[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 23. april 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

Dr Boško Mijatović o reformi državne pomoći siromašnima

Siromaštvo stiglo i pre tranzicije

U izraženom siromaštvu živi 1,4 miliona građana Srbije, prema liniji siromaštva Svetskog programa hrane

BEOGRAD - Srbija je na početku tranzicije, ali je već ranije , u poslednjoj deceniji, došlo do raspada njenog ekonomskog sistema i do pojave izraženog siromaštva, što nas razlikuje od drugih zemalja, koje su imale nagli rast siromaštva tokom prvih faza tranzicije. Mi, nažalost, u taj period ulazimo već sa velikim brojem siromašnih, objašnjava dr Boško Mijatović, jedan od autora studije "Siromaštvo u Srbiji i reforma državne pomoći siromašnima", rađene za potrebe republičkog ministarstva za socijalna pitanja.

U njoj se, inače, konstatuje da je u Srbiji siromašno 2,8 miliona stanovnika, prema liniji siromaštva Saveznog zavoda za statistiku, a u izraženom siromaštvu živi 1,4 miliona ljudi, prema liniji siromaštva Svetskog programa hrane. Pri tome, siromaštvo nije posledica nejednakosti u raspodeli dohotka, jer je ona prilično egalitarna, već je uzrokovano dubokom ekonomskom krizom iz devedesetih godina, uključujući veliki pad društvenog proizvoda, smanjenje zaposlenosti, realnih plata i penzija i sužavanja državne pomoći.

Skromna podrška

U studiji se ističe da je broj stanovnika koji primaju socijalnu pomoć - 82.000 u maju 2001. godine - vrlo mali, skoro zanemarljiv u odnosu na broj siromašnih u zemlji. Tako je krajem 1996. godine socijalnom pomoći bilo obuhvaćeno 40 hiljada porodica sa 86.000 članova, a krajem 2000. samo 31.000 porodica sa 67 hiljada članova. Takvo kretanje broja korisnika socijalne pomoći nije imalo nikakve veze sa kretanjem siromaštva u Srbiji, već je bilo posledica restriktivnih rešenja u sistemu socijalne zaštite i nemogućnosti da se i ta skromna podrška objektivno finansira.

Da li će se broj siromašnih dalje povećavati, ističe dr Mijatović, zavisiće pre svega od ekonomskog napretka u narednim godinama, jer ukoliko reformi uopšte bude bilo i ako budu dale rezultate u kraćem roku, onda može doći i do smanjenja opšteg nivoa siromaštva.
- Međutim, kretanja u poslednjih godinu i po dana ne daju prava na veliki optimizam. Industrijska proizvodnja i dalje opada, a ne oseća se nagli razvoj privatnog sektora koji bi morao da bude nosilac ekonomskog razvoja u narednim godinama. Ukoliko u Srbiji dođe do stagnacije ekonomske aktivnosti, a s druge strane do restrukturiranja preduzeća i stečajeva, posledica može biti produbljivanje siromaštva, konstatuje dr Mijatović.

Po njegovim rečima, država je ranije vodila lošu socijalnu politiku kroz niske cene egzistencijalnih artikala i sigurnost radnog mesta i taj sistem se pokazao preskupim i ekonomski neracionalnim, jer je destimulisao ljude da se trude da zbrinu sebe i porodicu. Istovremeno, stvarajući na taj način zavisnost od takve minimalne pomoći, stvoreno je uverenje da se drugačije ne može i da je siromaštvo neminovno.

Od oktobra 2000., podseća dr Mijatović, taj sistem se napušta, cene egzistencijalnih roba su povećane, a otpuštanja su sve brojnija. Međutim, kao naknadu za to država širi novčanu pomoć siromašnima, posebno porodicama sa decom. Krajem 2000. zakašnjenje u isplati socijalne pomoći i dečijih dodataka iznosilo je više od dve godine, a sada se ova davanja isplaćuju redovno, mesec za mesec, i nadoknađena su sva ranija zakašnjenja, podseća dr Mijatović, po čijim rečima se tako država opredelila za klasični sistem socijalne politike, a to je neposredna finansijska pomoć siromašnima.

