Dok većina naših preduzeća grca u gomili problema, a zaposleni u njima ne znaju kad će i hoće li uopšte primiti platu, beogradski Salon automobila (inače, sjajno organizovan) ponajviše liči na salon za maštanje.

I pored relativno visoke cene ulaznica, Salon je posetilo oko 200.000 posetilaca, a 46 premijera iz putničkog programa i 21 iz privrednog vraćaju Beograd među najznačajnije evropske smotre automobila.
Sve dok profit ne postane najmerodavniji faktor uspeha i njegov jedini pokazatelj, a prazna obećanja ne odu u penziju zajedno sa onima koji nam ih nude, ne mogu se očekivati nikakve značajnije promene na bolje.

Upravljanje tuđim novcem preteško je breme za naš mentalitet, pa ne čudi sveopšti nemar i neodgovornost. Investicioni fondovi su za naše privrednike "španska sela". Ubrzani proces privatizacije, širenje akcionarstva i promet akcija nemoguće je kvalitetno sprovesti bez novih, mladih i svestrano obrazovanih kadrova. "Minuli rad" i "zasluge", zajedno sa njihovim doživotnim uživaocima, moraju što pre otići iz naše privrede.

No, navike je teško menjati, a još se teže odreći nezasluženih privilegija. Zato i ne čudi što su se na beogradskom Salonu automobila ponovo pojavili ljudi koje smo, zajedno sa njihovim "uspesima" i raznim "poslovima stoleća", već bili zaboravili. Međutim, cenu posledica tih "uspeha" još ćemo dugo plaćati.

Infantilnost kao stil života i rada postoji, nažalost, još samo u Srbiji. Dok to ne shvatimo, priredbe poput Salona automobila ostaće lepi jednodnevni izleti u svet neostvarenih želja.

MILENKO J. NIKITOVIĆ, BEOGRAD

U dopisu objavljenom u Vašem listu marta 2002. godine ukazao sam na apsurde tarifnog sistema EPS-a. Naveo sam da su pojedini Vaši čitaoci plaćali električnu energiju u rasponu od 3,3 do 12 centi po KNJ/h (zahvaljujući obračunskoj snazi). Sada vidim da ima i gorih slučajeva ("Glas javnosti", 12. april 2002. str. 21, J. Jašarević navodi da plaća 1KNJ/h 22,02 dinara, odnosno 32 centa).

Očigledno je da su masovni protesti potrošača uticali da se nešto pokrene i u EPS-u. Direktor EPS-a g. Gerić izjavljuje ("Glas javnosti", 10. april 2002, strana 7): "U toku su analize mogućih modela za izmenu tarifnog sistema ", i dalje... "moraćemo da imamo neke mere za destimulaciju visoke potrošnje kroz tarifni sistem". Pitam se ko je odgovoran da potrošači koji imaju centralno grejanje, a nalaze se u zelenoj ili eventualno plavoj zoni, nisu stimulisani da štede pošto plaćaju relativno jeftino električnu energiju.

Očigledno je da struja treba da poskupi, ali ne može oko 4 posto potrošača (koji nemaju centralno grejanje, i nemaju mogućnosti da pređu na drugi vid grejanja, jer žive u užem gradskom jezgru) da pokriva troškove EPS-a, i da im se skupo naplaćuje ono što nije proizvedeno. U "Glasu javnosti" od 9. aprila 2002. na strani 6, direktor EPS-a izjavljuje: "Pošto je angažovana snaga u računu najosporavanija tačka (ne kaže se zašto!), jedna od ponuđenih opcija biće da se ona ne vidi u računu, ali da ipak bude ukalkulisana u budući mesečni račun..."!?

EPS do sada nije objasnio kako je nastala famozna formula za određivanje angažovane snage, i kako angažovana snaga može da bude veća od instalisane. U "Glasu javnosti" od 4. aprila 2002, strana 23, P. Aranđelović navodi da je ta snaga kod njega veća 18 posto od instalisane. Kod mene je čak 60 posto veća od instalisane.

U "Glasu javnosti" od 2. aprila 2002. stoji da je ministar za energetiku i rudarstvo izjavio: "Ako sve bude u redu, do 2005. godine cena struje treba da bude 5 centi po KNJ/h..., a sada je oko 2 centa". Očevidno je da su neki od nas već u 2005. godini, a neki možda i u 2010. godini.

