[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 14. april 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Da li su bankovni krediti za stanovništvo povoljni i koliko uopšte građana može za njih da konkuriše?

Čist račun - duga briga

S obzirom na ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji i procenat siromaštva, ali i na previsoke kamatne stope, ne može se reći da su nam krediti koje daju banke pristupačni. Iako ima sve više ponuda za potrošačke kredite, uslovi se još uvek nisu bitno promenili u odnosu na one koji su postojali pre nekoliko meseci, kada je tek nekoliko banaka bojažljivo počelo sa kreditiranjem.

Nekada su mladi bračni parovi mogli da se skuće "na kredit", da od plata daju rate za kupovinu krupnih kućnih aparata i kola - i da im pri tom ostane novca za svakodnevne potrebe. S obzirom na to da posle više od decenije, od kad je ova vrsta kupovine potpuno stopirana, ima sve više banaka koje počinju ponovo da nude ovakve usluge građanima, postavlja se pitanje - da li se vraća "život na kredit"?

Koliko građana uopšte može da konkuriše za potrošačke kredite? S obzirom na ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji i procenat siromaštva, onda se ne može reći da su krediti povoljni.

Ipak, sve je više banaka koje se upuštaju u kreditiranje građana, što bi vremenom trebalo da dovede i do pada kamatnih stopa, koje su još uvek prevelike za domaće stanovništvo. Tako će mnogi, još jednom, sačekati "neka bolja vremena" da bi "obnovili" tepihe, šporete, a možda jednoga dana kupe i auto.

"Uplašeni" dinar

- Zalažem se da se dozvoli korišćenje deviza u kreditiranju i plaćanju - kaže dr Kovačević - Moram da priznam da nisam čuo nijedan argument protiv ovoga. Verovatno bi objašnjenje zašto se insistira na dinaru, bilo da se budžet finansira iz emisije ili da je dinar stabilan te ga treba takvog i sačuvati. U redu, ali ako je već stabilan, zašto bi se bojao devizne konkurencije? Ovako, primećuje se čudna aktivnost - u privredi se otuđuje glad za novim, novac se skladišti u džepovima stanovništva, a država se i dalje zadužuje.

- Banke počinju da bivaju razumne i vide da je stanovništvo bolji platiša nego preduzeće. Uslovi su još uvek nepovoljni, ali se primećuje da se banke sve više udvaraju građanima - kaže dr Milan Kovačević, ekonomista i jedan od osnivača G17 - One danas raspolažu kapitalom i deviznom štednjom, gde su oba u devizama, a polovina se kao obavezni depozit čuva kod Centralne banke. Previše je kapitala, banke ne znaju šta će s novcem, i baš zbog toga se sve više njih opredeljuje za kreditiranje stanovništva.

Iako ima sve više ponuda ovog tipa, uslovi se još uvek nisu bitno promenili u odnosu na one koji su postojali kada je tek nekoliko banaka bojažljivo počelo sa kreditiranjem pre nekoliko meseci.

Godišnja kamatna stopa od recimo 10 ili 12 odsto, koliko najčešće banke obračunavaju, užasno je visoka. Svako ume da izračuna da, ako uzme kredit na sedam godina sa kamatom od 10 odsto, on praktično vraća duplo više od visine odobrenog kredita - kaže dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i saradnik Ekonomskog instituta

Foto

Dušan Bajec

- Razumljivo je da su građani oprezni, jer znaju kakvo bi to opterećenje bilo za porodični budžet. Ipak, u meri u kojoj će se više banaka javljati sa kreditima, oboriće se i ta kamatna stopa i pokazaće se činjenica da banke, s obzirom da raste štednja i javljaju se drugi dugoročni izvori, imaju interes da daju potrošačke kredite. Glavni problem su, i dalje skromna, primanja građana, ali i komplikacije oko obezbeđivanja kredita - žiranti, hipoteke.

Tako, ako se uzme kredit za auto od 10 hiljada evra na sedam godina sa kamatom od 10 odsto, lako je izračunati da će građanin posle tih sedam godina vratiti 20 hiljada evra banci. Sasvim se isto dešava i kada nam je kamata sedam odsto, a rok otplate kredita 10 godina.

- To je takozvano vreme udvostručavanja osnovice. Treba razumeti da svaki procenat porasta kamate predstavlja vrlo značajno poskupljenje - objašnjava dr Bajec - Važno je učešće, jer kod nas građani nemaju puno para da im ništa ne bi značila razlika između 10 i 30 odsto. Ipak, sve su ovo elementi konkurentnosti banaka, koji diktiraju da će povoljniji krediti, manja kamatna stopa na primer, privući više građana. Tako će druga banka biti prinuđena da snizi svoj interes.

Po ovom principu kupovine funkcioniše čitav svet, s tim što su kamatne stope tamo do pet odsto. U svim razvijenim tržišnim privredama, kupovina na kredit je bitan element dinamike proizvodnje. Konkurencija je velika, te banke upravo mame stanovništvo što povoljnijim finansijskim uslovima i jedino je važno da će taj novac biti vraćen.

Do sada, kaže dr Bajec, nije bilo kredita kod nas upravo zato što su primanja građana bila minimalna, te je bilo teško i nedostižno odvojiti 30 odsto za učešće. Banke u raspoloživim sredstvima nisu imale štednju preduzeća i stanovništva, što je osnova za dugoročne kredite. Dodatna komplikacija bili su i inflatorna nestabilnost i rizik, jer se za trajne aranžmane podrazumevaju stabilna valuta i isti takav ambijent na tržištu.

