[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 21. april 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Kiro Gligorov, bivši predsednik Makedonije, posle deset godina posetio Beograd

Grci će novcem okupirati Makedoniju

Nova grčka politika prema nama: kupiti sve što je na prodaju u Makedoniji, novcem koji Grčka dobija od EU. U Beogradu sam proveo više od pola nezaboravnog života. Raspad SFRJ počeo šezdesetih godina

U razgovoru s novinarom "Glasa javnosti" po završetku konferencije "Mir - budućnost Balkana", koja je održana u prestonici prošlog vikenda, govorio je o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti "bratskih" naroda i naših suseda.

Kako se osećate ponovo u Beogradu i šta vas vezuje za ovaj grad ?
- Osećam se prijatno, jer sam ovde proveo više od polovine svog života, punih 45 godina, i naravno da mi je drago što sam ponovo ovde. Žao mi je samo što nisam stigao skoro ništa da vidim, jer sam bio zauzet radom Konferencije.

Kad sam odlučio da se preselim u Makedoniju, 1991. godine, vratio sam kuću u kojoj sam ovde živeo, koju je posle mene dobio ili kupio Dragan Tomić. Čuo sam da je posle on to preuredio i od prvog sprata napravio izložbeni salon. Voleo bih i sada makar da prođem tuda, samo da vidim kako izgleda kuća u tadašnjem Bulevaru Oktobarske revolucije, u kojoj sam živeo više od 30 godina. Tamo smo bili moja supruga i ja s troje dece, pa pozvali smo moje roditelje da nam se pridruže. Kasnije su došle moja sestra i tašta iz Makedonije. S nama je živela i žena koja je pomagala u kući. To što nas je bilo puno u kući prijalo mi je, jer sam odrastao u velikoj porodici.

Došao samo da donese pismo

- U Beograd su me poslali januara 1945. godine i nisam znao šta ću da radim. Doneo sam neko pismo zapečaćeno crvenim voskom da ga predam Edvardu Kardelju i da mu još poručim da Makedonija ima još neke rezerve duvana, pirinča i još nekih namirnica koje okupator nije uspeo da odnese. U to doba, fabrike duvana bile su bez sirovina, a narod je tražio da puši. Kad je pročitao pismo, Kardelj je rekao: "Ti ostaješ ovde". Još smo bili u partizanskim uniformama i to je značilo - razumem. Tada sam imao familiju, ženu i troje dece u Skoplju i trebalo je tamo raditi, jer sam bio član Prezidijuma Makedonije i izabrani član Avnoja - seća se Kiro Gligorov dolaska u Beograd.

Kako su se Vaši roditelji navikli da žive ovde?
- Kad je moja majka došla ovde, nije znala nijednu srpsku reč i nije joj bilo lako da se navikne. U kući pored nas živeo je jedan crnogorski general s porodicom i kao i ja doveo je majku iz Crne Gore. Kako su se ta Crnogorka i moja majka sporazumevale, to je trebalo videti. Jedna klima glavom, druga klima glavom, a ništa jedna drugu ne razumeju, ali su zato svakog dana pile kafu zajedno. Tada su bili drugačiji ljudi i vreme u kojem smo živeli.

Gospodine Gligorov, šta su izgubile a šta dobile samostalnošću bivše jugoslovenske republike?
- Nije raspad Jugoslavije, kako se najčešće javno govori, počeo je 1988- 1989. godine, onom čuvenom sednicom. Želim da podsetim na jedan događaj iz prve polovine šezdesetih. U Zagrebu se pojavila Deklaracija o jeziku, u kojoj su rečene mnoge stvari koje su ovde u Beogradu vrlo loše zvučale. Tamo je stajalo, otprilike, da je "jezik kojim mi govorimo naš hrvatski i s njim nema veze srpski jezik, a najmanje onaj što se sada promoviše jugoslovenski ili srpsko-hrvatski". Kad su to pročitali u Beogradu, posebno krugovi u Srpskoj akademiji nauka, kao odgovor javilo se veliko ogorčenje.

Znači, sve je počelo od jezika?
- Da, tako je počelo i od tada ja ne znam ni za jedan kolektivni skup kojem sam prisustvovao, a da su Srbi i Hrvati bili zajedno u svojim stavovima. Tako je počeo taj sukob, i to ne slučajno, jer jezik je živo biće svakog naroda. Tako je počelo, a nažalost, svi smo svedoci kako se sve završilo.

Šta je Makedonija dobila a šta izgubila raspadom SFRJ?
- Kod nas je posebno stanje u različitim verzijama, što se uvek iznova potvrđivalo kroz istoriju. Kad Bugari vladaju, oni kažu: to su sve naši ustanci, vi ste deo bugarskog naroda. Srbi i njihova propaganda opet govore: vi ste deo našeg naroda, mi smo vas oslobodili i to pripada nama. Grčka je preko svoje crkve širila propagandu da smo mi Grci, i to sve do Skoplja. Snađite se vi tu sad ko ste. U turskoj imperiji narodi nisu deljeni po nacionalnosti, već po veri i svi mi smo bili pravoslavci. Od kompletne stvarne i jedinstvene Makedonije teritorijalno 51 odsto se nalazi u Grčkoj.

