GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 18. april 2002.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

GLAS ISTRAŽUJE

Ko i kada će popraviti puteve u Srbiji?

Bolji putevi kad stigne
novac iz inostranstva

Nastavlja se popravljanje Ibarske magistrale, puteva Niš-Dimitrovgrad, Beograd-Zrenjanin, Kraljevo-Novi Pazar, deo od Užica, odnosno od Zlatibora do Nove Varoši, kao i druga traka saobraćajnice Beograd-Novi Sad. U Republičkoj direkciji za puteve kažu da je ove godine prioritet upravo osposobljavanje postojeće putne mreže.

Prošle godine je počelo popravljanje Ibarske magistrale i još nije gotovo. Iako smo s nevericom posmatrali kako su, posle toliko godina, krpljene rupe na kojima smo izlizali gume, ipak se ispostavilo da to nije bila samo trenutna "fatamorgana". Nadležni za puteve su zasukali rukave, rešeni, kako kažu, da neke deonice sada sasvim srede.

Koliko košta obnova puteva

Rehabilitacija deonice od Niša do bugarske granice, koja je u planu, košta 12 miliona evra. Za put Preljina-Čačak-Zlatibor-Crna Gora treba izdvojiti 15 miliona. Da bi se deo od Kraljeva preko Raške i Novog Pazara do Ribarića rehabilitovao, trebaće 11 miliona evra, a od Niša do makedonske granice 19. Deonica od Pančeva do rumunske granice košta oko pet, a od Beograda preko Gornjeg Milanovca do Preljine 15 miliona evra, kaže Vlada Joksimović.

U Srbiji ima 17 hiljada kilometara puta - 6.000 kilometara magistralnih i 11.000 regionalnih - koje treba održavati. Prema našim i minimalnim svetskim standardima, održavanje se plaća u odnosu na dva do tri procenta vrednosti puteva, kako kaže Tihomir Timotijević, direktor Republičke direkcije za puteve. Naši putevi su procenjeni na 19 milijardi, što znači da nam za održavanje, prema ovoj računici, treba oko 250 miliona dolara. Direkcija trenutno, pak, raspolaže sa oko 75 miliona dolara.

Veći deo novca, odnosno budžeta Republičke direkcije za puteve, odvojiće se ove godine upravo za rekonstrukcije i obnovu kolovoza na magistralnim i regionalnim putevima.

Pored Ibarske magistrale, kreće i obnova magistralnog puta Niš - Dimitrovgrad, koji je u delu od 15 kilometara ruiniran, tako da je ugrožena bezbednost saobraćaja. S obzirom na gustinu saobraćaja na ovom putu, mora se, kaže Timotijević, uložiti više novca da bi se što pre popravio. Ni pravac Beograd - Zrenjanin nije u mnogo boljem stanju, jer je oštećen u dužini od oko šest kilometara, pa će se i ova magistrala obnavljati.

No, ni tu nije kraj: put Kraljevo - Novi Pazar, kao i deo od Užica, odnosno Zlatibora do Nove Varoši, ove godine će biti u velikom delu sređen.
- Samo za održavanje i rehabilitaciju ove godine ćemo dati tri puta više sredstava nego prošle - kaže Timotijević.

Vrlo "živa" centralna Srbija

Što se tiče izgradnje, trenutno je najvažnije obezbediti centralnu Srbiju, gde je vrlo intenzivan saobraćaj. Treba, dakle, povezati Kraljevo, Čačak, Užice sa autoputem i Beogradom, kao i sa Crnom Gorom.
- Geografski smo dobro postavljeni, tako da moramo bar deo puteva prilagoditi evropskim standardima. To će povećati i saobraćaj, što direktno utiče i na naplatu putarina, više sredstava i mnogo drugih propratnih pozitivnih posledica. Zbog toga nam je izgradnja autoputeva prioritetna. Iako ne možemo da je sprovedemo sami, uz pomoć kredita vrlo brzo će biti rezultata - objašnjava Timotijević.