Čist račun - duga briga

Trenutno popularne kredite za kupovinu automobila daju Vojvođanska, Rajfajzen, Delta banka, Komercijalna, Sosiet ženeral i druge. Međutim, učešće u svim bankama je 20 ili 30 odsto, sa rokom otplate na tri ili četiri godine i godišnjom kamatnom stopom od 11 i 12 odsto. Jedino Komercijalna banka ima kamatu od 7,95.
Zastavini automobili, koji su najjeftiniji mogu se kupiti na kredit kod Kredi banke iz Kragujevca, Delta, Meridijan i Vojvođanske banke. Dakle, rok otplate je četiri godine sa kamatom od 9 odsto i učešćem od 20. Tako "jugo" košta 3.574 evra, ali se za njega mora dati učešće od 715 evra. Mesečna rata iznosi 71 evro. Prostom računicom, ako se ovih 71 evra pomnoži sa rokom od 48 meseci, doda iznos učešća, dobiće se 4.123 evra. Dakle, ako zanemarimo sve druge dažbine koje moraju da se uključe pri kupovini kola, kao i osiguranja kredita, automatski se plaća celih 550 evra više od same, početne cene.
A što je cena modela određenog proizvođača viša, to se ova konačna suma uvećava.
Isto tako, ako bi se kupila nameštajna garnitura od 45 hiljada dinara na kredit na dve godine, uz učešće od 30 odsto, dakle 15 hiljada, i mesečnom ratom od hiljadu i po, kada se sve sabere posle 24 meseca ona je "koštala" šest hiljada više.

Kreditiranje mora da se oceni kao dobra vest, jer posle 12 godina i građani Srbije počinju da žive na kredit, jer tako živi ceo svet - kaže dr Bajec - Veoma je moguće da, ako bude došlo do masovne mogućnosti za uzimanje potrošačkih kredita, to bude zapravo značajni pokretač nove proizvodnje i zapošljavanja, što je ključno pitanje za Srbiju. Jer, građani su poslednje automobile, tepihe, kućne aparate kupili još 1990, i zaista je došlo vreme da se to obnovi. Svi koji žele da dođu do kuće ili stana, to do sada nisu mogli.

Ali, ako se krene sa kreditiranjem uticaće se i na podsticanje građevinske aktivnosti. Dakle, ako bi se stvorila realna tražnja, ona bi dovela do primetnog efekta na porast proizvodnje. To ljudi obično gube iz vida, a upravo smo rekli zašto je i ovaj segment bitan za privredu Srbije. Naravno, kreditiranje će imati mnogo širi značaj ako više ljudi bude moglo da ih uzme.

Samim tim što se većina kredita odobrava baš za robu stranih proizvođača, postavlja se pitanje da li se time i dalje smanjuje podsticaj domaćoj proizvodnji, čime se samo produbljuje već postojeći debalans.

- Treba da se navikavamo da imamo i ponudu stranih proizvoda. Kada uzimate kredit, vas zanima cena, kvalitet, uslovi kreditiranja, a da li je proizvod napravljen u Ivanjici ili negde u inostranstvu, prestaje da bude bitno - kaže dr Bajec - Strana konkurencija može samo pozitivno da utiče na domaću proizvodnju. Uostalom, tendencija je da će sve više na tržištu biti i ponude domaćih proizvoda, kojih ima i danas, ali u manjem obimu. S druge strane, kreditiranje će povući i veća strana ulaganja, a ovu umrtvljenu privredu jedino to može da pokrene i motiviše.

Sa stanovišta potrošača, treba pozdraviti to što on ima veći izbor proizvoda za kupovinu.
- Krediti se daju na kraće rokove, i dok se "ročna strana" izvesnih sredstava ne popravi, neće biti dugoročnih. Dobra stvar je što se daju krediti iz depozita sredstava građanina i što on ima mogućnost da bira - kaže dr Nebojša Savić, iz Ekonomskog instituta i sa Novosadskog i BK univerziteta - Srednji sloj može lakše da obnovi trajna potrošačka dobra. Cilj tržišta i jeste da se nude što šire opcije, a da potrošač bira šta mu odgovara.

Ipak, ono što i dalje levitira među potrošačima je strah od rizika, nepoverenje - "preživeli smo mi Dafinu i Jezdu".
- Moramo da se naviknemo, kao korisnici kredita, da ćemo živeti u stabilnom ambijentu. Zato ne treba očekivati da će se skupi krediti vremenom razvodniti kroz inflaciju - kaže dr Bajec

- To je bilo nekad i danas se time niko više ne igra. Ovo što sada imamo su realne kamate, realni krediti i rokovi. Potrošački krediti su jak skok, jer povećavaju kredibilnost u sistemu, ohrabruju vas da ga uzmete, jer verujete da dolaze bolja vremena i da ćete moći uredno da vratite kredit. To je pokazatelj stabilizacije stanja i ukupne klime u srpskoj ekonomiji.

D. Ćirović


vesti po rubrikama

^tema

16:05h

Dali su bankovni krediti za stanovništvo povoljni?

16:15h

Ko je ovaj čovek - Esma Redžepova

 



FastCounter by LinkExchange