Počeo pisanjem čestitki

- Kardelj mi je rekao: "Ti ćeš se javiti Mitru Bakiću, generalnom sekretaru Vlade, a on je bio u isto vreme i Titov šef kabineta. Dolazio je na samo sat-dva, ako ima nešto interesantno da obavesti predsednika. Znao je Kardelj "gde se sunce rađa". Kada sam došao, Bakić je rekao da će da obavesti nadležne ministre, ali da ne zna šta će sa mnom: "Ovde je sve zauzeto i nema nijedno mesto. Došli su partizani iz svih krajeva Jugoslavije i sve je zauzeto. Šta ću ja sada s tobom, a ne smem da odbijem Kardelja". Rekao je da mi nameste sto u kancelariji kod njegove sekretarice i da će mi davati zadatke. Počeo sam kao pisar. Došlo vreme pisanja čestitki stranim državama i ja uzmem i napišem a to Bakić pokaže Titu. Vidim ja sutra, sve novine objavile ono što sam napisao. Bakić je bio iznenađen i rekao: "Vidi, pa ti si pismen Kiro".

Kako je došlo do toga?
- Oni znaju da to nije njihovo, jer Grčka je bila ostrvska zemlja poput Kipra i Malte. Sa ovim delom Makedonije oni su postali kontinentalna zemlja i početak veze glavne magistrale jug-sever, preko Makedonije i Srbije pa do centra Evrope.

Drugo, Grci žive od istorije, smatraju da se tu rodila demokratija, tu su bile prve olimpijske igre. Oni smatraju da su antički Makedonci u stvari Grci. U stvari, Makedonci su pod Filipom Drugim i Aleksandrom Velikim pokorili Grčku, stvorili veliko carstvo. Došli su čak do Himalaja. Grci sad kažu to je sve naše, a vi "hoćete da nam uzmete istoriju, kulturu i da se proglasite naslednicima antičkih Makedonaca. Najblaže rečeno, to je jedna histerija.

Na koji način očekujete razrešenje tog "večnog" komšijskog spora s Grčkom?
- Tu neke evolucije, ipak, ima. Sve do 1996. godine, sva grčka štampa je objavljivala razne članke i tekstove koje su pisali grčki intelektualci i u kojima su govorili da država s imenom Makedonija ne sme da postoji kao nezavisna država. Pravili su nam svašta, ali nisu smeli da ratuju, jer su članica NATO-a. I tako je to trajalo sve do pobede Simitisa na izborima.

Šta se promenilo njegovom pobedom u Grčkoj?
- On je isto tako Grk u srži, ali je moderan političar koji zna da silom to ne može da se reši. On nije proamerikanac, kakav je bio Papandreu, nego proevropljanin i ima ideju da igra krupnu ulogu na Balkanu, budući da je Grčka jedina zemlja ovde koja je u NATO-u i Evropskoj uniji, a svi drugi čekaju i prose. On je promenio taj odnos prema nama i promovisao teoriju "ne ići silom" nego prodreti kapitalom, ne suprotstavljati se aktuelnim vlastima, nego kupiti najinteresantnija preduzeća u Makedoniji.

Šta su Grci do sada kupili u Makedoniji?
- Prvo su kupili našu najveću banku - "Stopansku banku". Tamo je preko 60 odsto svih deviznih i dinarskih računa, a preko toga imaju uvid u celu ekonomiju naše zemlje. Posle su kupili Telekomunikacije Makedonije i sad tamo sedi generalni direktor Grk. Težnje su im velike u tom smeru.

Da li bi Vi to mogli da sprečite da ste i dalje ostali na vlasti?
- Teško, zato što na jednoj strani svi mi kukamo za stranim kapitalom a taj ne dolazi, a s druge strane: jedino Grci su spremni sve što im ponudite da kupe. Oni od Evropske unije primaju 4,5 milijardi dolara svake godine, kao poklon, da bi što brže dostigli razvijene zemlje Evrope. Posle dva-tri meseca, pola od tog kapitala nestane i niko ne zna gde je. To ode na strane račune i s njim na Zapadu kupuju preduzeća.

Šta Vi mislite: da li će bivše republike SFRJ, sada nezavisne države, ponovo ostvariti neku vrstu zajednice?
- Mislim da je to neophodno, ali će se dešavati postupno, jer nacionalističko raspoloženje još postoji i to najviše u onim delovima gde je bio rat. Iz ovih dvodnevnih rasprava ovde pokazalo se da bez saradnje sa susedima nema Evropske unije i to svima treba da bude jasno. Ima jedno staro provereno ekonomsko pravilo da najpre moraju da se razvijaju ekonomski odnosi sa susedima. Kada se to ostvari, onda se ide dalje.

U poslednje vreme nešto se menja i kod Slovenaca, iako su tvrdili da ne žele da budu Balkan. Videli su da bez tržišta bivših jugoslovenskih republika nema ništa, jer ne mogu da izdrže konkurenciju Zapada.

Kristina Vlahović


vesti po rubrikama

^intervju

15:01h

Kiro Gligorov posetio Beograd: Grci će novcem okupirati Makedoniju

15:15h

Dr Marsel Kurtijad, stručnjak za romsku kulturu i civilizaciju: Narod iz grada na Gangu

 



     


FastCounter by LinkExchange