Pored toga, završavaju se obilazak Subotice, takozvani "ipsilon krak", južna obilaznica Kragujevca, izgradnja dela autoputa kroz Niš, a dovršena je i obilaznica oko Kruševca.
- To je ono što možemo da uradimo sa raspoloživim sredstvima. Kad je u pitanju popravljanje naše putne mreže, u decembru smo potpisali kredit od 37 miliona evra. Očekujemo da će u avgustu stići i kredit Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj i rekonstrukciju od 190 miliona evra. Pregovara se i sa grčkom vladom o pomoći za izgradnju naših puteva. U tom slučaju bismo mogli da nastavimo izgradnju započetih deonica autoputa kod Aleksinca, zatim od makedonske granice prema Vranju i obilaznice oko Beograda - objašnjava Timotijević.

Kako je za naš list rekao Vlada Joksimović, savetnik direktora Republičke direkcije za puteve, jedan od najvećih problema jeste upravo beogradska obilaznica. Preko mosta Gazela dnevno pređe 130 hiljada vozila, jer je to jedina spojnica severa i zapada, to jest Bliskog istoka i Evrope. Još se ne zna odakle bi moglo da se plati 180 miliona evra, koliko je potrebno da se završi ova obilaznica u prvoj fazi.

Obilaznica bi obuhvatala pravac od Batajnice, preko Dobanovaca, do Bubanj potoka.
- Ovoliko vozila preko Gazele izazvalo je preusmeravanje iz Hrvatske i veći dolazak iz pravca Mađarske. Svojevremeno je za ovo bio odobren kredit od 100 miliona evra od Evropske investicione banke, ali je 1991. zbog tekućih prilika obustavljen - kaže Joksimović.

Jedna od najznačajnijih izgradnji na autoputu je završetak druge trake saobraćajnice Beograd - Novi Sad. Uskoro će biti raspisan i tender za završavanje leve trake i obnavljanje postojećeg puta. U planu je takođe i druga traka puta Novi Sad - mađarska granica, tako da bi u naredne dve godine bio kompletno završen put od Beograda do Mađarske.

Koliko imamo para za puteve?

Vlada Srbije odvojila je šest i po milijardi dinara iz budžeta za Direkciju. Direktni prihodi Direkcije, koji se odnose na putarinu i takse, iznose oko tri i po milijarde. Sa kreditima, kaže Timotijević, može se očekivati da će Direkcija raspolagati sa 10 do 13 milijardi dinara, što je skoru dvostruko više nego prošle godine. Najveći deo novca potreban je za redovno održavanje puteva, i to četiri i po milijarde dinara, dok je ostatak podeljen na izgradnju, rekonstrukciju, rehabilitaciju, otplatu kredita od prošle godine.
Pomenutih šest i po milijardi uglavnom dolaze od benzina, gde se uzima oko 8 odsto iz prometa naftnih derivata. Taj procenat je mali, kaže Timotijević, jer je u zemljama u okruženju između 20 i 40 odsto. I kod nas je nekada dostizao čak i 36 odsto.
- Nastojaćemo da se taj procenat poveća i prevashodno fiksira, jer drugačije nećemo moći da održavamo putnu mrežu. Ona mora da se vrati putem kredita i naših ulaganja, ali ako je ne budemo održavali doći ćemo opet u težak položaj - kaže Timotijević.

Što se tiče koridora 10 autoputa, koji se proteže od Slovenije preko Hrvatske i Srbije, prema Makedoniji, odvajajući se u dva kraka - prema Mađarskoj i Bugarskoj, radi se na deonici oko Leskovca, makedonske granice i rekonstrukciji postojećeg magistralnog puta na delu između Leskovca i Vranja.