Socijala na kašičicu

Koliko je u stvari nizak iznos socijalne pomoći pokazuju podaci iz studije, prema kojima se on u prvim mesecima 2001. godine kretao prosečno oko 10,5 evra po pojedincu, a maksimalni je iznosio 20,5 evra za samca na razvijenom području Srbije koji nema nikakvih prihoda. Takvi iznosi, konstatuje dr Mijatović, teško mogu znatnije da poprave finansijsko stanje siromašnih.

- Posebnu povoljnost predstavljala je finansijska podrška donatora, koja je omogućila proširenje pomoći siromašnima i ublažavanje teške socijalne situacije. Pitanje je, međutim, dokle će ta podrška postojati i Srbija se mora pripremiti za vreme, a to je za godinu ili dve, kada će donatorska sredstva presahnuti. Tada će biti "svoj na svome" i moraće sama iz svojih skromnih resursa da finansira pomoć siromašnima.

Međutim, nema te socijalne politike koja može da reši problem siromaštva. Jedini pravi lek je ekonomski razvoj i ukoliko njega ne bude socijalno ekonomska kriza će se produbljivati, konstatuje dr Mijatović.

Sistem finansijske podrške siromašnima iz ranijeg perioda potrebno je radikalno reformisati, smatra dr Mijatović.
- Prvi korak je već učinjen, pošto je promenjen sistem dečijih dodataka, tako što je odvojena njihova populaciona i socijalna funkcija i dečiji dodatak je postao opšte pravo za prvo do četvrtog deteta u siromašnim porodicama. Predstoji reforma sistema socijalne pomoći, jer postojeći pati od brojnih nedostataka.

Tako se, na primer, linija siromaštva određuje po opštinama što je nepravedno, jer se u siromašnim opštinama, sa niskim prosečnim dohotkom, ljudi teško kandiduju za socijalnu pomoć, a dobijaju je bolje stojeći građani u bogatijim lokalnim sredinama. Linija siromaštva se određuje relativno prema prosečnoj plati, a rezultat je apsurdan da se broj siromašnih uopšte ne menja kada se menja prosečni dohodak u zemlji - kada zemlja siromaši broj zvanično registrovanih siromašnih ostaje isti, baš kao i kada se dohodak povećava.

I najzad zakonska rešenja su vrlo restriktivna za siromašno stanovništvo na selu, posebno za starija domaćinstva i one koji žive u brdskoplaninskim područjima, praktično na granici egzistencije, objašnjava dr Mijatović.

Priprema reforme

- U republičkom Ministarstvu za socijalna pitanja priprema se velika anketa o prihodima i rashodima stanovništva, koja će dati odgovor na obim, dubinu i profil siromaštva u Srbiji. Na osnovu nalaza iz tog istraživanja biće izvršena reforma sistema državne podrške siromašnima. Nadam se da će se to dogoditi na jesen. Cilj je da se otklone pomenute slabosti, zaista identifikuju siromašni kojima je potrebna finansijska pomoć i izbegne sindrom zavisnosti ljudi od socijalne pomoći, koji postoji u razvijenim zemljama.
Naime, kada je socijalna pomoć relativno visoka mnogi pojedinci izbegavaju da traže posao i da rade i ostaju na socijalnoj pomoći što duže mogu. Takvog ponašanja kod nas nije bilo, pošto je socijalna pomoć bila niska, ali sa njenim budućim rastom može se pojaviti i ovaj problem. A Srbija nema novca, i neće ga u dogledno vreme imati, da plaća nerad radno sposobnih ljudi, konstatuje dr Mijatović.


B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:03h

Dr Boško Mijatović o reformi državne pomoći siromašnima

17:17h

Slobodan Đerić, direktor JPPK " Kolubara": Radnici "Kolubare" u strahu

17:31h

Sindikati energetskog kompleksa "Kostolac" traže programe za zapošljavanje viškova

17:46h

Godišnji porez na dohodak prijavio 2.341 građanin

18:04h

Komercijalna banka izdaje master, maestro i viza kartice

18:19h

Novi trogodišnji aranžman sa MMF-ovom na političkom testu

18:33h

IMR pronašao rešenje za oživljavanje proizvodnje

18:50h

Do kraja aprila obnova dalekovoda kod Novog Sada

19:03h

U Crnoj Gori zimska (skuplja) tarifa struje i leti

 



     


FastCounter by LinkExchange