ima pet puta manje stanovnika.

Slovenija je, za razliku od većine balkanskih zemalja, zadržala svoju državnu trgovačku mrežu znajući da bi prodajom trgovačkih kapaciteta strancima strana roba istisnula domaću. Svima je jasno da privrede balkanskih zemalja ne mogu da izdrže konkurenciju subvencirane poljoprivrede, sofisticirane i tehnološke razvijene industrije ujedinjene Evrope. Zato je neizbežno zadržati što više sopstvenih kapaciteta u svojim rukama. Bugarska je u velikoj ekonomskoj krizi jer je dozvolila d strana roba istisne sa tržišta domaću.

Slika Srbije
Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem od 16. do 19. aprila, na reprezentativnom uzorku od
1080 punoletnih ispitanika. Šest ispitivača je kontaktiralo građane u gradovima: Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Užicu, Arilju, Novom Sadu, Zrenjaninu, Šidu, Rumi, Kraljevu, Negotinu, Leskovcu, Požarevcu, Zaječaru, Vranju, Šapcu, Jagodini, Ćupriji, Čačku, Gornjem Milanovcu, Ljigu i Pirotu.

Anketa je obuhvatala četiri problemska i dva demografska pitanja.
U anketi je učestvovalo 48,42 odsto ispitanika muškog i 51,58 odsto ženskog pola, što gotovo potpuno odgovara odnosu ženske i muške populacije u demografskoj slici Srbije, jer žena ima 1,18 odsto više nego muškaraca.

Anketom je obuhvaćeno i 2,41 odsto građana Srbije između 18 i 19 godina i koji će na ovogodišnjim izborima prvi put glasati , dok je najviše ispitanika bilo između 40 i 49 godina - 27,22 odsto.

Tranzicija je vrlo težak i riskantan proces, s radikalnim rezovima i brzim promenama. Međutim, Srbija je u tranzicionom procesu u velikom kašnjenju za ostalim balkanskim zemljama, a dobro je poznato da je regionalna ekonomska saradnja od presudnog značaja za uspešnost privrednog restrukturiranja. Zašto je to tako?

Miloševićeva politička elita nije sprovodila korenite reforme bojeći se da bi taj bolni proces izazvao lavinu socijalnog nezadovoljstva koja bi ugrozila samu vlast. U isto vreme, Milošević nije verovao ekspertima koji su ga nagovarali da se tranzicionim procesom može čak i učvrstiti vlast. Naime, analitički posmatrano, tranzicioni procesi, u koje spada i privatizacija, stvaraju novu preduzetničku elitu koja je naklonjena političkoj eliti koja je sprovela tranziciju . Pored toga, vlast se učvršćuje i prodajom profitabilnih preduzeća strancima bez uslovljavanja, koji kasnije finansijski pomažu i lobiraju za one koji su im pomogli da dođu do permanentnog izvora profita.
U kontekstu cele ove priče postavlja se pitanje da li se u Srbiji sprovodi tranzicija na osnovu strateških planova vlade ili se više oslanjamo na inostrana iskustva, ili pak iza svega stoje međunarodne finansijske organizacije?

Imajući sve ovo u vidu, Informativna agencija Impres pitala je građane Srbije ko stoji iza reformi u Srbiji. Gotovo polovina stanovništva Srbije (49,54 odsto) smatra da iza reformi u Srbiji stoje Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i druge međunarodne organizacije. Trećina, 32,96 odsto građana Srbije smatra da iza reformi stoji vlada Srbije. Svaki osmi, ili 12,32 odsto građana Srbije, smatra da iza reformi stoji G17 plus, dok je 5,18 odsto građana označilo nekog drugog kao odlučujući faktor u procesu srpskih reformi.

Ovaj podatak o činjenici da građani Srbije vide međunarodne institucije kao kreatore naših reformi ne bi bio tako strašan da nas taj Zapad želi da reintegriše u evropske i svetske tokove s iskrenim namerama. Iza iskrenih namera Zapada bile bi različite povlastice i ekonomske slobode koje bi u najvećoj meri nadoknadile teškoće tranzicije.

Međutim, Evropa ili bilo koja finansijska svetska organizacija ili institucija nisu spremne da preuzmu odgovornost za neuspeh tranzicionih procesa u balkanskim zemljama. Iskustvo nas uči da su se posle ekonomskog kolapsa reformskih poteza zapadnih eksperata svi zapadni stručnjaci i političari povukli iz Argentine, Rusije i još nekih zemalja, ostavljajući njihove vlade na vetrometini narodnog nezadovoljstva.

Na kraju, treba reći i to da uništavanje i rasprodaja industrijskih kapaciteta nikome nije donelo dobro, ali je i opšte poznato da je za uspešnu tranziciju potreban opštedruštveni konsenzus, koji bi podrazumevao da vlasti i opozicija stanu iza privredne politike zemlje. Međutim, u Srbiji nema konsenzusa, nema istinske tranzicije, nema strategije nacionalnih interesa i opravdano se pribojavamo da je opšte u centru igra golo očuvanje vlasti.

VINKO ĐURIĆ


vesti po rubrikama

^tema

17:31h

GLAS PITA IMPRES: Ko vuče konce tranzicije našeg društva?

17:33h

Nebojša Medojević komentariše rezultate istraživanja IMPRESA

17:35h Božidar Đelić :Vlada centar reformi
   


FastCounter by LinkExchange