ĐORĐE ZRNIĆ, BEOGRAD

Nekada, davne 1941. godine, na kapiju naše kuće u Ćupriji došao je čovek koji se predstavio, vrlo učtivo, kao učitelj Lazar iz Maribora sa Pohorja. Kratko je objasnio da su njega i njegovu porodicu proterale nemačke trupe i da je u Srbiju stigao kao izbeglica. U ruci je držao samo kofer od pletenog pruća.

Primili smo ih i cela porodica (sa suprugom i dvoje dece) je sve do 1945. godine, do oslobođenja, živela sa nama, deleći svu bedu života pod okupacijom - tako je bilo manje-više i u drugim gradovima Pomoravlja. Po oslobođenju 1945. godine, kada su odlazili, samo je njegova supruga kazala "hvala vam, jer ovo što ste vi učinili za nas, mi to ne bi mogli nikada". To je bio kraj našeg viđenja i komunikacije.

Sada, kada se sve ovo posmatra sa poluvekovne vremenske distance ostaje samo jedno večito pitanje i biblijska premisa koja kaže "zahvalnost je majka svih vrlina", ali i jedne istočnjačke maksime "kada učiniš dobro, očekuj posledice".

Sve ovo, samo je razmišljanje u sadašnjem trenutku o našem mentalitetu i mentalnom stanju nacije.

VOJIN NIKOLIĆ, BEOGRAD

Višemesečna prepucavanja o zakukuljenom tarifnom pravilniku za prodaju električne energije između EPS-a i ojađenih potrošača dosadiše i Bogu i narodu! Iz bojazni da novi tarifni pravilnik, koji neminovno sledi, ne bude pravedan, jednostavan i jasan, i da ga razume svako iole pismen, reših da svoja razmišljanja o ovome stavim na papir.

Novi pravilnik obavezno treba da vrati tročasovnu nižu dnevnu tarifu struje da bi, ako ništa drugo, zaposleni na svojim radnim mestima bili orniji i produktivniji, a ne pospani i tromi zbog nedovoljnog noćnog spavanja. Zašto? Zato što mnogi, da bi uštedeli neki dinar, spremaju dnevne obroke noću na jeftinijoj struji.

Razume se, treba razmisliti i o vraćanju vikend tarife! Logično je da se u buduću jedinstvenu cenu struje ugradi sve ono što utiče na tu cenu, plus porezi. Pri tom, mora se voditi računa o platežnoj moći većine stanovništva, tj. da ta cena ne bude odmah evropska, jer je dve trećine stanovništva Srbije na ivici bede ili preživljava od danas do sutra.

Možda bi bilo logično i pravično da ta cena, zajedno s porezima, bude srednja vrednost cena struje susednih zemalja.

Možda moja razmišljanja nisu realna, ali su dobronamerna. EPS nije socijalna ustanova i cena struje ne treba da sadrži elemente socijale, jer je to složen problem koji treba da rešava država u okviru poboljšanja lošeg životnog standarda većine stanovništva Srbije.

Veoma je važno da, ako je cena struje jedinstvena i tarifni pravilnik bez "duginih boja" i razumljiv, svako može da planira svoju dnevnu i mesečnu potrošnju struje i da se pruža prema svom guberu.

Međutim, ovo ne znači da sam blagonaklon prema EPS-u. Naprotiv, poput mnogih, veoma sam ogorčen njihovim nekorektnim i arogantnim ponašanjem prema svojim potrošačima. Smatram da su najgora firma u Srbiji. Ponašaju se kao da su im "Đerdap" i ostale elektrane dedovina, tj. kao da su država u državi. Zbog njihovih megalomanskih prohteva treba ozbiljno i stručno proveriti prosečna primanja zaposlenih u EPS-u, bar zbog glasina da su primanja njihovih čistačica u proseku veća od zarada profesora univerziteta, u šta ne mogu da verujem. Ali, ako je ovo iole tačno, kolika su onda primanja njihovih rukovodilaca, tj. direktora i šefova?

S poštovanjem,
Dr Inž. Miša Nikolić, Niš

Pre neki dan na vrata od privatnog stana banu mi nenajavljeno, ili pak najavljeno preko medija, jedna osamnaestogodišnja popisivačica po imenu Bojana, inače učenica završnog razreda Zemunske gimnazije, od oca i majke sociologa. I pita me za podatke kojima ispunjava upitnik za popis stanovništva. Između ostalog, i ono o etničkoj pripadnosti.

