[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 23. april 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

Posle uspeha krajnje desnice u prvom krugu predsedničkih izbora

Francuska u šoku

Žan-Mari Le Pen dospeo u finale predsedničke trke pre svega zbog toga što čak četvrtina birača uopšte nije glasala. Reč je o ekstremnoj reakciji na federalizaciju Evrope

Od našeg dopisnika iz Strazbura

Jedna od ubedljivo najdosadnijih predsedničkih kampanja u posleratnoj Francuskoj završila se političkim zemljotresom. Prvi krug izbora okončao se ulaskom kandidata krajnje desnice Žan-Mari Le Pena u finalnu trku za Jelisejsku palatu i rekordnim brojem birača koji su bojkotovali izbore.

Čak četvrtina francuskih birača nije ni glasala. Rezultat : socijalista i sadašnji premijer Lionel Žospen, na opšte zaprepašćenje, ispao je iz igre u prvom glasačkom krugu. U drugom će se licem u lice naći kandidat desnog centra i sadašnji predsednik Žak Širak protiv kandidata krajnje desnice. Nešto slično do sada nije viđeno u posleratnoj Francuskoj.

Francuzi ne mogu da dođu k sebi. U devet od 22 departmana su glasači su poklonili svoje poverenje Le Penu, čoveku koji dosledno spaja patriotsku i suverenističku retoriku s rasističkim shvatanjima. Njegova demagoška formula je, «u socijalnom pogledu, "«ja sam na levici, a politički na desnici - glasajte za mene"». Ovoga puta čak je i tradicionalno radnički i levičarski sever zemlje, čiji je centar grad Lil, glasao za Le Pena.

Zvanični rezultati

U drugi krug predsedničkih izbora plasirali su se šef države Žak Širak, koji je osvojio 19,67 odsto glasova, i lider Nacionalnog fronta Žan-Mari Le Pen, koji je osvojio 17,02 odsto glasova, konačni je rezultat prvog kruga izbora koji je objavilo ministarstvo unutrašnjih poslova. U drugom krugu, 5. maja, neće učestvovati socijalistički premijer Lionel Žospen, koji je osvojio 16,07 odsto glasova.

Kako je sve moglo da se dogodi? Francuski komentatori uglavnom insistiraju na unutrašnjim razlozima. Pre svega, uprkos smanjenju nezaposlenosti, Žospen je izneverio levo orijentisane glasače koji su na dan izbora ili ostali kod kuće ili su iz protesta glasali za krajnju levicu ili desnicu. Za proteklih šest godina sve sa socijalističkom retorikom ćutke je privatizovao više nego sve prethodne desne vlade.

Zatim, povinovao se zapovestima liberalne ekonomije. Nije protekcionističkim zakonima zaštitio radnike od masovnih otpuštanja u uglavnom multinacionalnim preduzećima koja uspešno posluju, ali otpuštaju na hiljade ljudi kako bi još više povećala profit… Potcenio je problem nasilja pogotovu u problematičnim prigradskim naseljima u kojima živi uglavnom socijalno i ekonomski marginalizovana afrička i arapska sirotinja, a u koje slabo plaćena policija gotovo i ne zalazi.

Razlozi bojkota izbora nisu samo unutrašnje politički. Prosečnom biraču izgleda beskorisno da glasa jer veruje da su "svi kandidati isti". U suštini to i nije daleko od istine. Svaki će kandidat čim dođe na vlast morati da prilagodi svoja predizborna obećanja imperativima svetske liberalizovane ekonomije i imperativima Evropske unije koja se sve više profiliše kao federalna naddržava, kako je to i zacrtano u ugovoru iz Mastrihta.

Suverene države su prilično onemoćale i prenele su deo svojih nadležnosti na Brisel. Predsednici i njihove vlade u tom kontekstu u svojim zemljama bivaju kažnjavani bojkotom izbora ili protestnim glasanjem za odluke na koje zapravo i nisu imali mnogo uticaja. Zemlje EU kao da prolaze kroz period "međuvremena"u kome niti su države dovoljno suverene, niti je federalni mehanizam unije dovoljno proradio. U tom praznom hodu i prelaznom periodu krajnja desnica je pronicljivo uočila svoju šansu i proglasila se za obnavljača moćne suverene države.

Rekordan bojkot

Na dan predsedničkih izbora čak četvrtina francuskih birača rešila je da ostane kod kuće. Bojkot izbora iz revolta ili depolitizovanosti postaje od izbora do izbora sve češća pojava. Do sada su« najneprivlačnijima »smatrani parlamentarni izbori na koje nije izlazila petina birača. Rekordan neodziv dogodio se u drugom krugu predsedničkih izbora 1969. kada čak trećina biračkog tela nije želela da se izjasni. U predstojećem drugom krugu ovih izbora očekuje se ubedljiva pobeda Širaka za kojeg će glasati levica i oni koji su izbore bojkotovali u prvom krugu. Sva su iznenađenja međutim moguća, upozorili su juče nasmejani članovi izbornog štaba Žan-Mari Le Pena.

Uspešnim Le Penovim plasiranjem u drugi krug francuskih predsedničkih izbora Evropa se još više pomerila udesno. Posle uspona Hajderove partije u Austriji, posle Berluskonijevog saveza sa deklarisanom fašističkom partijom u Italiji, posle uspona krajnje desnice u Danskoj i pretećih uspeha iste političke orijentacije u Holandiji, ekstremna desnica sada doživljava rekordni uspon u Francuskoj.

Ne slučajno - reč je o ekstremnoj kontrareakciji na evropsku federalizaciju koju svi "pristojni" desni i levi kandidati (osim bivšeg socijalističkog ministra Žan Pjera Ševenemana) iz političke pristojnosti ne dovode u pitanje. Otuda izborni uspesi egzotične trockističke partije i krajnje desnog Le Pena koji su se proglasili "antimastriht kandidatima".

Nataša Jokić


vesti po rubrikama

^svet

17:13h

Posle uspeha krajnje desnice u prvom krugu predsedničkih izbora Francuska u šoku

17:26h

Produžena opsada Arafatovog sedišta u Ramali

17:39h

Političko krilo IRA tvrdi da britanska tajna služba ruši mirovni proces u Alsteru

17:52h

Posle teškog poraza SPD-a u Saksoniji - Anhaltu: Opomena Šrederu pred opšte izbore

 




     


FastCounter by LinkExchange