Druge aktivnosti Direkcije tiču se saniranja klizišta i mostova.
- Od dve hiljade i petsto mostova u ovom trenutku 70 odsto njih mora da se sanira na određeni način, a 30 odsto zahteva hitne intervencije. Očekuju nas i važna saniranja autoputa. Krajem prošle godine popravili smo kolovoz između Požarevca i Malog Požarevca, a dalje se planira adaptacija puta prema Nišu, ako bude novca - kaže Timotijević.

Za održavanja i popravke postoje posebna preduzeća za puteve koje Direkcija angažuje. Njih sada ima oko 20.
- Svi ti poslovi idu na tender. Kada je u pitanju održavanje, taj posao je dodeljen još 1996. i aneksima se produžava do danas. Međutim, već pripremamo i novi tender koji će biti raspisan u toku ove i naredne godine. Preduzeće "Planum" na primer, sada radu na tunelu Lipak, u sklopu obilaznice, koje kreditira Direkciju - objašnjava Timotijević.

Trenutno stanje na putevima je takvo, kažu u Auto-moto savezu Srbije, da je na nekoliko deonica puteva u Srbiji saobraćaj ovih dana usporen ili sasvim zaustavljen. S druge strane, Auto-moto savez Jugoslavije šalje te podatke susednim zemljama i Evropskom centru za informisanje o stanju na putevima (ERIK), kako bi vozači koji prolaze kroz našu zemlju imali uvid u prohodnost i eventualne zastoje.

Uskoro se očekuje i postavljanje novog programa, pa će od AMSJ vozači moći da dobiju podatke o stanju kako na putu Bor - Žagubica, tako i u tunelu Lamanš. Iako možda izgleda irealno i bespotrebno, zbog čitave situacije i (ne)mogućnosti putovanja domaćih građana van zemlje, kaže Milenko Kozarev, pomoćnik generalnog sekretara turing i informativne delatnosti AMSJ, ovo je ipak način da se približimo Evropi.

Trenutno stanje na putevima

Izveštaj AMSS-a ovih dana izgleda ovako: u toku je rekonstrukcija raskrsnice magistralnog puta Pojate-Kraljevo i severne obilaznice oko Kruševca u mestu Makrešane. Radovi traju do 19. aprila. Zatim, kako kaže Zorica Bilibajkić iz AMSS-a, popravlja se diletaciona spojnica u Vranjskom Priboju zbog čega se kod Prelevaca saobraćaj preusmerava preko Korbevca. Nastavlja se rekonstrukcija kolovoza na regionalnom putu Aleksinac-Sokobanja, kod Bovanskog jezera, pa se vozila kreću usporeno. Radi se na dva mosta na đerdapskoj magistrali i to na 11. i 17. kilometru od brane prema Donjem Milanovcu. Vozila se naizmenično propuštaju.
Institut za puteve ispituje deonice na putu Leskovac - makedonska granica kroz Grdeličku klisuru. Na magistralnom putu Novi Pazar-Ribariće na 18. kilometru od Novog Pazara, zbog oštećenja armirane betonske ploče na mostu, saobraćaj se odvija levom trakom. Na putu Valjevo-Kosjerić kod Podbukova, gde je klizište odnelo deo puta, vozila prolaze uz zastoje i naizmenično propuštanje. Zbog radova na mostu preko Tise u Novom Kneževcu, na regionalnom putu R - 111 deonica Kanjiža-Novi Kneževac, brzina kretanja vozila preko mosta ograničena je na 20 kilometara. U toku je i sanacija mosta na magistralnom putu Prokuplje-Kuršumlija kod sela Pločnik. Zbog toga se od Beloljina prema Kuršumliji saobraćaj preusmerava preko Blaca i Barbatovca.
U klisurama i usecima, odnosno pored kamenih kosina, AMSS upozorava da treba pripaziti na sitnije odrone.


Danijela Ćirović


vesti po rubrikama

^tema

16:44h

Glas istražuje: Ko i kada će popraviti puteve u Srbiji?

16:59h

Ko je ovaj čovek: Biljana Kovačević-Vučo

 



FastCounter by LinkExchange