E, to sam čekao da me pitaju, pa sam skočio i možda malo nabusito reagovao. Zar nije ispovedanje vere i nacionalno opredeljenje privatna stvar u građanskom društvu, i s kakvim pravom se onda interesujete na koga i o čemu u sebi mislim i razmišljam, to jest kako svoju etničku pripadnost doživljavam. Da bih još više izrečenu dilemu naglasio, dodao sam: - Pitajte o tome svoje roditelje - sociologe, a "mala opasnica", kao da se ne da zbuniti, pa uglas odgovara - ali, to je u interesu države da ima uvid u versku i nacionalnu opredeljenost svojih građana.

Međutim, ni ja nisam hteo da popustim, pa kažem - a što se, onda, država ne interesuje i za seksualnu orijentaciju svojih građana, jer to je važnije od verske i nacionalne pripadnosti. U našem društvu ima sve više pedera u seksualnom i karakternom smislu, a to ima ogromne posledice na populacionu politiku koju je država dužna da vodi. Prestali smo da se biološki reprodukujemo i uskoro ćemo nestati kao nacija i vera, a mlada popisivačica, očigledno saglasna s mojim pleodajeom, s uzdahom prozbori: - Eh, kada ne bismo bili Balkan!

Branislav Berić, penzioner, Zemun

Poštovani gospodine dr Rakiću, rekoste da ste peti oktobar dočekali radosni. Tog dana ste bili oduševljeni g. dr Vojislavom Koštunicom, osećanja su Vam naprasno postala ambivalentna. Čudno, takvi ljudi uvek znaju na vreme da promene livadu. Vi ste se, očigledno, kasno dosetili na koju ćete stranu? I ja sam, kao i Vi, 57 godina čekao da se ukaže svetlo na kraju tunela, ali, za razliku od Vas, nisam se razočarao u kolovođu, već u orkestar skupljen s mora i Dunava.

Njih 18 kakofoničnih kvazisvirača više prave buku nego što sviraju, uz to osnovne političke note ne poznaju. Vi ste uz tu muziku igrali 56 godina. Ona je Vaša himna, oda radosti i uspavanka. Čemu onda Vaše uzbuđenje što legalista ne ume da igra kako oni sviraju? Vaš cinični vokabular je prepisan iz njihove kliširane partiture. Ponavljate tračeve infantilnih politikanata, ili je sve samo recidiv bogatog partijskog nasleđa?

Ne podaštavajte časnog, mudrog i poštenog čoveka - Koštunicu. Napadom na predsednika duvate u mlitava jedra SPS-u i radikalima, pomažete njihovu kampanju, nadam se, nesvesno i nepromišljeno. Ogluveli ste od dobošara Čanka. DSS je za Vas autobuska stranka, a Korać sam pod kišobranom (ima mesta za još jednog Perišića, trenutno od posla ne stiže da mu se pridruži). Da niste u šoku, kako sami priznajete, primetili biste Justicijin povez preko očiju ministra pravde Srbije i patološku mržnju prema predsedniku Koštunici. Ponikao u gnezdu DSS-a, učen da se mane političkog komformizma i Vujaklije, on ipak ne može bez "kavijara".

Prevrće li se njemu stomak kad premijer Srpske vlade kaže da zna ko su glavni mafijaši u 50 srpskih gradova? Zna ko su, a neće da kaže njihova imena! Kako Vi varite tu rečenicu? Da li znate koliko je crvenih naprasno promenilo boju i preletelo u plavo-žuti autobus? Ja ih viđam za volanom. Oni drugi, stručni, pošteni, sposobni - u šaragama su, na biciklu, idu pešice. Da nam svima opaki legalista ne potre budućnost, da koliko-toliko utolimo Karlinu glad i brankovićevsku lojalnost, odlučio sam da pomognem da se skine sramna hipoteka sa srpskog naroda.

Više ne mogu da tajim da sam jatak Radovanov. (Ovo je dobra vest za premijera i ministra pravde). Radovan nije vredan patnji moga naroda pod ničim izazvanim sankcijama. Ako neće da bude tih prokletih sankcija, ako Karla neće da štampa nove i nove optužnice, ako će reforme napokon krenuti a Srbija biti Eldorado, spreman sam, kao odgovoran čovek i Srbin, da umanjim svoja divlja, nacionalna i patriotska osećanja i da prokažem Radovana u zamenu za deset naših s ove strane Drine. Radovana Trećeg Karadžića krijem u mojoj biblioteci među knjigama.

