[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 21. april 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

U svetskom maniru Beograd je juče trčao svoj petnaesti "Štark" maraton

Za naš grad

Grad je obukao žutu majicu za humanost. Trčali klinci, profesionalni atletičari i političari da se vide

- Slušaj, brate, ne mogu da prihvatim da kružim po gradu sat vremena da bih te dovezao do crkve Svetog Marka. Ama, džaba što ćeš da mi platiš, ne možeš da mi platiš nerviranje... Što se nerviram, pa zato što su ovi maratonci zatvorili centar grada, ne mogu da radim, je l' znaš da ću danas da budem kratak minimum 50 maraka. Sad nemaju Dan mladosti, nema sleta, pa su smislili ovo - priča nam mlađi taksista u "bokserici" kome pokušavamo da objasnimo da preko Kalenić pijace "zicer" možemo do Bulevara kralja Aleksandra...

Plato ispred crkve već je dobro ispunjen. Ovog jutra u Beogradu se nosi žuto, većina okupljenih je u majicama sa logom maratona, koje su prema izveštaju organizatora išle k'o alva. Maratonci kreću tačno u deset ispred JAT-ove poslovnice, pred njima je otprilike trčanje do Mladenovca, četrdeset i neki kilometar...

Stotinak metara niže, slika je zanimljivija... Trka zadovoljstva na pet kilometara je neponovljiv prizor. Klinci koji još koračaju za opkladu i roditelji spremaju se za start. Kroz gužvu se probija Boris Tadić, jedan od prvaka Demokratske stranke, obučen u crnu trenerku sa neizbežnom majicom Maratona, i sunčanim naočarima. Nije jedino jasno gde se u taj sportski imidž uklapa mobilni telefon. Tadić, praćen blicevima fotoreportera, objašnjava okupljenima da pokušava da pronađe kolege.
- Očekujem da preživim ovih pet kilometara - kaže Tadić.

Neizbežni Korica

Trku zadovoljstva ni ove godine nije propustio legendarni Dane Korica, višestruki jugoslovenski šampion na pet i deset hiljada metara.
- Ja sam danas srećan čovek. Ne možete svaki dan na jednom mestu videti toliko ljudi različitih generacija. To je ono što smo želeli. Masovnost, zadovoljstvo na licima ljudi. Beogradski maraton ove godine imao je mnogo finansijskih problema, ali mislim da ova manifestacija, jednostavno mora da živi.

Savezni ministar za nacionalne i etničke zajednice Rasim Ljajić lagano se zagreva.
- Ovde sam pre svega iz humanitarnih razloga, da podržim akciju za dečiju kliniku u Tiršovoj. Pored toga, mislim da ovakve manifestacije unose malo vedrih tonova u sumornu svakodnevicu. A, ako me pitate za samu trku, iskreno, ne znam da li ću uspeti da je završim...

I srpski ministar pravde Vladan Batić je na startu. Čovek do mene kaže da ga to ne čudi. Ministar je poznat po tome što redovno igra mali fudbal, a čuo je, objašnjava, kako Batić u stvari, redovno trenira sa fudbalerima Radničkog iz Obrenovca...
- Četrdeset pet hiljada učesnika trke zadovoljstva sprema se za start - odjekuje glas oficijelnog spikera.
- Ajmo ljudi, još dva minuta, sklonite se, stampedo samo što nije krenuo - uklanjaju momci iz obezbeđenja preostale sa staze.

Kolega koga pokušavamo da upozorimo da se na vreme skloni, dobacuje: vidimo se ispred "Moskve" za koji minut... Start trke zadovoljstva traje bar pet minuta. Roditelji sa malom decom na ramenima, takođe, kreću...
- Ma koga je briga da li završiti trku. Doveo sam klinca, ovo je pravi doživljaj za njega - objašnjava mladi otac.

Ispred "Moskve", gde je cilj za sve tri discipline, već je montirana bina. Kibiceri su se "iskusno" smestili ispred suncobrana u bašti "Moskve". Kafa nije baš jeftina, kaže stariji gospodin, ali bolje i to nego da kolabiram na ovom suncu.

Okupljeni zvonkim aplauzom pozdravljaju učesnike trke zadovoljstva. Ili, bar one koji su uspeli da "prežive" pet kilometara.
- Malo li je, čoveče - kaže sredovečni čovek. Muka mi je i kad gradskim prevozom moram da pređem pet kilometara, a kamoli da trčim.

Miloš i Marko, tako se predstavljaju, brišu znoj sa čela i nestrpljivo iščekuju pobednike polumaratona. Obojica su u žutim majicama, na licu imaju zajedničku crtu.
- Marko je moj unuk, ima četiri i po, a meni je sedamdeset. Obojica smo izdržali. Nije strašno, s obzirom da još redovno igram mali fudbal - kaže Miloš.

Nalećemo i na republičkog ministra za privredu i privatizaciju, Aleksandra Vlahovića. Crven u licu, isprekidano objašnjava.
- Nije neki rezultat, 55 minuta, ali važno je da sam završio trku.

Vlahović junior, istrčao je istu deonicu, ali na licu ni traga očeve boje.
- Ništa strašno, mogao sam još...
- On je mogao i brže, ali ja sam ga usporavao - kaže Aleksandar Vlahović.

- Vera Nikolić, jedina jugoslovenska svetska rekorderka - objavljuje oficijelni spiker. Aplauz za Veru "nacionale" stiže od onih koji se još sećaju gazele iz Ćuprije.

Polumaratonci stižu na cilj, najveći aplauz je za Dragoslava Prpu, najboljeg Jugoslovena na stazi od 21 kilometar. Ovacije su, ipak, za maratonce koji na cilj pristižu nešto iza podneva.
- Slušaj, brate, svako ko ima jaja da istrči 42 kilometra zaslužuje moje poštovanje - objašnjava mlađi momak svom ortaku.
- Vidi, ja ću biti ovde i sledeće godine, ali samo da ih gledam. I od ovoga sam umoran - uzvraća ovaj.

N. Matejić
Z. Preradović
D. Apostolovski


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

16:07h

U svetskom maniru održan 15. "Štark" maraton

16:20h

Na Beogradskom maratonu pobedili Kenijac Kinjaje i Rumunka Ćirite

16:51h

PKB Ribarstvo Baranda otvorilo novu ribolovnu sezonu

17:13h

Prvi međunarodni sajam venčanica u Beogradu

 

 


     


FastCounter by LinkExchange