Uostalom, postoje neoborivi dokazi da je Radovan Treći u biblioteci. Čovek ima člansku kartu biblioteke i ona mu dva centimetra viri iz malog džepa. Po tome ga je lako prepoznati i lako ga je "uvatiti". Nagrade se odričem u korist reformi koje treba da počnu. Mislim da će ova dobra vest smiriti mnoge uzavrele strasti na političkom nebu Srbije, kao i Vaš opravdani strah od nepravednih sankcija. Karla će nas, za neko vreme, ostaviti na miru.

Premijer će dotle smisliti neku novu bajku o crviću. Ministar pravde će ošacovati neki fudbalski klub. Perišić će raditi onaj posao koji najbolje zna. Ministar srpske policije savladaće još jedan samoglasnik i od rotarijanaca postati kralj stočara. Čanak će se preliti, Veselinov precvetati, Velja Ilić podići fabriku duvana, a naš narod će tada na miru moći da popuši.

S poštovanjem i uvažavanjem,
MIODRAG TOMIĆ STUBLINSKI, KNJIŽEVNIK, STUBLINE

Poštovani, prošlo je već duže vremena od kako je u Novom Beogradu, a na vratima svoje kancelarije, gnusno fizički napadnut gospodin Kosić - advokat, koji je pri tom zadobio teže povrede (dvostruki prelom desne ruke), a za koga nam je poznato da je član Advokatske komore.

Gospodin Kosić zastupa našu porodicu u sporu protiv vlasnika firme Projekt biro "ZALJEVSKI", prevaranta Mihajla Zaljevskog iz Kragujevca, a pred Okružnim i Opštinskim sudom u Kragujevcu i mi smo užasnuti ovim prljavim kriminalnim i mučkim napadom na našeg advokata, čime je počinjen zločin protiv čovečnosti jer je žrtva na prepad i prevaru, koja je svojstvena samo zločincima, udarana raznim oružjem.

Još više nas užasava vest i pomisao da za toliko vremena od kada je izvršen ovaj divljački napad na jednog nedužnog advokata u Beogradu nije ni jedno slovo o ovom najgrubljem oružanom napadu izašlo u javnost niti da je naš zastupnik, a ni mi kao klijenti, osetno primetio da neko nešto preduzima.

Zbog našeg osećanja odgovornosti i brige o zdravlju gospodina Kosića, mi kao civilizovani klijenti odmah smo se obratili i još se obraćamo svim odgovornim organima u Srbiji, ali nažalost, za sada bez rezultata, iako nam je sasvim jasno zbog čega je ovaj gnusni napad izvršen, naime zbog toga što nalogodavac smatra kako advokat sada umesto njega zarađuje na njegovoj žrtvi koju je on smatrao svojim nekakvim ''zlatnim rudnikom''. Motivi: osveta za podnesene dokaze o krivici i krivičnu prijavu, omalovažavajući stav prema pravnim licima koji je karakterističan za optuženog, zavist, pohlepa, strast prema novcu...

Pitamo se, međutim, šta je do sada preduzela Advokatska komora Srbije u vezi sa ovim gnusnim napadom na svog člana pri čemu je advokat zadobio dvostruki prelom desne ruke i time nasilno i na duže vreme onesposobljen da obavlja svoju funkciju zaštitnika pravde?!

Mi sa naše strane i kao saodgovorni, moralni i civilizovani klijenti preduzeli smo sve moguće mere i obratili smo se svim odgovornim organima u Srbiji i upozorili na ovaj ZLOČIN PROTIV ČOVEČNOSTI (divljačko udaranje raznim oružjem, lomljenje ruku = zločin protiv čovečnosti) koji se jednog dana može izvršiti nad svakom profesionalnom licu koje savesno obavlja svoju dužnost kao što je to činio napadnuti advokat, gospodin Kosić.

Kolegijalnost treba da je odlika koja krasi profesionalce u svakoj struci, a pogotovo kada je u pitanju napad na pravnog zastupnika.

U iščekivanju Vašeg odgovora,

S poštovanjem,
Porodica Beker,

D. BEKER ISAKOVIĆ, klijent napadnutog beogradskog advokata

U današnjem, ponedeljak 15. april, internet izdanju "Glasa javnosti" primetio sam da je tekst "Povratak kralja" u rubrici Svet pisan ijekavicom. Lično nemam ništa protiv ijekavice, ali ne shvatam zašto bi tekstovi u beogradskom listu bili pisani ijekavicom kada to nije u službenoj upotrebi u Srbiji.

Hvala i želim vam da i dalje nastaviti da nas tačno i pravovremeno informišete o zbivanjima u svetu i zemlji.
Pozdrav

DRAGAN ANTANASIJEVIĆ
PERT, AUSTRALIJA